Jos 1 tema u kojoj sam se pronasla

Shvatila sam da je problem psiholoski... I pokusavam da nadjem koren, ali ne ide. Secam se perioda kada sam pocela da se prejedam nocu, ali ne secam se da sam tada imala nekih problema.

I imam divnu porodicu koja ce BAS ne opterecuje trpanju gostiju, i svih ostalih, pecenim prasetom i 1000 vrsta kolaca.
Kasnije sam tek imala recimo nekih ozbiljnihih problema koji su samo pogorsali situaciju... Ali sam pocela pre njih!

Jeste... Hrana je zadovoljstvo koje se moze "nabaviti" brzo i lako, i to je upravo sluzila meni. Ali stvarno ne razumem zasto sam pocela... Kada bih shvatila, onda mislim da bih lako prestala. Mada sam smanjila svoje male nocne napade....

Ja jedem kad nisam gladna zato što mi je dosadno ili gledam tv. Zato sve to izbegavam.

Nocno prejedanje moze biti i kada se ne jede dovoljno u toku dani kao sto je npr.preskakanje dorucka.

Pronadjoh se i ja ovde...nažalost...
Ja jedem i kad nisam gladna iz straha da ne budem gladna...uvrnuto, ali je tako! I posle nemam grižu savesti i ne želim da povraćam ali moj želudac prosto ne vari imam nepodnošljivu mučninu i moram to da izbacim iz sebe... i tako u krug...
Uglavnom jedem povrće i voće na vodi ili sirovo i to jedino mogu da svarim i druge stvari mi se i ne jedul, moj organizam ih ne traži ali mi je "mozak gladan" odnosno ja mislim da sam gladna i da mi se jede neka brza hrana ili tako nešto...Sta ja da radim?

Ciao Milenice

Tvoju "glad' ne izaziva nedostatak hrane , ako se hranis dovoljno, vec je to psihosomatska reakcija na emociju koja te "prazni".
Ajde razmisli da li imas neki problem.
Od kada je pocelo prejedanje? Da li je povezano sa nekim dogadjajem?

Oh, u ovoj temi se i ja pronalazim.
Ne znam koliko jedem zbog stresa, koliko iz dosade, a koliko iz prostog obožavanja sve nezdrave hrane...
Često na poslu jedem iz nervoze, kao što pušači se hvataju za cigaretu...to mi je neka vrsta pauze...
Kad ručam kod kuće, i kad pojedem sve po propisu, nedostaje mi osećaj sitosti, koji sam ranije postizala nekim kolačem ili parčetom čokolade odmah posle jela. Ili ako ne odmah, onda posle sat ili dva uz popodnevnu kafu.
Ali nijedno od ovog gore navedenog nije me dovelo u stanje viška, već večernje grickanje uz TV, koje dakle nije iz dosade (jer to radim i kad gledam nešto zanimljivo), ili uz knjigu, jednostavno to volim.
Drugo, neko je već pisao o tome da jede radi jela, zbog ukusa hrane...i ja tu spadam. Ne bih rekla da imam velike emocionalne probleme, ne više od svakog drugog, jednostavno volim da jedem. Inije mi teško da sprovodim disciplinovani režim ishrane dokle god ima nekog rezultata, ali kad nastupa duga stagnacija (kao sada, već dva meseca) postaje jako teško. Pitam se čemu odricanja, kad nema pomaka. Ali opet, uspem da se otrgnem od većih grehova, jer znam da bih bila užasno nesrećna kad bih vratila i ovo što sam do sada skinula, a zaista želim da se unormalim.

I uostalom, sve je pitanje glave, moje objašnjenje za ovaj problem je da je u pitanju zavisnost kao i svaka druga.

Ja jedem zato sto sam bolesna,nesrecna i nezadovoljna.
Sada vec i klimatericna:(
Jedem vrlo malo ,gotovo nista ali se gojim i dalje zbog loseg rada stitaste zlezde i povisenog hormona TSH.Terapija mi je s jednim lekom,neadekvatna i nestrucna,zapustena.Onda sam se razbolela jos gore ukljucujuci vrlo teske dijagnoze vezane za fizijatriju i neurologiju.Sadasnji saldo 120 kg i za 5 godina [poslednjih]40 kg viska.
Do sada jedino nisam probala zelenu kafu i UN dijetu,za sve ostalo imam iskustva.Tuzna sam [ovo je moj dnevnik]ne umem da vam iskazem koliko .Ovde sam da vas itam,sakupim neko iskustvo...pomognem savetima drugima koji nemaju probleme kao ja i da vam kazem da ponekad i sa najvecim odricanjem ne mogu neke stvari da se dovedu u red.
Naravno da sam hrabra i da cu biti uporna[moram]ali su mi uspesi minimalni [u poslednje vreme nikakvi]pozdrav i postovanje urednicima i clanovima ovog divnog foruma,

Pozdrav Nado.
Ne znam sta je uzrokovala hipotireozu ali velike sanse su da je izazvala psihicka reakcija(znas da je to autoimuni poremecaj i za sada je neizlecivo). Sva sreca je u tome sto se vrlo lako dovodi u normalu TSH odredjenom kolicinom l-tiroksina. Kod nas je i veliki problem deficit joda. Naravno na tireodnu zleznu moze da utice i druge stvari ali o tome verovatno ti vec dosta znas.
Ne znam sta je uzrok ovih drugih oboljenja.
Znam da zvuci banalno ali veruj mi na rec da znam ljude koji su se izvukli iz vrlo teskih patologija ogromnom zeljom za normalnim zivotom (uz odredjene terapije). Nismo ni svesni kolika je snaga u nama Nado samo je bitno da je zelis pokrenuti.

