Vagus nerv

U ovom tekstu pokušaću da preskočim složenu medicinsku terminologiju i jednostavnim rečima opišem šta je to Vagus nerv i zašto je bitno poznavati njegovu ulogu u organizmu.

Sigurno se pitate šta ima toliko interesantno u priči o jednom nervu? E, pa ima… Poremećaji ovog nerva i nedovoljni tonus mogu izazvati neprijatnosti koje intenzivno osećate ali se ne mogu pripisati oštećenju nekog organa ili poremećaju njegove funkcije gotovo ni jednom dijagnostičkom metodom!

Primer 1: Osećate težinu u želucu, siti ste posle par zalogaja, svi lekarski pregledi uredni, dobili neku terapiju reda radi, ispili i… ništa… Nema poboljšanja.  Nastavljate dalje, ne osećate se dobro, ali svi nalazi govore da vam je zdravlje odlično a vama nije do života…

Primer 2: Imate osećaj lupanja u stomaku (da, baš pravog lupanja) kao da vam srce pulsira tu negde oko pupka… Kada se na to požalite vašem lekaru – prvo što vam proveri je status trbušne aorte a kada je ona u redu (što je uobičajno u 99,9% slučajeva ) – onda vas sažaljivo pogleda i pita: a kako bi bilo malo da ‘oladite i da vam ja prepišem koji sedativčić?

Primer 3: Ne možete da udahnete kako treba – punim plućima. Svi nalazi i pretrage dobre, a vi i dalje ne osećate onu slobodu disanja kao ranije. Srce ok, pluća ok, kondicija ok, krvna slika ok, test opterećenja ok… a vi se opet zadišete i na najmanjoj uzbrdici…

Sa primerima bizarnih poremećaja mogu da nastavim i dalje, ali produktivnije je da vidimo šta je zajedničko za sve gore spomenuto. Naravo, pogodili ste, Vagus nerv. Pa, upoznajmo ga.

Vagus nerv – lokacija

Ovaj nerv počinje u moždanom stablu i proteže se kroz vrat, spušta se preko grudnog koša, pluća, do srca, zatim do stomaka i digestivnog trakta sve do prepona, povezujući i ostale organe, (jetru, slezinu, bubrege) sa mozgom.  Uostalom, pogledajte donju sliku i biće vam otprilike jasno šta sve povezuje ovaj bitan nerv.

 

Funkcija Vagus nerva

Njegova funkcija je da  prenosi informaciju iz mozga do organa i da prima informaciju iz organa i prenesi ih do mozga.  Svaki organ u telu je povezan sa vagus nervom. Vagus nerv je odgovoran za govor, gutanje, varenje, usporavanje pulsa, odmor i oporavak od stresa koji dolazi iz okruženja.

E sada u priču uvodim još dva bitna faktora: parasimpatički nervni sistem i simpatički nervni sistem. Oba sistema posedujete, deo su autonomnog nervnog sistema i svaki od njih ima suprotna zaduženja:

• parasimpatički je odgovoran za opuštanje, smirivanje posle aktivnosti i početak nekih unutar telesnih aktivnosti – npr. varenje a
• simpatički je uvek spreman za akciju i na on je aktivan kao odgovor na situaciju „bori se ili beži“

Kada opasnost prođe, parasimpatički nervni sistem ponovo vraća telo u normalu, u opušteno stanje. A ko radi ovo prebacivanje iz stanja akcije u stanje opuštenosti i obratno? Pogodili ste, naš fenomenalni Vagus nerv. I zato je bitno da je on dobro toniran.

Sposobnost  da se lako prebacite iz moda „bori se ili beži“ u mod „odmaraj se i vari“ odražava vaš VAGUSNI TONUS.

Lako ćemo prepoznati kada je vagusni nerv dobro toniran – imamo dovoljno energije, dobro varenje i pravilan rad srca, stabilno raspoloženje, razumevanje i saosećanje za druge, sposobni smo da se lako nosimo sa stresom, problemima i izazovima, lako se oslobađamo stresa i vraćamo u stanje mira i opuštenosti. Sve to utiče na jačanje imunog sistema.

Nizak  tonus vagus nerva uzrokuje nedostatak  energije, tromost, loše i nekontrolisano raspoloženje, depresiju, anksioznost, slabo varenje, povišen puls, hronične bolove i još dosta problema.
Vagus nerv je takođe važan za osećaj intuicije. To je onaj  „osećaj u stomaku“ koji nam pomaže da obratimo pažnju na suptilne ali važne detalje kod donošenja odluka i pravljenju izbora.

