Hrana je izvor hranljivih materija koje nas održavaju u životu.
Hranljive materije možemo podeliti u pet osnovnih grupa: proteini, masti, ugljeni hidrati, vitamini i minerali.
Najvažnija hranljiva metrija za organizam čoveka je voda.
Svaka hranljiva materija ima svoju specificnu ulogu u telu: proteini kao gradivne materije omogućavaju rast i razvoj, ugljeni hidrati i masti kao energetske materije snabdevaju organizam energijom za rad i fizičku aktivnost, a zaštitne materije-vitamini i minerali, zajedno sa proteinima omogućavaju mnoge važne procese u organizmu koji su poznati kao metabolizam, tako da nam unos svih ovih hranljivih materija zajedno omogućava da se zdravo i dobro osećamo. Kombinacija različitih hranljivih materija vodi dobro izbalansiranoj ishrani.
Potrebe organizma se mogu obezbediti jedino kombinacijom različitih vrsta hrane jer ni jedna prirodna namirnica nema sve hranljive materije koje mogu da obezbede ono što je organizmu potrebno za dobro zdravlje. Koliko će se pojedine namirnice unositi u organizam zavisi od njihovog izgleda, ukusa, cene i zdravstvene bezbednosti (aditivi, zagađenost). Sve osobe tokom života imaju potrebe za istim hranljivim materijama, ali u različitim količinama. Koliko će jednom organizmu biti potrebno hranljivih materija zavisi od uzrasta, pola, stepena fizičke aktivnosti i stanja zdravlja. To su fiziološke potrebe organizma.
Iako je izbor hrane individualan i zavisi od fizioloških potreba organizma, uzimanje hrane je ipak pod uticajem kulturoloških, socioloških, ekonomskih i psiholoških faktora života.
Postoji optimalan unos za svaku hranljivu materiju. Ukoliko se bilo koja unese u organizam ispod ili iznad optimalne vrednosti doći ce do poremaćaja u organizmu.
Kao što je mera za zapreminu litar a za dužinu centimetar, tako je i kalorija merna jedinica za energiju. Broj kalorija u hrani zapravo je broj energetskih jedinica koje telo koristi da bi funkcionisalo u svakom smislu - od fizičke aktivnosti, preko metaboličkih procesa, do kucanja srca, rasta kose, zaceljivanja rana ili stvaranja mišićne mase. Samo četiri komponente hrane sadrže kalorije. To su belančevine i ugljeni hidrati (4 kalorije po gramu), alkohol (7 kalorija po gramu) i masnoće (9 kalorija po gramu). Vitamini, minerali, fitohemikalije, vlakna i voda ne sadrže kalorije.
Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slučaju povećanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.
1 g masti=9 kcal
1000 g čiste masti=9000 kcal
1000 g telesne masti=85% masti+15% vode i ćelija
1000 g telesnih masti=85/100*9000 kcal=7600 kcal, tj. za svakih 3000-3500 kcal koje uzmemo viška, a ne potrošimo dobićemo 1/2 kg masnog tkiva.
Gojazna osoba ima više kilograma od svoje idealne telesne težine, a taj višak je uglavnom mast (85%), a malim delom voda i mišići. Umerena gojaznost je idealna telesna težina povećana za 15%. Izrazita gojaznost je idealna težina povećana za 25%, dok je maligna (ekstremna) kada je idealna telesna težina povećana preko 60%.
Znači, do mršavljenja će doći ukoliko organizam gladuje tj.ne dobije dovljno energije da bi funkcionisao, tada on mora da koristi deponovane rezerve u vidu masnih naslaga, da ih pretvori u energiju i nadoknadi uskraćeno. Na taj način topimo salo tj. mršavimo. I kao što je bilo potrebno vreme da te masne naslage sakupimo tako je potrebno vreme i da ih utrošimo.
