Poreklo bundeve nije jasno definisano: jedni govore da je iz Afrike ili Azije, dok drugi tvrde da potiče iz Centralne Amerike, jer je u Meksiku pronađeno seme bundeve koje datira 7.000 godina pre naše ere. U prilog ovome je činjenica da je za Indijance ona bila sveta biljka i da su doseljenike učili kako da je gaje. Bundeva je među prvim povrćem koje je sa tla Amerike uvezena u Evropu odmah posle Kolumbovih otkrića.
Izdubljena i osušena bundeva, čija je kora postajala vodootporna, bila je idealno sredstvo za čuvanje ili transport vode, vina ili mleka. Zavisno od oblika, od bundeva je pravljeno i posuđe za svakodnevnu upotrebu. Sve do šezdesetih godina prošlog veka i kod nas se, u seoskim područjima, osušena bundeva koristila kao neka vrsta kofe ili bokala.
Najpoznatije vrste bundeva su: obična uljna budeva, turkinja (stambolka), hokaido, muškatna, argenta i napolitana.
Šta čini bundevu nutritivno bogatom namirnicom?
Bundeva ima manju količinu belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali ima vitamina karotina ili provitamina A, C, E i K i vitamina iz grupe B, i to B1, B2 i B6 zatim niacina, folne kiseline, minerala kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Treba pomenuti i pektin, celulozu, kao i druga biljna vlakna. Njena energetska vrednost se preporučuje u dijetetskim režimima ishrane jer meso bundeve ima samo 26 kcal na 100 gr, semenke 467 kcal na 100 gr, a ulje od bundeve 879 kcal na 100 g.
Danas se zna da beta karotin, kojim bundeva obiluje, ima višestruko zaštitno delovanje na naš organizam. On blokira dejstvo slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNK strukture, deluje kao jak antioksidant. Dnevna doza potrebna organizmu je od 7 do 10 mg. Preventivno se koristi jer smanjuje rizik od pojave raka grla, jednjaka, želuca i grlića materice.
Nije ni čudo da je pored ovakvih osobina postala osnova jedne dijete – ali više o tome u tekstu Bundeva dijeta.
Bundeva kao lekovita namirnica
U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze. Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.
Seme se koristi za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba, svakodnevno, presnog, jesti. Najčešće se preporučuje i pri pojavi dečijih glista i pantljičare. Ljuštenjem semena obične bundeve, ne treba uklanjati tanku, srebrno-zelenkastu pokožicu, jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku već samo prozračnu semenjaču.
Ulje semena bundeve sadrži vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke).
Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belančevinama. Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa (potenciju) i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema.
Istraživanja su pokazala da ovo ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takođe, ovo ulje može da smanji rizik pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.
Bundeva u kulinarstvu
U kulinarstvu, bundeva nalazi sve više simpatizera, ne samo kao pita, ili kao pečena, već na desetine drugih načina:
Sok od bundeve
Sastojci: 20 g limuntusa, 7 litara vode, 2 kg šećera i 3 kg bundeve. Priprema: Očišćenu i isečenu bundevu staviti u šerpu zajedno sa šećerom i naliti vodom. Kuvati dok ne omekša. Propasirati zajedno sa vodom od kuvanja, dodati limuntus, promešati i sipati vreo sok u zagrejane staklene flaše, zatvoriti celofanom i umotati u ćebad, dok se ne ohlade.
Sicilijanska salata od sveže bundeve
Narendati bundevu. Dodati so, biber, mirisne začine u prahu (kadulju, ruzmarin, majčinu dušicu, origano ili njihove mešavine) po ukusu, domaće vinsko ili jabukovo sirće i maslinovo ulje (u osnovni recept može se dodati i drugo, salatno povrće). Služiti uz meso pečeno na žaru.
I još nešto za kraj…
Najveća bundeva na svetu je prikazana na sajmu u Viskonsinu, 2010. godine. Ovoj dami je obim struka 4,7 metara, a teška je 821 kilogram. Kod nas se, u Kikindi, više od 20 godina održava se manifestacija „Dani bundeve“. Najveće bundeve 254 kilograma i 236 kilograma uzgajili su učenici Poljoprivredne škole u Futogu. Tu je degustirana i stometarska pita savijača, ispečena u tepsiji na spratove, za koju je upotrebljeno 250 kilograma kora za pitu, 320 kilograma rendane bundeve, 120 kilograma šećera i više od 100 litara ulja.