Sve najbolje.

p.s. Ako zelis da imas dnevnik i menjas iskustva dobra je i tema viewforum.php?f=17

caos svima...

ja uglavnom jedem iz fdosade, ili zato sto sam navikla da nesto radim rukama, pa mi hrana tu dodje i stalno ide u usta... cesto nocu ostajem budna dok ucim pa mi je hrana uvek na stolu, i to ona ne zdrava, znaci grickalice i cokolade, a to obozavam.. ali kada sam pocela dijetu shvatila sam da je sve u mozgu...

inace ne volim bas sve da jedem, ali to sto jedem, volim da je bas bas ukusno, a kad probam nesto sto mis e svidja ne mogu da prestanem da jedem
za sve

i ja sam se pronasla naravno

ja jedem iz dosade ali i kad imam neki pritisak (spremanje ispita, prikuplanje dokumenata, vadjenje boravishne kartice...) i onda mi hrana jednostavno ublazi taj stres jer se toliko najedem da sam u nekom, kako ja to zovem , "blazenom stanju"

ali cim krenem zdravo i umereno da se hranim (kao sada na UN dijeti) moja glava se jednostavno "razbistri" i taj stres se ni ne oseca ( ja vishe sama sebi nekako nabacim taj stres nego sto on u stvari i postoji).

eto to je moje iskustvo koje je iza mene i nece se ponoviti

Eh zato ja jedem kad nisam gladna...zato sto je u ovoj americi na svakom cosku hrana..ovi drive-thru, tacobell, mcdonald, arbys,tim hortons..sve su to moji drugari bili do prije 4 dana..harna je svuda oko mene i kao da mi kaze "pojedi me"..jedem kad mi je dosadno, jedemkada sam tuzna i nostalgicna, jedem kada sam srecna ni sam vise ne znam zasto jedem..jednostavno sam kao bure bez dna bila...
voljela bih da otkrijem kako je cijeli taj psiholoski haos nastao u mojoj glavi kad i kako..i zasto jednom kad sjednem da jedem ne umijem da utanem kad sam sita nego nastavim da jedem dok se ne nederem da ne mogu da disem

Ja npr. obozavam da jedem.
Uglavnom volim nezdravu hranu, a u mojoj porodici se jede iskljucivo zdrava hrana.
Mama uvek kuva.
Nikada se nista ne przi.
Hleb se pece u kuci od heljdinog brasna sa zrnvljem.
Jedu se vitamisnke salate......da ne smaram.
Ja obozavam slatkise i mogu da pojedem pola torte, i to me je dovelo do skoro 20 kg viska.
Mama je pokusavala da me na sve nacine natera da smrsam, i jednom prilikom sam uspeo, ali sam vratio kilazu.
Sve dok jednog dana nisam sam skontao da moram i uspeo da za mesc dana skinem skoro 15kg.
Malo nabacim koje kilo, ali radim na tome da potpuno smrsam.
Ali i dalje imam neverovatnu zelju za hranom tipa krofne, palacinke, testenine, sladoled, pizza.......

hm....
mogla bih da kazem, da sam se ja sada ugojila dok sam bila potpuno opustena, bezbrizna, srecna na moru, sa porodicom, i sada na terenu, sa muzem, opusteni, svoji, radimo puno, dete je u drugom gradu, bezbrizna, uvece odmaramo, gledamo filmove, uzivamo, setamo, a on me prosto samo stipka i ljubi i voli
moji kg su se napakovali, u periodu kad sam

a ja se sneveselim, kad primetim garderobu, koja se zategla, a ja kipim

i sad kao ja imam problem, ne bre, ja volim ukuse, mirise, boje, ja volim da uzivam, a uzivam, izmedju ostalog, i u hrani.

u godinama, kad sam dobro zagazila u klimaks ( vec 4 godine nemam ovulaciju, jajnici se usporili, cak i kada sam imala samo 60 kg to je tako bilo ), sve sto pojedem, talozi se. dr prof vera popovic, endokrinolog, objasnila mi je da je stanje gladi u ovom periodu normalno, i da telo trazi oblogu za kosti, koje postaju krte, i da moram iz mozga regulisati glad, i kobinovati ishranu iz mozga, a ne iz osecaja sitosti.

dakle, gladna sam .

pored toga, volim da uzivam.

ne mislim da iko ko ima emotivni problem, da ce da ga rasi kad smrsa. nece. resice problem male garderobe, i osecaja slabosti, osecaja tromosti.

nisu svi debeli zato sto su nesrecni.
niti su svi zgodni srecni i zadovoljni.
ja sam najvise mrsavila od sekiracije, bas u teskim periodima, ja sam se topila od brige, i osecaja rupe u stomaku, i nejedenja.

hocu60,slazem se!

@hocu60 ...ne znam kako mi je proleteo ovaj komentar

Svako regulise glad/sitost kako je navikao. Isto kao i ti ja volim da uzivam, ali jedem i kada sam nervozna..."onako" a ako sam nervozna jako onda ne jedem i to se desi 1 u 2g sto je nistica .
Moja cerka je isto u drugom gradu, muz i ja posveceni sebi i ...nije to to.

Druga stvar je ta sto sem emoctivnog stanja postoje i druge stvari koje uticu na nas apetit, metabolizam...klimaks , hipotireoza....ali verij mi i onda se izbori sa ti samo kada imamo volju i zelju . Za sebe mogu da kazem da imam volju i zelju ali sve sutra cu, prekosutra cu itd. Sve ide iz glave.