Ovaj tekst je iz oblasti kojom se najuže bavimo, a to je trening za uspešno sprovođenje dijete i trajno održavanje idealne telesne težine. Krenimo od početka, a početak je u slučaju borbe sa viškom kilograma, daleko ispred samog trenutka započinjanja sa dijetom. Jer započeti dijetu znači upustiti se u jedan poduhvat kojem je prethodilo prepoznavanje problema, razvoj motivisanosti i odluka da nešto preduzmemo da bismo rešili problem.

Motivacija

Nešto što predstavlja osnovu uspeha u bilo kojoj aktivnosti, pa i u dijeti je motivacija. Jaka motivacija vodi donošenju čvrste odluke da se započne sa dijetom i pomaže da se prebrode teškoće koje se javljaju tokom sprovođenja dijete. Zbog toga je ona ključna za uspeh. Motivacija je za aktivnost kao gorivo za automobil. Nije jedina neophodna stvar, ali je ono što daje energiju i pokreće mašinu.

Motivacija nije statična, nepromenljiva vrednost. Ona ima svoje faze razvoja.

1) U prvoj fazi prekontemplacije još ne postoji prepoznavanje problema i nema interesovanja da se bilo šta menja. Ako imate višak kilograma, a u ovoj ste fazi, onda uopšte ne doživljavate svoj višak kilograma kao problem- ni zdravstveni, ni estetski, ni kondicioni. Dakle, nalazite se u stanju „blaženog“ neznanja ili nezainteresovanosti za problem.

2) U drugoj fazi kontemplacije problem se prepoznaje intelektualno, ali još uvek postoje mešane emocije i ambivalentan stav prema promeni. Ako ste u ovoj fazi, uviđate da bi vas višak kilograma mogao koštati zdravlja, ostvarenja boljih partnerskih odnosa, da vam ne bi bilo neprijatno kada treba da se pojavite u kupaćem kostimu na plaži itd, ali još uvek problem ne shvatate ozbiljno, izbegavate da razmišljate o tome, ne želite da se odreknete uživanja u hrani, zavaravate se milsima da je moguće nastaviti po starom, a nemati probleme itd. U ovoj fazi prepreku ne predstavlja prosto neznanje, neinformisanost o problemu gojaznosti. Po pravilu tu su u igri razni faktori koji nas odvraćaju od rešavanja problema. O tim „preponama pre starta trke“ nešto više, kasnije.

3) U trećoj fazi preparacije postoji volja da se radi na problemu. Često se traži i pomoć drugih, ali još uvek ne postoji jasna ideja šta treba činiti. Ako ste u ovoj fazi, onda ste već potpuno svesni da bi nešto trebao da se menja, ali ne znate tačno šta i kako. Na primer, možda imate maglovitu predstavu o tome šta je dovelo do gojaznosti i gde grešite u ishrani, šta vas odvraća od držanja dijete i sl., ali ne znate kako da rešite problem efikasno.

4) U sledećoj fazi akcije, aktivno se radi na rešavanju problema. To rešavanje problema može biti uspešno, ali i neuspešno – dakle može voditi željenom rešenju ali i ne mora. Ako ste preduzeli neku akciju, ali ona nije dovela do uspešnog i trajnog mršavljenja, kao što se često dešava sa brzim dijetama ili korišćenjem raznih „prirodnih“ ili manje prirodnih sredstava za mršavljenje, onda ćete oscilirati između faze preparacije i akcije. Pokušavaćete sa raznim drugim rešenjima, a ako su i ona neuspešna, postoji opasnost da ćete donti pogrešan zaključak da niste sposobni da smršate i kontroliše svoju ishranu i težinu. To može dovesti do trajnog odustajanja od dijete, demoralisamosti, pada samopouzdanja, pa i do depresije. Zbog toga je vrlo važno da se pre nego što izaberemo način kako ćemo se uhvatiti u koštac sa problemom skupimo sve informacije i odlučimo se za onaj metod koji je naučno dokazan i koji u praksi daje najbolje rezultate.

