Ovo će biti baš kratak dnevnik jer, kao što znate, mesečeva dijeta traje 24 sata. Ali, verujte na reč, nekad i 24 sata znaju da budu dugi kao „gladna godina“. To sam upravo i iskusio i zato prenosim moje iskustvo.
Jul, 19. dan – mlad mesec i to u 6:25… Ujutru, naravno… Da je bar sat kasnije, bilo bi bolje, ovako, moram da ustanem pre 5, pripremim veliki doručak i počnem sa dijetom. E sada, džaba što sam pripremio veliki doručak kada mi se u cik zore baš i ne jede ali šta je tu je… Pojeo sam 2 tosta od integralnog hleba sa maslacem i jedno kiselo mleko. Budući da sam poslednja 23 dana bio na hrono dijeti – mesečava dijeta mi se čini kao pravo osveženje… Ali ne lezi vraže…
Situacija se usložnjava…
Već oko 9 sati počinjem da bivam gladan… hmmm… dobrano gladan… Ok, 2 čaše vode su ovaj problem rešile.
U 11 sati kroz otvoren prozor dopire miris krofni koje se prže u dubokom ulju… Miris nežan kao devojačka duša… miris koji doziva: – Dođi, uzmi me, tvoja sam… do poslednjeg zalogaja… Pored krofni, miriše mi na sabotažu (da li to komšinica zna da sam na tečnoj dijeti pa namerno prži te slatke, umilne krofne? Uostalom, ko još prži krofne u sred radnog dana i to četvrtkom?)… Mnogo pitanja mi prolazi kroz glavu i demonstrativno zatvaram prozor… i naravno, sručim još par čaša vode…
U 13 i 22 otkrivam… da od ONOLIKO ljudi što se interesuju za mesečevu dijetu na dijeta.net-u, forumu, FB-u – nigde nikoga da mi pravi društvo!!! Kakva ispala! Svi negde nešto grickaju, teoretišu… a ja ovde moram da donesem odluku da li da nastavim ili ne… Kuvam čaj od kamilice za smirenje i sabiram utiske… Ok… prošlo je 7 sati… popio sam 2 litre vode… Gladan sam poprilično i sad… nastaviti ili odustati… Odlučujem da nastavim pogotovo što temeperatura raste a mene glad polako prolazi. Čaj od kamilice je učinio svoje.
Do 17 sati se zabavljam odgovarajući na gomilu pošte, kao i na nevina pitanja tipa: Jao pa što nisi javio da je mesečeva dijeta, a tako sam želela/želeo da je držim (a kroz ekran vidim da dotična drži Milku od 300 gr dok kucka… sva joj tastatura lepljiva…) c, c, c… Pa onda, promašio si vreme, datum… sve u svemu ako nisam imao društvo kod dijete onda je bar bilo onih koji su me zamajavali
Vreme je za sokove…
U 17:30 posle mnogo vode i čaja – vreme je za pravi „obrok“… Cedim par jabuka i pijem bistri sok… Ne osećam glad jer je u međuvremenu postalo baš vruće. Spremam se za popodnevne aktivnosti i odlazim do Košutnjaka na dvosatnu šetnju… Kad tamo… koju god stazu da izaberem – naletim na nekoga ko ili peče roštilj (ljudi, četvrtak je – radni dan!) ili liže sladoled ili i jedno i drugo… Pronalazim neke do sada (za mene) neistražene puteljke (dobro, usput prepadnem nekoliko parova… ali nisam znao da su tu to jest… možda su oni na pravom mestu a ja na pogrešnom) i nekako završim sa šetnjom…
I tako poče da pada veče… fino pomislih… još malo pa na spavanje… Naravno, čeka me i večernji tečni „obrok“ tako da u 20:00 pijem 2 čaše svežeg bistrog soka od paradajza i šargarepe… Baš prija na ovu vrućinu… Ipak, ne osećam se sjajno… Osećam se kao pustinjak… ili kao izgladnelo prase… Surfujem po netu i nalazim dve slike koje baš oslikavaju moje stanje:
Sve u svemu, jedino što me drži je nada u skori odlazak u krevet… Da prekratim vreme gledam Akademiju Debelih nadajući se da ću dobiti dodatnu motivaciju kada ih vidim kako se znoje i prevrću po tereretani… Kad ono međutim – brčkaju se u bazenu… jure kao nešto a onda prave klopu… znači odvaljuju se od jela… Onda malo emocija – sitna deca pričaju o mami koja mršavi… daju joj podršku… mama volimo te… ma suzu da pustiš…
23:00 tuširanje – i pravac krevet… Noć nemirna, snovi gastronomski… izdašni… sanjam tople, meke kiflice sa sirom… posute susamom kako se nežno savijaju dok ih dodirujem prstima… Šta li bi dragi dr Frojd rekao? Da li sam nastran ili samo gladan… ili i jedno i drugo?
Mesečeva dijeta iskustvo: Dan posle…
Ustajem sa drugim petlovima (prve sam prespavao) i naravno – sećam se svega što sam sanjao… Pogledam na sat kad ono… mena još traje… Ok… ako si izdržao toliko pa moći ćeš još tih pišljivih sat i osam minuta i dvanaest sekundi…
I tačno u 6 i 25 prekidam post i krećem sa ritualnim merenjem… Vaga pokazuje 2,3 kg manje… masnoća manja za 0,2% a mišići isti kao prethodnog dana! Veoma sam zadovoljan… ali nemam vremena za previše likovanja… treba naći pekaru sa slasnim, mekim kiflicama sa sirom posutim susamom…
Zaključak
Definitivno sam zadovoljan rezultatom ove dijete – jedino što zaista predstavlja problem – to su povremeni „napadi“ gladi. Međutim, ako se čovek nečim okupira – i oni prestaju. Još jednu korisnu stvar sam otkrio (dok sam sedeo na terasi i voda u čaši mi se prilično ugrejala a ja popio – mrzelo me da ustajem i uzimam svežu)… dakle, otkrio sam da topla voda daje mnogo veći osećaj sitosti. Za ovaj podatak sam od ranije znao, a sada sam ga i isprobao sticajem okolnosti. Dakle, topla voda – i tu je osećaj kao da je pojedena neka supica.
Poslednja stvar se odnosi na psihološki aspekt: Mnogo lakše se dijeta podnosi u društvu – makar preko neta. I prošli put sam bio na ovoj dijeti ali nas je bilo desetak i sama atmosfera je doprinela da se manje fokusiram (verujem i drugi) na osećaj gladi a više na neku tačku u budućnosti dok sam sada bio prilično okrenut sebi… Eto od mene toliko…