Ovaj nerv se aktivira svaki put kada smo ganuti nečijom dobrotom, plemenitošću… Zatim  kada slušamo muziku koja nas inspiriše ili kada se opustimo u društvu osoba koje volimo.

Obzirom na važnost koju ovaj nerv ima za naše celokupno psihofizičko stanje, vredi se potruditi. Dovoljno je u svoju dnevnu rutinu uvesti nekoliko navika za poboljšanje vagusnog tonusa i time  značajno poboljšati kvalitet života.

Nije ni  teško ni komplikovano i uz malo discipline uspećemo da postignemo odličan vagusni tonus.

1.   Meditacija

Najnovija istraživanja su pokazala da postoji povezanost između anksioznosti, depresije, lošeg pamćenja,  problema sa učenjem i poremećaja  funkcionisanja vagusa. Proučavanjem neurobiologije i emocionalne funkcionalnosti se došlo do toga da se stimulisanjem vagus nerva, telo  može podučiti da „isključi“ teška emocionalna stanja (anksioznost, depresiju, strah). Meditacija je jedan od načina da sami svoje telo tome podučite.

Ako do sada niste meditirali i nemate dovoljno informacija o tome, krenite sa najjednostavnijim korakom. Za početak izdvojite 15-20 minuta i sedite u udoban položaj u tišini. Opustite telo i posmatrajte svoj udah i izdah. Pustite misli da prolaze, ne obraćajte pažnju, samo ih posmatrajte. Vremenom ćete zavoleti svoj novi ritual i biće vam lako da istražite različite načine meditiranja i pronađete odgovarajuću meditaciju za sebe.

Ljubaznost i dobrota daju efekat koji je potreban za stimulsanje vagusa. Postizanje tog stanja i pozitivna socijalna povezanost sa drugima, dobročinstvo, saosećanje, zahvalnost podstiču vagusni tonus.  Negujte vrline i primenjujte ih u svom životu jer će i vama činiti dobro! Theta isceljivanje je još jedna od metoda koja može pomoći da se vagus umiri.

2.   Tehnike disanja

Za početak, potrudite se da postignete duboko, prirodno disanje. Ako ste „zaboravili“ kako da dišete prirodno, podsećamo vas.

Prirodno disanje je disanje stomakom – ispravite kičmu, opustite telo i kada udišete izbacite (naduvajte) stomak a kada izdišete uvucite stomak. Sledeći korak je smanjenje broja udisaja i izdisaja u minutu sa prosečnih 10-14 na 5-7 a za one ambicioznije i na 2-3 udisaja/izdisaja u minutu.

Još jedan predlog – zauzmite sedeći položaj, duboko udahnite stomakom, zadržite vazduh naginjući se napred, pritisnite stolicu sedalnim delom i napnite se i zadržite se u tom položaju koliko  možete. Ponovite ovo 5-6 puta.

Duboko disanje uvek opušta telo a postoje i različite tehnike disanja kojima  se možete osloboditi anksioznosti, stresa i napetosti. Kroz jogu ili ćigong možete ovladati odgovorajućim tehnikama disanja a ujedno i naučiti vežbe za telo i time stimulisati nerv vagus.

3.   Pevanje

Pevanje opuštajućih i sporih melodija stvara vibracije u grlu koje se šire po usnoj duplji stimulišu vagus, zatim pluća i ostale organe tako da stvorena vibracija pozitivno utiče na ceo organizam.

4.   Smeh

Smeh je vaš prijatelj i prijatelj vašeg vagus nerva! Smejte se često,  iz stomaka.

5.   Masaža

Vaguse nerv se može sitmulisati manuelno, masiranjem određenih delova tela. Masiranje stopala, vrata, (desna strana vrata u predelu gde se proverava puls) može stimulisati vagus nerv.

6.   Post

Vagus nerv je odgovoran za varenje kada vaš mozak kaže da ste na sigurnom. Kada se telo bori sa stresom varenje je „isključeno“. Kada postite, prazan stomak šalje signal mozgu da je varenje nepotrebno tako da se energetski resursi mogu upotrebiti za opuštanje.

7.   Rashlađivanje

Pljuskanje lica ili tuširanje hladnom vodom u trajanju od 3 minuta može biti dovoljno da stimuliše vagus.
Takođe se može koristiti krioterapija koja deluje na organizam lokalnim ili opštim rashlađenjem što utiče na sužavanje krvnih sudova i snižava metaboličku aktivnost.

Ovo je za osobe koje imaju konstituciju kojoj prija hladnoća dok zimogrožljivi ovim mogu pogoršati stanje.

. . .