5) U poslednjoj, petoj fazi održavanja osoba je postigla željeni efekat- „skinula“ je višak kilograma i naučila kako da ih ne vrati. Postignute telesne i mentalne (jer održati „manjak kilograma“ podrazumeva pre svega promenu načina razmišljanja i ponašanja u ishrani) promene se konsoliduju i osoba je razvila sposobnosti da se ne vrati na pređašnje stanje gojaznosti. Problem je prevaziđen.

Za čitaoce koji imaju višak kilograma bilo bi korisno da razmisle i odgovore na sledeća pitanja:

  1.  Šta mislite u kojoj fazi se trenutno nalazite po pitanju motivacije za rešavanje problema gojaznosti?
  2. Ako ste u fazi kontemplacije, šta mislite šta vas sprečava da krenete u akciju? Da biste odgovorili na drugo pitanje, pročitajte ostatak teksta, jer vam može pomoći da osvestite problem-prepreku, a svesnost o prepreci je prvi uslov da se krene u njeno uklanjanje i da se nastavi putem do cilja.

PREPONA 1: Očekivanje brzih rešenja

Osobe koje očekuju brza rešenja često razmišljaju na sledeći način: „Šta, zar treba treba da držim dijetu godinu dana da bih skinuo 40 kg?! Ma više mi se sviđa ova kupus/limun/kisela voda (i sl.) djeta. Mogu da skinem 10 kila za 10 dana..znači mesec i po, i rešen problem“. Ne bih da ulazim u detalje u vezi sa zdravstvenim rizicime brzih – šok dijeta. Ovi rizici su nam po pravilu poznati. Poznata nam je i proverena i mnogo puta dokazana činjenica da se brzo skinuti kilogrami još većom brzinom vraćaju, a često se „nabace“ i dodatni. Zbog čega onda i dalje očekujemo brza rešenja? Otkud to da očekujemo da se problem koji se taložio godinama u vidu slavsko-rođendansko-novogodišnjih kilograma, reši „preko noći“, a zatim i razočaranje koje se javlja kada ne uspemo da smršamo 40 kg za 40 dana. Naime, pošto se obično ispostavi da dijeta „ne funkcioniše“ kao što je obećano, ili da je užasno iscrpljujuća, junak ove naše priče po pravilu, diže ruke i zbog izgladnelosti vraća sve izgubljene kilograme, zatim pokušava sa nekom novom brzom dijetom itd, itd.- ciklus se ponavlja.

U čemu je problem? Kako to da uprkos tome što smo inteligentna i obaveštena osoba, pa shvatamo da nije baš razumno očekivati tako brze i fantastične rezultate, ipak negde u dubini duše to očekujemo?

U osnovi ovih očekivanja i ponašanja je jedan opšti način razmišljanja. Naime, živimo u eri tzv. blagostanja. Mada se stanovnicima Srbije i Balkana može učiniti da su daleko od blagostanja, ipak ako uporedimo svoje živote sa životima naših predaka koji nisu imali kola (a često ni konje), veš su prali na ruke, a ako godina nije bila rodna, morila ih je glad, ipak smo u povlašćenijem položaju. Živeći bez preteranih iskušenja i muka, čovek današnjice je naučio da je normalno biti telesno zadovoljan- ne mučiti se telesno. Telesne neugodnosti, a posebno one dugotrajne, zbog toga mi često tumačimo kao nešto što „nije ok“ ili „nije fer“ da nam se dešava i onda smo manje spremni na telesna odricanja koja idu uz dijetu. Onima koji imaju uporne i jake probleme zbog ovakvih životnih uverenja, kognitivno-bihejvioralni pristup može dosta da pomogne. Ova uverenja se uz pomoć terapeuta razmatraju sa stanovišta njihove opravdanosti i korisnosti i donose se zaključci u vidu stavova koji su daleko realniji i korisniji za osobu i koji joj pomažu da prevaziđe problem (u ovom slučaju sa kilogramima).

U sledećem delu pozabavićemo se još nekim od čestih prepreka u započinjanju sa držanjem dijete- sklonošću hemijskim pomagalima, sklonošću da se svi problemi rešavaju odjednom i sklonošću da se držanje dijete odlaže do u nedogled.

Drugi deo >>

Lana Engel MSc psiholog, Dijetalni trener Dijeta preko interneta – FitSlim.eu