Iskustvo čitateljke koja je koristila preparat na bazi kofeina (kafa za mršavljenje) i oslabila 18 kilograma za 75 dana bez posebne dijete!
Kafa za mrsavljenje – 75 dana – 18 kg
Čini mi se da sam celog života imala problema sa težinom. Uvek je bilo par kilograma viška koje nikako nisam mogla da skinem, iako sam manje-više vodila računa o ishrani i manje-više trudila se da budem fizički aktivna. U jednom periodu života, negde oko 23. godine, trenirala sam rukomet više od godinu dana ali moje salce na bokovima nikako nije htelo da nestane. Na kraju, napustila sam sport i pomirila sam se sa činjenicom da mojim oblinama na kukovima nema spasa i da ću celog života ličiti na burence (visoka sam 164 cm). Ipak, nastavila sam da držim različite dijete (čini mi se da nema ni jedne koju nisam probala) ali sve je bilo bez uspeha.
Sa 27 godina sam se udala, a u dvadesetosmoj dobila prvo dete. Onih standardnih 5-6 kilograma viška koje sam vukla celog života – pretvorilo se u 12 kilograma viška :(. Čim sam prestala da dojim, krenula sam na rigoroznu dijetu i uspela za 2 meseca da skinem 4 kilograma. Ali, to je bilo sve – dalje nije moglo, uprkos mojoj silnoj želji i disciplini. U tridesetdrugoj sam rodila drugo dete i tada nastaju baš problemi. Posle porođaja imala sam čitavih 30 kilograma viška! Moja težina prešla je zastrašujućih 92 kilograma! Opet sam krenula na dijete, posetila nutricionistu, gladovala, uzimala različite preparate, išla na akupunkturu, masaže ali sve je donelo relativan uspeh jer sam za 2 godine uspela nekako da „svučem“ 6 kilograma.
Početkom 2010. godine moja težina je bila 86 kg i polako sam počinjala da odustajem od borbe sa kilogramima i da, čak što više, utehu tražim u hrani. Postala sam zlovoljna i mrzovoljna a moji odnosi sa suprugom su počeli da zahladnjuju. Pa kako i ne bi – i sama sam izbegavala ogledala a mogu da mislim kako sam izgledala u očima drugih! Bljak! Imala sam utisak da sam sa 35 godina završila život i da do neke imaginarne tačke u starosti jedino mi preostaje da se trudim da budem dobra majka svojoj deci. Ni posao koji sam ranije obožavala (nažalost, vezan za celodnevno sedenje) a ni odnosi sa drugim ljudima više mi nisu pričinjavali nikakvo zadovoljstvo. Proleće 2010. je bilo za mene možda najtužniji i najmračniji period u životu.
Ali, kako kažu, „posle kiše, pojavljuje se Sunce“. Krajem avgusta našla sam se na seminaru vezanom za moju struku. Ista lica kao i svake godine, isti komplimenti („Jao što dobro izgledaš, ništa se nisi promenila“ – na ovu opasku koleginice iz drugog grada htela sam da je gađam pepeljarom). Bilo mi je ponuđeno da održim i jedno kraće predavanje, ali sam, užasnuta svojim izgledom – jednostavno odbila. Pa gde ću ovako debela pred ovoliki narod!? Pogotovo što je među slušaocima i par mojih bivših školskih drugova i drugarica. Stidela sam se svog izgleda. Međutim, na jednoj pauzi, imala sam priliku da ponovo sretnem školsku drugaricu koju jako dugo nisam videla. Obe smo se veoma iznenadile: ja njenim fenomenalnim izgledom (u srednjoj školi, bila je buca kao i ja) a ona mojim – očajnim izgledom. Nije imala dlake na jeziku i upravo to mi je i rekla: – Šta je sa tobom? Očajno izgledaš! – Samo sam se glupo nasmejala i pozvala je na kafu. I tako, sedimo mi i pijemo kafu i pričamo o prošlim danima ali sve nešto nategnuto i uvijeno. A onda, više nisam imala snage: Jednostavno sam iz srca ispričala da sam zaista očajno, očajno, očajno očajna jer sam debela! Ispričala sam i kako se borim već godinama sa kilogramima i kako me muž verovatno više ne voli i kako mrzim svet oko sebe i kako sam postala zavidljiva i kako mi je jedina svetla tačka gledanje ljubavne serije „Ružna Beti“ po stoti put na DVD-u…
Za divno čudo, moja drugarica kao da je sve to znala – ni malo se nije potresla pričom – što je mene u prvi mah razbesnelo! Eto, nađeš nekoga ko ti je nekada bio blizak, otvoriš mu dušu a on te gleda kao kretena! Međutim, brzo sam se stišala i pustila je da i ona kaže koju reč :). A ono što mi je rekla je zaista bilo pametno (da sam bar ranije znala). Rekla mi je da se i ona prilično dugo baš borila sa viškom težine ali da je vremenom shvatila da je to uzaludna borba i da je „spustila loptu“ i prestala da se iz petnih žila trudi da ima neku imaginarnu idealnu težinu. Jednostavno je pazila šta i koliko jede, vežbala par puta nedeljno i nije se svaki čas penjala na vagu da vidi kolika joj je težina (što je bio moj svakodnevni ritual). A nije se ni fotografisala pred početak svake dijete da bi videla kako joj se figura menja (što je opet moj običaj – od koga imam samo gomilu fotografija mojih ranijih neuspešnih pokušaja mršavljenja). Posebno mi je preporučila i kafu za mršavljenje kao odlično sredstvo koje i smanjuje apetit i sagoreva masnoće i ubrzava metabolizam. Čvrsto sam obećala drugarici da ću je poslušati i slediti njene savete tačno mesec dana a onda stati na vagu. Zašto da ne? Šta mogu da izgubim? U stvari imam šta da izgubim, ali hoću li? I tu se mi lepo pozdravimo, obećamo jedna drugoj da ćemo se češće čuti telefonom i nastavimo sa seminarom.
