…ili Ljubav na usta ulazi

I tako sedim u bašti, gledam uredno potkresane voćke i  razmišljam o svemu i svačemu. Vikend. Mirno i tiho vreme, tek po koja grlica se čuje… A ja sam se sav predao razmišljanju. Počinjem da se sećam i davnih veza (20+ godina unazad) koje su, gle čuda, počinjale obično u ovo doba godine. Samo, u celom tom procesu intelektualnog naprezanja uz čašu narandžinog soka, postoji jedan problem: Više ne mogu da dozovem u sećanje likove dotičnih curica (sada žena) koje su bile u kombinaciji ali zato nepogrešivo mogu da se setim šta sam sa kojom i gde jeo, pio te kakve su im bile „prehrambene“ osobine…

S

Ovo ime vezujem za odličnu teleću čorbu, blago ljutu, po receptu koji joj je još prababa ostavila u amanet.  S me je naučila mnogo čemu: o škembićima u saftu a i bez safta, pa o pihtijama, svim vrstama salata sa mesom, pa o čvarcima sa prezlama. S je bila pravi dragulj kada je mađarska kuhinja u pitanju. Naravno, ja sam ispao nezahvalni skot i spetljao se sa A koja je bila potpuna suprotnost nikada zaboravljenoj S…

A

Dakle, totalna suprotnost. Gotovo da ništa nije jela. Ništa nije znala ni da pripremi. Večno je pazila na svaki zalogaj brinući o svojoj manekenskoj liniji. Pila je dosta kafe, naravno bez šećera, a svaki put kada bi dolazila kod mene na ručak pitala je u kom restoranu sam naručio hranu. O užasa! Provedete pola dana u kuhinji a onda vam postave ovakvo pitanje!!! Elem, ovako ili onako… naša „ljubav“ trajala je čitavo proleće, leto pa i jesen… Ali jednog zimskog dana dogodilo se ono najgore: Banuo sam iznenada (nije namerno časna reč) dakle, banuo sam iznenada kod nje u stan i imao šta da vidim: Za stolom punim mrvica, na kome nije bio čak ni stolnjak, bez tanjira ili bilo čega što podseća na kulinarske tekovine civilizacije – sedela je moja voljena A i umakala parče hleba u čašu sa pavlakom! A onda… vrhunac – progovorila je sa punim ustima! Moja ljubav je pukla kao mehur od sapunice i u roku od sedam dana ponovo sam bio sam… ali ne zadugo. U moj život ušla je M – svojim odlučnim korakom i željom da mi „otvori oči“ …

M

M je bila vegetarijanac. Ali onaj radikalni. Stalno je pisala neke peticije, bila član mnogih domaćih i međunarodnih organizacija za zaštitu životinja.  Voleo sam da je zovem „belosvetska ženska“ i nije se ljutila. Ali zato bi mi oči vadila ako bi u frižideru našla čak i najbezazlenije stvari koje sadrže životinjski protein (čak i jaja).  Obožavala je pečurke na žaru – naravno sa tofu sirom i raznim biljkama i klicama. Nikada nije upotrebljavala dezodorans ni parfem a mirisala je fenomenalno.  Često joj je upravo miris bio argument da objasni da, eto, ako jedeš biljke doći će do izražaja tvoja suštinska priroda i tvoj suštinski kvalitet. Sa njom sam imao idealnu kilažu, bio u neverovatno dobroj fizičkoj formi ali prilično nesrećan… Bez mleka, sira, kajmaka i ponekog jaja bar… moj kulinarski život je bio prilično mizeran   … Kada je došla jesen bio sam spreman za tešenje…

…..

A šta je dalje bilo… nekom drugom prilikom. Već je vreme ručku, objavljujem ovo i zatvaram laptop… Ne valja da se roštilj hladi, zar ne? A vi, ako imate sličnu priču, bacite je ovde ispod tek da teza sa početka priče bude potvrđena: Ljubav na usta ulazi ili kako već…