…izaberite sami
U potrazi za vitkom linijom i tankim strukom ljudi nekada znaju da preteraju. I to se ne dešava samo u današnje vreme već se javljalo i mnogo ranije. Evo pregleda najbizarnijih načina mršavljenja poslednja dva veka, a vi odlučite koji je najotkačeniji :). Naravno, nijedna od ovih „dijeta“ nije preporučljiva za primenu već služi kao zabavno štivo (ova napomena je za one kojima nisu strane ni najekstremnije dijete koje direktno ugrožavaju zdravlje).
Dijeta sa sirćetom
Početkom devetnaestog veka, anoreksični i bulimični pesnik Lord Bajron popularizovao je dijetu sa sirćetom. Ideja: Da bi se očistilo telo treba piti dosta sirćeta i vode svakoga dana i time „iznutra“ sprati masnoće i šljaku (što god to bilo). Rezultat: Dijeta je delovala na radost praktičara. Ipak, kada se sve sabere i oduzme, mnogi praktičari i nisu bili previše srećni ovim rešenjem budući da su njihove posete toaletu bile prilično česte: neželjeni efekti dijete su bili i povraćanje i proliv! Sve u svemu, nije ni čudo što su gubili na težini!
Flečerajzing
Dvadeseti vek je ipak povezan sa najluđim idejama u oblasti dijetetike. Početak pripada trgovcu iz San Franciska Horaciju Flečeru koji je postao poznat kao „Veliki žvakač“ nakon što je pripisao svoj gubitak težine od 20 kilograma pažljivom žvakanju hrane. Razlog usvajanju dijetnog principa bila je njegova prevelika težine zbog koje je bio odbijen čak i kod zdravstvenog osiguranja. Posle tako nezavidne situacije, sa velikim viškom kilograma, on se okrenuo žvakanju svakog zalogaja hrane 32 puta (po jedan za svaki zub) i pljuvanju ostatka. I uspeo da oslabi. Po njegovoj logici, telo će apsorbovati potrebne hranljive materije bez dodavanja suvišnih kilograma. Moto ove ishrane je bio „Priroda će kazniti one koji ne žvaću!“
1925: Dijeta cigaretama
Teško je zamisliti da bi pušenje cigareta moglo biti upotrebljeno u cilju promovisanja dobrog zdravlja ali u doba pre medicinskih upozorenja o štetnosti pušenja, cigarete su upravo bile promoter dobrog zdravlja! Nekoliko kompanija koje su proizvodile cigarete naglašavale su apetit-supresivni kvalitet svojih proizvoda. Jedan oglas za Lucky Strikes rečito poziva pušače da „zapale Lucky i da neće osetiti potrebu za slatkišima koji goje.“
1928: Dijeta mesa i masti Inuiti naroda
Istraživač Arktika Vilhjalmur Stefanson je predložio plan za mršavljenje koji je ličio na ekstremnu verziju Atkinsove dijete. Pošto je živeo u severnoj tundri, Stefanson je bio zaprepašćen koliko je zdrav narod Inuita, uprkos tome što su jeli sirovu ribu i kitovo salo, a ekstremno malo su konzumirali voće i povrće. Stefanson je toliko bio zaintrigiran ovim načinom ishrane pa je i sam počeo tako da se hrani i da bi dokazao njenu delotvornost proveo je nekoliko meseci u njujorškoj Bellevue bolnici, gde su lekari pratili njegovo zdravlje nekoliko meseci. Nakon posmatranja, proglašen je zdravim.
Ranih 1930-ih: Sapun za mršavljenje
Sperite mast pod tušem! Iako zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, sapuni za mršavljenje su bili tražena roba tridesetih godina prošlog veka. Žene su naprosto jurišale prvo da nabave sapun, a onda su sate i sate provodile u kadi revnosno se trljajući. Slogan proizvođača ovakvih sapuna bio je: Penite se dok mršavite! Uprkos grandioznim tvrdnjama, ovi sapuni nisu imali nikakvo magično dejstvo: Uglavnom su to bili ručni sapuni sa kalijum-hloridom i ostalim osnovnim sastojcima. Ako je za utehu – bar su dame bile čiste :).
1954: Dijeta Pantljičara
Kada su ljudi saznali da pantljičare (parazitski crvi) koji žive u crevima osobe i troše njihove hranljive materije – izazvaju mršavljenje kod svojih domaćina, nisu svi imali istu reakciju, tj. nisu bili zgroženi. Ima dosta zabeleženih slučajeva da su ljudi gutali jaja od pantljičara u nadi da će moći da jedu neograničeno, a da ne dobiju na težini jer, navodno, pantljičara će sve to da svari i pojede… Ipak, kasnije su zagovornici ove dijete bili prilično zgroženi saznanjem da pantljičara zna da naraste u crevima i do 8 metara u dužinu i da može da izazove i različite vrste napada, meningitisa i demencije.