Prvo sto svako mora da uradi je da pronadje optimalan kalorijski unos koji varira od osobe do osobe u zavisnosti od pola godina, visine, trenutne kompozicije tela, posla kojim se bavi i mnogih drugih faktora. Dobar nacin da odredite vas optimalni kalorijski unos je da nadjete brzinu bazalnog metabolizma BMR "Basal Metabolic Rate". Brzina bazalnog metabolizma se meri pod veoma restriktivnim okolnostima. Otpuštanje energije u ovom stanju je dovoljno samo za funkcionisanje vitalnih organa, kao sto su srce, pluća, mozak i ostatak nervnog sistema, jetra, bubrezi, polni organi, mišici i koža. Bazalni metabolizam opada sa godinama i sa gubitkom čiste telesne mase. Povecan kardiovaskularni trening i mišićna masa mogu povecati BMR. Što više tkiva sačinjenih od telesnih masti, niži je BMR. Ovo znaci da neko može da podigne brzinu bazalnog metabolizma ukoliko uvede redovno vežbanje. Visina osobe je takodje faktor, visoka mrsava osoba imace visi BMR nego niza i debela. Bolest, prethodno konzumirana hrana i pica, okolna temperatura i stres mogu uticati na ukupnu energetsku potrosnju.
Izračunajte svoj BMR:
Postoji više formula za izračunavanje BMR-a, ali ćemo mi koristiti jednu, i to Harris-Benedictovu formulu kojom se može izračunati približan BMR. Ta formula glasi:
BMR = 66 + (13,7 × težina) + (5 × visina) - (6,8 × godine) za muškarce
BMR = 655,1 + (9,563 × težina) + (1,85 × visina) - (4,676 × godine) za žene
gde je težina izražena u (kg), a visina u (cm).
npr: BMR za ženu od 34 godine, 153 cm visine i težine od 99.3 kg
BMR = 655,1 + (9,563 x 99,3) + (1,85 x 153) – (4,676 x 34)
BMR = 655,1 + 949,6059 + 283,05 – 158,984
BMR = 1728,7719 tj da zaokružim BMR = 1728 kcal
Sledeci korak ( uz pretpostavku da ste izracunali vas BMR) je da saznate kolika je vasa ukupna energetska potrosnja (TDEE). TDEE je ukupan broj kalorija koje vase telo potrosi u 24 casa, ukljucujuci sve aktivnosti.
Izračunajte svoj TDEE:
Pomnožite Vaš BMR sa množiocem aktivnosti iz donje tabele:
Neaktivni = BMR X 1.2 (malo ili nimalo vežbanja, posao za stolom)
Lagano aktivni = BMR X 1.375 (lagano vežbanje/sport 1-3 puta nedeljno)
Srednje aktivni = BMR X 1.55 (umereno vežbanje/sport 3-5 puta nedeljno)
Veoma aktivni = BMR X 1.725 (naporno vežbanje/sport 6-7 puta nedeljno)
Ekstremno aktivni = BMR X 1.9 (naporno svakodnevno vežbanje/sport i fizicki posao)
PRIMER:
BMR je 1728 kalorija dnevno
Nivo aktivnosti je "lagano aktivni" (lagano vežbanje/sport 1-3 puta nedeljno)
Faktor aktivnosti je 1,375
TDEE = 1.375 pomnozeno sa 1728 = 2375 kalorija/dnevno
Prilagodite vas kalorijski unos vasem cilju
Jednom kada znate vas TDEE, sledeci korak je da prilagodite kalorije prema vasem primarnom cilju. Matematika kalorijskog balansa je jednostavna: Kako biste ostali na trenutnoj tezini, potrebno je da ostanete na kalorijskom unosu za odrzavanje vase trenutne tezine. Da biste izgubili na tezini, potrebno je da stvorite kalorijski deficit tako sto cete spustiti vase kalorije malo ispod broja koji je odgovarajuci za odrzavanje vase tezine (ili cete kalorije ostaviti na istom, a povecati fizicku aktivnost iznad trenutnog nivoa). Kako biste dobili na tezini potrebno je da povecate kalorije iznad unosa koji je odgovarajuci za odrzavanje tezine.
