Jednostavno odbacivanje naslona kauča znači da će se vaša ruka ređe zavlačiti u kesicu sa keksom sa čokoladnim prelivom.

Ovo je jednostavno ali dalekosežno otkriće nove studije Medicinskog fakuteta Jugozapadnog univerziteta, po kom menjanje jedne loše navike ima domino efekat na ostale. Smanjite vreme koje provodite u sedenju ili ležanju i time ćete smanjiti unos brze hrane i zasićenih masti zato što više niste prikovani za TV i grickalice. To donosi dvostruku korist zato što su ova dva obrasca ponašanja tesno povezana. Studija je takođe ustanovila da najuspešniji način da se unapredi način života zahteva dve ključne promene u ponašanju: kraće vreme provedeno ispred televizora ili ekrana računara i više voća i povrća.

,,Samo dve promene u načinu života imaju ogroman uticaj, a ne opterećuju ljude’’, kaže Boni Spring (Bonnie Spring), profesorka preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Fajnberg Jugozapadnog Univerzitetai glavna autorka studije objavljene u Arhivama interne medicine.

,,Amerikanci imaju sve ove nezdrave obrasce ponašanja koji ih izlažu velikom riziku od bolesti srca i karcinoma, ali ni oni ni njihovi lekari ne znaju kako da počnu da menjaju te nezdrave navike’’, kaže Springova. ,,Ovaj pristup to pojednostavljuje.’’ Uz ovu jednostavnu strategiju, ljudi su u stanju da unesu velike promene u način života u kratkom vremenskom periodu i da ih neguju, zaključak je ove studije.

Springova je želela da ustanovi koji je najuspešniji način da se ljudi navedu da promene uobičajene loše navike vezane za zdravlje: prekomerno unošenje zasićenih masti i nedovoljno voća i povrća, suviše vremena provedenog u sedenju ili ležanju i nedovoljno fizičke aktivnosti.

Ona i njene kolege su prijavili 204 odrasla pacijenta starosti između 21 i 60 godina sa svim onim nezdravim navikama za jedan od četiri tretmana, koji su podrazumevali sledeće: porast unosa voća/povrća i fizičke aktivnosti, smanjenje masti i slobodnog vremena provedenog u sedenju ili ležanju, smanjenje masti i porast fizičke aktivnosti i porast unosa voća/povrća i smanjenje slobodnog vremena provedenog u sedenju ili ležanju.

Tokom tri nedelje tretmana, pacijenti su unosili podatke na dnevnom nivou i slali ih instruktoru koji je po potrebi komunicirao sa njima telefonom ili emailom.

Učesnici su mogli da zarade 175 dolara za postizanje ciljeva tokom tronedeljne faze tretmana. Ali, kad je ta faza završena, pacijenti više nisu morali da održavaju te promene načina života da bi bili plaćeni. Samo su zamoljeni da u narednih šest meseci šalju podatke tri puta mesečno i za to dobiju od 30 do 80 dolara mesečno.

,,Rekli smo da se nadamo da će nastaviti da neguju ove zdrave promene, ali da više ne moraju da ih održavaju kako bi bili plaćeni’’, kaže Springova.

Rezultati u narednih šest meseci su iznenadili Springovu. ,,Mislili smo da će oni to da rade sve dok im plaćamo, a da će posle da se vrate starim navikama’’, kaže ona. ,,Međutim, oni su nastavili da neguju značajne pozitivne promene u svom ponašanju u vezi sa zdravljem.’’

Od početka, preko kraja tretmana i do kraja šestomesečnog praćenja, prosečna porcija voća/povrća menjala se od 1,2 preko 5,5 do 2,9; prosečan broj minuta u toku slobodnog vremena na dnevnom niovu provedenih u sedenju kretalo se od 219,2 preko 89,3 do 125,7, a dnevne kalorije od zasićenih masti od 12 odsto preko 9,4 do 9,9. Oko 86 odsto učesnika je reklo da su jednom kad su uneli promenu pokušavali da je neguju. Nešto u vezi sa povećanim unosom voća i povrća je činilo da osećaju da mogu da unesu ove promene’’, kaže Springova. ,,Samopouzdanje im je evidentno poraslo.’’

,,Otkrili smo da ljudi mogu da unesu veoma velike promene u kratkom vremenskom periodu i da ih se pridržavaju’’, kaže Springova. ,,To je mnogo izvodljivije nego što smo mislili.’’

Izvor:
www.medicalnewstoday.com