1960: Režim Uspavana lepotica
Teško je jesti dok ste u snu, tako da spavanje mora da je dobar način da se izgubi na težini, zar ne? To je ideja koja stoji iza dijete “Uspavana lepotica” koja je popularizovana šezdesetih godina prošlog veka. Praktikanti ove dijete su koristili teške sedative i spavali danima i… valjda gubili težinu (objektivnih studija nema osim što se zna da je i Elvis Prisli bio jedan od pobornika ove uvrnute dijete).
1961: Ne brojite kalorije dijeta
Lekar Herman Toler, tvrdio je da nema potrebe da se broje kalorije sve dok se izbegavaju ugljeni hidrati, a fokus stavlja na hranu sa visokim sadržajem masti i proteina. I šta još? Pa naravno, svakoga dana morate da isperete digestivni trakt sa oko 100 gr višestruko nezasićenih biljnih ulja koje je, naravno, on prodavao. Njegova teorija je da kada se konzumiraju zajedno, ulja i proteini podstiču gubitak masti. I sam doktor Toler je izgubio oko 65 kilograma za osam meseci i to pripisivao svojoj dijeti. Ali onda je upao u probleme sa zakonom jer je favorizovao jednu robnu marku ulja i 1967. proglašen krivim za prevaru.
1970: Dijeta Prolin ili Poslednja šansa
Godine 1970. Rodžer Lin, po zanimanju lekar, zalagao se da se ne jede ništa drugo osim, naravno, njegove „čudesne“ tečnosti, koja se zvala Prolin. Ova tečnost se sastojala od rogova životinja, kopita, delova kože, tetiva, kostiju i drugih nusprodukata koje klanice melju i tretiraju dodavanjem veštačkih aroma, boja i enzima da bi se dobila homogena masa. U jednom danu, ovo piće donosi samo 400 kalorija i nula hranljivih materija. Dakle, nije iznenađenje da je najmanje 58 ljudi koji su pokušali ovu vrstu ishrane pretrpelo srčani napad. Bilo da je piće ili post uzrok ovakvom lošem medicinskom rezultatu, jedna stvar je sigurna: niko ne bi trebao da proba i daje šansu ovoj dijeti.
1980-2000: Breterijanska dijeta
Većina dijeta zahteva izbegavanje određene vrste hrane – bilo da se radi o mesu, ugljenim hidratima ili šećeru. Ali jedna dijeta zahteva od vas da se odreknete svega. Upravo tako – treba da se naviknete da živite samo na vazduhu. Breterijanci veruju da kada ljudi postignu najčistiji osećaj harmonije sa svetom, oni više nemaju potrebu za hranom, vodom pa i snom. Gospođa iz Australije po imenu Džazmhin, tvrdi da je breterijanac, i pokušala je da dokaže to u jednoj TV emisiji. Međutim, test je obustavljen posle četiri dana kada se gospođi usporio govor, prilično je dehidrirala, a ni njeni učenici/sledbenici nisu izgledali bolje.
2000: Vizuelna dijeta
Da li ste primetili da lanci brze hrane koriste u svojim logoima i dekoraciji crvenu i žutu boju? Za dotične boje je utvrđeno da stimulišu apetit nasuprot plavoj boji za koju se kaže da suzbija apetit. Rezultat: Jedna japanska kompanija je iskoristila ove podatke i proizvela naočare sa plavo zatamnjenim staklima tako da hrana izgleda potpuno neprivlačno i time se smanjuje želja za jelom. E sad, još da se na nos stavi štipaljka, da ne osetite miris hrane, pa da ugođaj bude kompletan…
2000: Heftanje ušiju
Praksa heftanja hrskavice unutrašnjeg uha u cilju smanjivanja apetita je tehnika na prilično klimavim nogama i bazira se na jednom obliku akupunkture gde se igle ostavljaju u uhu do nedelju dana. Kod heftanja ušiju stavljaju se posebne spajalice koje ostaju u ušima i do tri meseca nakon čega se vade jer se telo naviklo na njih i obično su izgubile efikasnost. Zagovornici ove metode kažu da spajalice stimuliše tačku pritiskom koja kontroliše i smanjuje apetit. Za ovaj metod mršavljenja nije dokazano da je efikasan, a može da izazove i niz opasnih neželjenih efekata, kao što su ozbiljne infekcije, a može doći i do trajnog oštećenja tkiva.
2000: Dijeta sa pamučnim lopticama
Kome je potrebna prava hrana kada baš lepo može da napuni želudac niskokaloričnim pamučnim lopticama! Upravo ovu rečenicu ponavljaju zagovornici ove više nego otkačene dijete. E sad, kao i u svemu i ovde postoje različite „kuhinje“ pa neki zagovaraju jedenje dotičnih u suvom obliku dok drugi (oni raskalašniji) kažu da se loptice mogu potopiti u želatin. Cela ideja je da se oseća sitost i izbegne bilo koja hrana koja goji. Iako su kuglice bogate vlaknima koja izazivaju sitost, na žalost ljubitelja ovakve egzotike, dotična vlakna nisu ona koja su čoveku potrebna.