Kako biste izgubili na tezini, morate stvoriti blagi kalorijski deficit. Lakse je i zdravije da smanjujete kalorijski unos po malo s vremena na vreme. Ako sasečete 500 kalorija dnevno, gubicete oko 0.5 kg nedeljno. Ako trenirate da sagorite 500 kalorija dnevno isto cete gubiti 0.5 kg nedeljno. Idealno bi bilo da radite kombinaciju ove dve stvari, sasecete 250 kalorija i sagorite treningom jos 250. Ako ste neaktivni to je vrlo pipava situacija jer potrebno je stvoriti deficit pri cemu kada pridjete blizu vrednosti BMR telo ce odreagovati negativno, takodje i ako smanjite kalorijski unos ispod 1400 kalorija to moze da uspori metabolizam (ispod 1200 sigurno). Takodje blagi kalorijski deficit uz promenu u smislu da se poboljsa poreklo kalorija takodje moze da ima dobre rezultate. Idealno bi bilo da se uvede neka aktivnost koja će da poveca potrošnju i samim tim poveca TDEE i na taj nacin biće više prostora za stvaranje deficita što će za rezultat imati ubedljive efekte.
Sledeće što treba da zapamtite je da je na prvom mestu količina ukupnih kalorija, a na drugom (ali ništa manje važno) odakle te kalorije dolaze. Znači ako odredite da vam treba 1728 kalorija da biste mršavili ništa nećemo uraditi ako te kalorije dolaze iz pizze i slatkiša. Znači bitno je iz kojih izvora unosite kalorije i u kom odnosu. Takodje jako je bitno koliko kalorija unosite po obroku. Veliki obroci će skoro sigurno dobrim delom završiti u naslagama jer Vaše telo nema šta da radi sa toliko kalorija odjednom.
U realnom svetu brojevi do kojih smo dosli su samo pretpostavke. Nema sanse da vi kontorlisete bas sve sto pojedete ili brzinu vaseg metabolizma ili koliko ste sagoreli kalorija tokom treninga. Ali je potrebno da pocnete da razmisljate na ispravan nacin. Znaci pratimo principe ali nemojte se sad previse opterecivati sa ovim brojevima. To je polazna osnova a sada je potrebno da naucite iz cega vase kalorije treba da dolaze. Na kraju isprobacete kako vam telo reaguje na razlicite obroke i praticete sta se desava iz nedelje u nedelju. Na taj nacin naucicete kakve potrebe ima vase telo i stvoriti ishranu koja vama odgovara. Do tada, pratimo opsta i proverena pravila.
Sta je potrebno da uradite da biste trajno smrsali:
- Odredite kolike su vase dnevne kalorijske potrebe, racunanjem cete dobiti pribliznu vrednost a onda uz pomoc malo eksperimentisanja, ucinicete tu vrednost preciznijom.
- Zatim morate da naucite iz kojih izvora vase kalorije treba da dolaze i u kojoj srazmeri.
- Potrebno je da se bavite fizickim aktivnostima sto ce uciniti da se brzina vaseg metabolizma poveca i pomoci ce vam da sagorite kalorije.
- Onda je potrebno da naucite da manipulisete kalorijskim unosom, odnosno da odredjenim danima smanjujete a odredjenim danima povecavate kalorije kako se vas metabolizam ne bi usporio.
Najbolja brzina kojom treba da mrsavite je da gubite masti je 0,5 - 1kg nedeljno. Ako kilogrami brze padaju verovatno u procesu gubite i mnogo misica, i potrebno je da promenite nesto. Zapamtite da 1 kg mišića zauzima manje mesta od 1 kg masti, tako da ako se u ogledalu menjate a na vagi nema drasticnih pomaka ne brinite to je dobro i znaci da gubite masti a ne misice. Ljudi koji su ekstremno debeli mogu mrsaviti brze jer imaju mnogo toga da skinu. Morate biti uporni i istrajni. Pravo skidanje masti zahteva vreme i mora biti postepeno.
izvor: Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd i
nik: TopBodz