od andjela » pre 16 godine
Nedelja popodne je. Osoba do koje mi je stalo, uzima moju dušu i baca je u vis gde se ona raspada kao puzzle od 4000 komada. Objašnjava mi šta su principi do kojih se treba držati. Gde su tu emocije, pitam se ja? Šta je bitnije? Da li se može porediti? Objašnjavam i ja ali objašnjavam šta su emocije, molim, ljutim se, durim se, plačem…Tada nastaje najgore. Ćutimo. Ćutimo tako bolno da i ono malo slagalice koju pokušavam da uklopim, izklizavaju mi kroz prste kao uhvaćena riba koja se bori za život. Dižem ruke. Ne znam da li prebrzo dižem ruke od svega ali znam da ih dižem u znak predaje jer je princip osobe jači od mojih emocija. Šta je bitnije, princip ili emocije? Ko je u pravu?
Kao i većina osoba u begu pokušavam nečim da se zanimam i naravno sedam pred TV. Klasična razbibriga ljudi tehnike… “francuski poljubac” na određenom kanalu”…. naaaajzad nešto za našu žensku dušu….. ali tek za sat vremena. Okrećem omiljeni kanal da dočekam “poljubac”. National Geographic sa dokumentarnim filmom “zašto se psi smeše a šimpanze plaču”. Film koji sam odgledala u dahu.
Objašnjavaju se osnovne emocije. Emocije koje su jedinstvene za sve. Emocije koje su bitne da bi opstali. Strah, agresija i nagon za produžetak vrste.
Strah je prva emocija koja se nalazi u tz.”reptilnom mozgu”. Kada osetimo strah adrenalin udara i naši su mišići spremni za beg. Kada pogledate u sebe setite se koliko ste često bežali koliko vas noge nose od predmeta straha. Ne volimo da ga osetimo i često se plašimo baš osećaja straha što je često u stvari strah od nemoći, neznanja… Strah je u stvari vrlo pozitivna emocija koja nas u životu čuva od neprijatnosti (bežanje od besnog psa, pazimo kad prelazimo ulicu, zaobilazimo otvoren šaht…). Videla sam kako hobotnica pobeli kada se uplaši i pocrveni kada se naljuti. Podseća vas na nekog?
Agresija se često poredi sa ljutnjom mada ne mora biti. Ljutimo se kada branimo nešto do čega nam je stalo, bilo to psihičkog (ljubav…), fizičkog (telo), materijalnog porekla. Nekada to branimo i do smrti.
Produžetak vrste. Često nema veze sa ljubavlju ali mi romantičniji volimo da povezujemo te dve stvari, toliko bitne u nasem životu i nekada jedno od najlepših osećanja. Ljubav.
Tri krajnje različite emocije i toliko bitne za sve nas.
Nastavak filma mi je jos zanimljiviji, možda zato sto zastupa moje stavove u gore spomenutom konfliktu sa osobom koja je sada daleko 95000 svetlosnih godina. Emotivno opismenjavanje.
Objašnjenje je vrlo lako. Na početku nastanjivanja naše planete postojali su gmizavci, veliki, snažni, bez mozga, bez emocija… U neko doba dolazi do nastanka sisara. Manji, slabiji, ali za razliku od reptila počinju da misle i imaju emocije. Kao što znamo, sisari su opstali do dana današnjeg (inače vam ne bi pisala sad ) jer su kroz život učili i osećali. Nisu imali princip ali su osećali i opstali.
Prvi nasi učitelji su majke u koje instinktivno gledamo ne bi li videli i naučili određenu emociju. Bitno je da kada je ljuta, namrštena onda smo negde pogrešili i pokušavamo to da ispravimo, kada je srećna i nasmejana znamo da smo na pravom putu… Potreban nam je majčinski dodir da bi se osećali zaštitu i bliskost.
Radost. Kažu da je to najlepša emocija koja se razvija kroz igru dok smo mali. Neuroni se tada jače vezuju i osećaj je sličan uticaju opijata. Igra je povezana dodirima. Zato često žudimo za nečijim dodirom. Kroz igru razvija se i mašta koja je nekada vrlo bitna za samostoukovanje koje će nas u životu “vaditi’ iz teskih situacija.
Film se završava, počinje “francuski poljubac”, ja vec smirenija jer sam svoju teoriju dokazala, doduše željna poljupca. Od osobe ni slike ni tona. Polako skupljam svoje puzzle, grešim, ponavljam, učim, teško je ali znam da će slika kad tad da se složi a ja ću biti bogatija za novo iskustvo sa određenim principima ali i mnogo emocija.
Vaša Andjela
p.s. okvir price je izmisljen.
Poslednja izmena od
andjela u 11 Feb 2008, 11:59, izmenjeno 3 puta ukupno.