Vratila sam se kući sa nekim čudnim optimizmom. Susret sa nekim ko je, kao i vi, nekada izgledao jadno do bola a sada izgleda kao avion – zna da bude inspirativan. Ipak, crv sumnje me je grickao – šta ako njena fina figura nije proizvod tamo neke kafe već toga što ima jedno dete i manje se nervira zbog izgleda? Ali obećala sam… a i mesec dana nije nikakav period (u odnosu na decenije koje sam provela u borbi). Znači, istakla sam belu zastavu, nema više borbe, zatim sam se fotografisala 🙂 i krenula sa novim životom! Preko interneta sam naručila kafu za mršavljenje (hmmmm – skuplja od obične kafe? – ok… smanjujem cigarete i običnu kafu a i ovoliko slatkiša mi baš ne treba u životu) i počela sam sistem mršavljenja koji sam nazvala NIRVANA 🙂 – znači, opušteno, pijem kafu, šetam, više povrća i voća u ishrani – i ne razmišaljam o vagi. I tako prođe 28 dana. A onda, 29. uhvati me panika – šta ako se ništa nije dogodilo? Šta ako samo lažem sebe? Osećala sam da bi me još jedno razočaranje ubilo! Mada, osećala sam se lakše, pantalone (lasteks) me nisu stezale, brže sam hodala a da se ne zaduvam… Mora da je ipak koja kilica otišla. I tako dočekam trideseti dan ove, nazovi dijete, i hop… na vagu. Prvo sam mislila da se vaga pokvarila a onda… onda sam bila baš ushićena! Bez naročitog cimanja, bez gladovanja i nekog posebnog napora – moja vaga je pokazivala da sam lakša 7 kilograma! Dan sam provela u ekstazi. Uveče sam, naravno, stala na moje omiljeno mesto za fotografisanje i prvi put napravila fotografiju gde se jasno vidi razlika u mojim oblinama (za svaki slučaj, obukla sam crnu majcu da još pojačam utisak 🙂 ). Evo, i sada dok ovo pišem ponovo me obuzima uzbuđenje kao toga dana! Ljudi, mnogo je lepo! Onda sam zaključila da sam najzad našla pravi put, okrenula drugaricu i par sati je „odvalila“ od priče – nije mogla da me zaustavi 🙂 i naravno, opet joj obećala da idem dalje…
Sada, posle tačno 75 dana – ja sam 18 kilograma lakša i osećam se fantastično! Košmari koji su me pratili sve ove godine su nestali a odnosi u porodici i na poslu su se promenili za 180 stepeni! Ovo sam ja kakva sam oduvek želela da budem i uspela sam da to postignem (jeste da kasnim 2 decenije ali bolje ikad nego nikad 🙂 ). A DVD-je sa „Ružnom Beti“ sam poklonila komšinici :)…
Volela bih da ovaj tekst pomogne osobama koje su slične meni jer znam u kakvom mraku čovek može da bude ali na svu sreću sada znam da se i iz takvog mraka može i izaći. Evo, sada ću malo da „pametujem“ i da i vas pozovem (kao što sam i ja bila pozvana) da odvojite SAMO 30 dana za sebe i doživite promene na bolje. Naravno, javite se, radovaću se vašem uspehu! A što se mene tiče – moji „apetiti“ su tek sada narasli: pijem i dalje kafu za mršavljenje, mislim pozitivno i planiram da izgubim još par kilograma (već merkam svečanu haljinu koju ću obući za praznike – dosadile su mi trenerke i pantalone :))…
Vaša „Sveže Mršava“
