Tako je, pored psiholoskog stanja bitno na nas uticu i hormoni. Recimo kod mene je slucaj sa insulinom koji toliko podivlja kad jedem srpsku bogatu kuhinju i stalno bih jela jos i jos. Ta razmisljanja nakon obroka sta bih jos mogla pojesti su neverovatna. Resila sam problem tako sto sebi spremam hranu za koju znam da mi nece isprovocirati insulin i kad se rezima pridrzavam ja se super osecam. A na te strane esne nezgodne situacije trudim se da ih osvestim kad prete da me potope. Pa sebe upitam da li ce mi odustajanje od dijete umanjiti tugu razocarenje i bes koji osecam?