Nemam ličnog iskustva sa tolikim viškom, moja kilaža se koliko znam do sada kretala u rasponu od 15kg, od najviše oko 60kg do najniže 45kg. I to mi je dovoljno da znam koliko je višak opterećenje za moje falično levo koleno i skočni zglob pa nadalje... Ali ono što sigurno znam iz iskustva je da telo ima neslućene sposobnosti oporavka, obnove i jačanja, uprkos vremenu! Možda ovde deluje da sam oduvek nešto skakutala kao što kažeš ali uopšte nije tako! Iako sam kao klinka volela da jurcam, već u osnovnoj školi mi je učitelj stvorio ozbiljan kompleks da FA nije za mene, tako da sam sve do svoje neke 35te bila potpuno fizički neaktivna. Upravo to što kažeš: posao (sedela sam po 10+ sati radnim danom, radila subotom pa i nedeljom), kolima svuda i na kraju uveče strovaljivanje kod mame na kauč pred tv-om uz gomile preslatkih kolača i grickalica. Odrasla sam na tortama za doručak, ručak i večeru... Da ne dužim više, verovatno smo svi ista priča. Tek kada su kičma i vrat počeli da me bole toliko da nisam više mogla ni da sedim, e tek tada sam se trgla. Pa sam počela (teškom mukom) sa jogom i promenila način ishrane, vremenom prešla u krajnost mršavosti pa posle možda i 8 godina odlučila da ojačam mišiće i krenula na pilates (skeptična od starih kompleksa "nije to za mene"). Da mi je neko tada rekao da ću za 3 godine prilično ojačati, a tek da ću skakati na zumbi kao sada - ne bih verovala. Tada nisam čula za zumbu, ali mislila sam da je meni nešto kao aerobik nedostižno. Kada sam prvi put otišla na zumbu kod jedne instruktorke kondicija mi je crkavala već posle 30min. Sada ostanem i na dva vezana časa kod instruktora čija je zumba fizički zahtevnija i odlično se osećam. Sve ovom sam ispisala samo da podstaknem druge da veruju koliko su nam tela sposobna! Problem je obično u glavi.
Ne brinem se da će neko iz couch potato pozicije zbog ovog što pišem neoprezno otići na zumbu i skakati van svojih mogućnosti - to i ne može sve i da ludo hoće (ne verujem da ikom razumnom ko ne može ni sa kauča da ustane pasti tako nešto na pamet). Računam na svačiji zdrav razum i sposobnost da sam upravlja svojim telom. Čak verujem da su ljudi i previše oprezni, sa svih strana ne manjka upozorenja na oprez od svake FA - stalna "posavetujte se sa svojim lekarom" - kao da je neko drugi vlasnik naših tela, staratelj, šta li, pa zna bolje.
Ono što svakom treba su pozitivni primeri, kad vidiš da neko teži ili stariji od tebe nešto može, kada se neko izvuče iz goreg stanja od tvoga... Postoje probni časovi kod valjda svih instruktora zumbe, odete kod raznih na probni pa vidite koja grupa vam odgovara - težine su različite. I nemojte odmah odustati ako je iznad vaših sadašnjih mogućnosti (naravno da jeste!) jer kondicija će vam se vremenom popravljati - bitno je da na času osetite pozitivnu energiju, da se lepo provedete! To je ideja zumbe!
U raznim grupama koje sam prošla uvek ima žena sa raznim viškom kg, ne umem da procenim kolikim ali očigledno da ni jednu to nije sprečilo da krene na zumbu, igra koliko može i uživa na času. Devojka koja u mojoj grupi nosi veliki teret ponekad preskoči koju pesmu, naravno ne može da nešto skače mnogo... ali dolazi redovno i očigledno voli zumbu. Zumba je sloboda - niko vas ni na šta ne tera, ni da precizno uradite pokret ni da odskačete sve kao instruktor... Na youtube možete videti snimke sa raznih zumba časova, žurki i dešavanja - pogledajte koliko učesnika ima i koliki višak kg... Probajte sami, najbolje ćete osetiti ovo o čemu pišem!
edit: stalno obećavam linkove da malo ilustrujem sve ovo, ali opet sam se raspisala a moram uskoro da krenem... sledeći put!
