Tekst koji sledi namenjen je početnicima koji žele da krenu na put hrono ishrane. Budući da se na naši prostorima praktikuju dva pravca ove ishrane (više detalja možete naći u tekstu Hrono ishrana – razlike i sličnosti…), ovde smo se odlučili za „lokalni“ pristup koji se znatno više praktikuje na našim prostorima. Naravno, obradićemo i drugi pravac ali od nečega treba da počnemo :). Hrono ishrana za početnike je zato odličan polazni materijal.
Uvod
Da li vam je možda najbolji prijatelj ili neki poznanik savetovao pređete na hrono ishranu, tvrdeći da ćete sa njom prepoloviti svoju telesnu težinu? Možda ste pročitali u nekom članku da hrono dijeta zapravo predstavlja stil života. Ukoliko vam nije jasno o čemu se tu radi, mi ćemo vam približiti osnovna načela ovog režima i učiniti da hrono ishrana ne bude nikakav bauk.
Ono što vam možemo reći odmah na početku, jeste da ona čuvena izreka ‘’sve u svoje vreme’’ kod ovakvog tipa ishrane potpuno ima smisla. Hrono ishrana, kako joj i sam naziv kaže, nedvosmisleno upućuje na to da ovde nije primarno koliko ćete nečega pojesti, već u koje vreme u toku dana ćete to učiniti. Ovo vam možda već zvuči dovoljno primamljivo.
Šta je hrono ishrana?
Pravilna kombinacija namirnica prema periodu dana je osnovni postulat kod hrono ishrane. Količina hrane i broj kalorija koji ćete uneti je ovde irelevantan pojam. Francuski lekar po imenu Alen Delabos je onaj koga treba da ‘’krivimo’’ za izum hrono ishrane pre čak 30 godina. On se inače bavio hrono biologijom, te je iskoristio svoju oblast istraživanja da osmisli ovaj neverovatan režim ishrane, a neki će reći i života. Dr Alen tvrdi da osoba koja sprovodi hrono dijetu može izgubiti i do 4,5 kg mesečno do neverovatnih 6 kg za 2 nedelje!
Kako hrono ishrana deluje?
Nivo hormona insulina i kortizola u organizmu, kao i enzimi za varenje hrane su ključne tačke po kojima deluje hrono dijeta. Insulin kontroliše kako naše telo koristi nutrijente iz hrane poput ugljenih hidrata i masti. Kortizol kontroliše krvni pritisak, stopu metabolizma i druge značajne funkcije. Svakoga dana u svakom trenutku, nivoi ovih hormona i enzima variraju.
Dr Alen kaže da ukoliko neko konzumira određenu hranu u određenom trenutku, mora ciljati onaj deo dana kada su ovi hormoni na svom vrhuncu. Na taj način, hrana koju unosimo bi se efikasnije koristila, a naše telo bi skladištilo manje masnih naslaga.
Ustanovljeno je da naš organizam ujutru proizvodi više enzima za sagorevanje masti, u popodnevnim satima za sagorevanje proteina i u večernjim satima za sagorevanje ugljenih hidrata. Na nama je samo da ciljamo sa pravom hranom u pravo vreme!
Hrono ishrana podrazumeva da neki period između svakog obroka treba da bude minimum 4 sata i najviše 6 sati. Idealno vreme između obroka bi bilo od 5 do 5,5 sati. Dr Delaboa savetuje da broj kalorija koji osoba unese u toku dana ne sme da bude ispod 2.000 niti preko 2.500. Hrono ishrana apsolutno zabranjuje preskakanje obroka!
Doručak kod hrono ishrane
Upamtite sledeće tri stvari: složeni ugljeni hidrati, proteini i masti. Pre doručka ne smete piti kafu, već samo šolju biljnog čaja ili limunadu. Doručak bi trebao da bude u vremenu od 6:30 do 9:30h. Držite se podalje od kukuruza i pšenice. Kombinujte sir, hranu koja sadrži skrob i jaja ili meso i obezbedite sebi energiju za predstojeći dan! Nemojte jesti hranu sa aditivima.
Ručak kod hrono dijete
Za ručak nikako ne smete mešati ugljene hidrate i proteine – to dobro upamtite! Govedina, jagnjetina, prasetina, teletina i druga hrana bogata kvalitetnim proteinima je najbolji izbor za ručak. Klonite se mesa punjenog aditivima. Salata od svežeg povrća je dobar izbor za ručak. Ručak bi trebao da bude od 12:00 do 13:30h.
Užina između obroka
Slatkiše i voće takođe smete konzumirati kod hrono ishrane, ali nikako ujutru. Oni su dozvoljeni u popodnevnim satima, u periodu između ručka i večere. Savetujemo da to bude tamna čokolada sa minimalno 70% kakaoa, koja takođe može biti sa sušenim voćem. Užina bi trebalo da bude između 17:00 i 18:30h
Večera kod hrono ishrane
Kada je hrono ishrana u pitanju, morate znati da je ovde večera najvažniji obrok. Večera treba da obuhvati proteine iz belog pilećeg mesa ili što je još zdravija opcija – iz ribe. Tu je i stara dobra salata, koju možete pripremiti od belog ili zelenog povrća. Držite se podalje od hleba, peciva ili testenina. Večera treba da bude posle 19:00h, minimum jedan sat pre spavanja – kako bi vaš želudac imao vremena da svari hranu.
Zaključak
Hrono ishrana za početnike bi trebalo da izgleda kako je gore navedeno. Najvažnije u čitavoj ovoj priči je da naviknete svoj organizam na potpuno nov način ishrane. Kada doktor osmisli dijetu, onda ona mora biti dobra i zdravstveno bezbedna. Zato su konsultacije sa stručnim licima kod ove dijete itekako bitne i ne treba ih preskakati.
Naravno, uvek treba ostaviti prostora za to da svaki organizam različito prihvata određene postulate u ishrani. Ipak, čuveni postulat ‘’sve u svoje vreme’’ ovde dobija potpuni smisao.
Iskustva sa hrono dijetom
Pročitajte par iskustava naših čitalaca:
