Jabuke kao super voće

Svake bi godine trebali pojesti 30-40 kilograma jabuka, kažu nutricionisti, što znaci barem jednu svaki ili svaki drugi dan.

One olakšavaju i poticu varenje te su zato dobra dijetalna hrana. Treba ih jesti zimi jer jačaju imunološki sistem organizma, ali i leti, jer nadoknadjuju izgubljenu tecnost.

Sprečavaju taloženje masnoća u jetri i deluju antikancerogeno. Ako je jabuka sama u želucu, brzo se svari.
No ako se jede s drugom hranom, posebno masnom i bogatom belancevinama, variće se i nekoliko sati. Zato se preporučuje da se pojede pola sata pre obroka ili nekoliko sati posle.

U organizmu jabuka deluje bazno i tako pomaže uravnoteženju kiselo-bazne reakcije, tj. pomaže cišcenju organizma. Dokazano je i da smanjuje nivo lošega holesterola zbog visokog nivoa tanina. Za crvenu boju kore antocijanidini, koji štite organizam od upala, pa su crvene jabuke zdravije od zelenih.

http://www.pansport.co.yu/vestzan/index.php?id=5725

*************************************************************

Jabuka je voćka kultivisana još pre 3.000 godina. Danas razlikujemo preko 7.000 različitih vrsta jabuka, mada se uzgaja svega stotinak vrsta.

Plod jabuke bogat je hranjivim sastojcima, čija količina zavisi od vrste i načina uzgoja. Prosečno, voda čini 82% težine ploda, ugljenih hidrata ima oko 12%, masti i belančevina veoma malo, a celuloza zauzima svega 1% ploda. Osim ovih osnovnih elemenata, jabuka sadrži i niz drugih elemenata važnih za ljudski organizam: znatne količine kalijuma, fosfora, kalcijuma, sumpora, magnezijuma, gvožđa, mangana i dr. Plod sadrži i karotin, vitamine E, C, B, pektine, tanin, enzime i dr.

Bogatstvo materija koje sadrži zaslužno je za značaj jabuke u ishrani. Osobama koje imaju višak holesterola i onima koji pate od anemije preporučuje se svakodnevno konzumiranje jabuke, i to ujutro i uveče. Jabuka služi i kao lek za srce, pa se u cilju prevencije od infarkta preporučuju dve jabuke dnevno, a onima koji su doživeli infarkt preporučuje se čak kilogram i više jabuka dnevno!

Jabuke su dobre i za osobe koje boluju od arterioskleroze, reumatizma i gojaznosti. Jabuka pospešuje izlučivanje mokraće i čisti krv, pa se preporučuje osobama koje imaju poteškoća s jetrom i bubrezima. Zbog pektina u ljusci, jabuka je i dobro sredstvo za regulisanje probave. Jabuka, osim toga, u našem želucu stvara dodatni osećaj punoće i sitosti, pa je važna namirnica prilikom sprovođenja dijeta, jer otklanja osećaj gladi.Jabuka nije korisna samo za obolele, već je dobra i za zdrave osobe. Posebno je dobro jednom mesečno celoga dana jesti samo jabuke.

Jedan dan s jabukom na meniju mogao bi izgledati otprilike ovako: za doručak valja popiti čašu soka od jabuke uz dodatak limunovog soka. Prepodne treba pojesti 1-2 jabuke, a u podne popiti samo čaj od kore jabuke zaslađen s dve kašike meda. Nakon dva sata, trebalo bi pojesti 3-4 jabuke, a nešto kasnije ponovo popiti čašu soka. Za večeru valja pojesti kašu od pečenih i kuvanih jabuka s dodatkom dve kašike meda.

Jabuka bez kore ili u kuvanom obliku preporučuje se bolesnicima obolelim od žuči, debelog creva i čira na želucu. Pečene jabuke ukusna su i hranjiva užina koja se preporučuje u ishrani bubrežnih bolesnika.

Pomenimo i pojedine vrste jabuka i njihove karakteristike:

Crveni jonatan - ova vrsta jabuke je svetlocrvena sa primesom žute boje. Meso jabuke je svetložuto, meko i lako se topi u ustima. Ukus je slatkast i kiselkast, postojan posle pečenja.
Kožara - odlikuje se jarkožutom bojom i nezaobilazan je sastojak prvoklasne pite od jabuka. Pravo je uživanje osetiti njenu pikantnu slatko-kiselu aromu.
Gloster - blagokisela, aromatična jabuka, puna soka. Uglavnom je bledozelene do modrocrvene boje. Najbolja je za pravljenje kompota, koji se služi kao desert, ali se može koristiti i kao preliv za kolače i pite.
Elstar - jabuka sjajne karmincrvene boje. Meso jabuke je bele do žute boje, a ukus prijatno hrskav. Ova aromatična vrsta jabuke puna je soka i vrlo je zahvalna za kuvanje kompota.
Boskop - može da bude zelene, crvene ili žute boje. Plod ove jabuke je u sirovom obliku hrskav i pun soka, ali ako je pečena, ona se prosto topi u ustima. Najbolja je za pravljenje štrudli, jer meso ove vrste nema kiseline, koja često utiče na raspadanje testa.

Jabuke se najčešće jedu sirove (prema istraživanjima 61% jabuka), ali se i peku, kuvaju, suše, prerađuju u sokove, marmelade, džemove, želee, a poznato je i vrlo cenjeno jabukovo sirće.

Neka, prema tome, u vašoj ishrani bude obavezna barem jedna jabuka dnevno, sveža ili kao sastojak u nekom od recepata našeg kuvara.

izvor

Grejpfrut

Riznica korisnih tvari Kiselkasto-slatkasto-gorkasti srodnik naranče po mnogočemu je zanimljivo voće. Iako njegov kiseli okus ne nailazi na odobravanje kod svih osoba, kao kod naranče koja je ipak pretežito slatka, gledajući sa zdravstvenog aspekta, grejpfrut, posebice rozi, prava je riznica korisnih tvari.

Uvod

Grejp raste na drvetu, poput grožđa, u grozdovima. Njegovo botaničko ime - Citrus paradisi - upućuje na „rajsko“ porijeklo, a ima relativno kratku povijest koja datira iz 18 st. sa Barbadosa. Brojni botaničari vjeruju da je grejp zapravo rezultat prirodnog križanja naranče i pomela, citrusnog voća koje je u 17. stoljeću doneseno iz Indonezije na Barbados.

Stabla grejpfruta zasađena su na Floridi na početku 19. stoljeća, međutim nije postao komercijalna roba sve do kraja 19. stoljeća. Florida je još uvijek vodeći proizvođač grejpfruta, uz Kaliforniju, Arizonu i Teksas.

Vrste grejpfruta

Obično se susrećemo s tri vrste grejpfruta – bijelim (koji je zapravo blijedo-žuti), rozim i crvenim. Veličinom su u rasponu od 10 do 15 centimetara u promjeru. Bijeli grejp je obično manji i kiseliji od rozog. Veliki, rubinski crveni grejp otkriven je u Teksasu krajem dvadesetih godina prošlog stoljeća. Novije vrste crvenog grejpa dobivene su mutacijama, a najpoznatije vrste su Star Ruby i Rio Red. Razvojem slađih vrsta bez koštica grejp postaje sve popularniji i sve ga je lakše pronaći na lokalnim tržnicama.

Nutritivna vrijednost grejpfruta

Grejp je odličan izvor vitamina C i dobar izvor vitamina A. Ova dva vitamina potiču imunološki sustav i pružaju antioksidativnu zaštitu. Također, grejp je dobar izvor pantotenske kiseline (vitamina B5) koja ima ključnu ulogu u proizvodnji stanične energije. Ne samo što je bogat nutrijentima i odlična okusa nego je i siromašan kalorijama: polovica grejpa osigurava tek četrdesetak kalorija. Rozi grejp sadrži likopen, fitokemikaliju iz skupine karotenoida, koja je odgovorna za rozu boju i zaštitu od štetnih slobodnih radikala. U studijama se najčešće spominje zaštitna uloga kod karcinoma prostate, dojke, endometrija i pluća.

Grejpfrut je jedinstven izvor fitokemikalije naringina, koja mu daje karakterističan gorak okus, a u laboratorijskim studijama dokazano da naringin posjeduje inhibicijsko djelovanje na rast stanica tumora.

Skupina fitokemikalija koje se zajedničkim imenom nazivaju limonoidi također je prisutna u ovome voću. Znanstvenim studijama dokazano je da limonoidi povisuju razinu enzima koji pomažu u detoksikaciji karcinogenih spojeva te pomažu njihovo izlučivanje iz tijela.

Obojeni dio kore grejpa sadrži d-limonen, fitokemikaliju iz skupine flavonoida, koji djeluje kao snažan antioksidans i pomaže u sprečavanju oksidativnih oštećenja na staničnim strukturama i DNA. Bijeli dio ispod kore također sadrži flavonoide, međutim, želite li uživati u kori, bolje je posegnuti za organski uzgojenim grejpom.

Pektin, neprobavljivo vlakno topljivo u vodi, obilato je zastupljeno u grejpu. Ova molekula zbog svoje specifične strukture u crijevima tvori gel i ometa apsorpciju masti.

Pektin iz grejpa u studijama na životinjama pokazao se kao učinkovito sredstvo za sniženje kolesterola. Pola šalice grejpfruta sadrži 1 gram pektina, a osim u mesnatom dijelu voća, prisutan je i u kori i u bijelom dijelu ispod kore.

Nutritivna vrijednost u 100 g grejpfruta:

Energetska vrijednost [kcal]: 32

Ugljikohidrati [g]: 8.08

Proteini [g]: 0.63

Masnoće [g]: 0.1

Prehrambena vlakna [g]: 1.1

Voda [g]: 90.89

Beta karoten [mcg]: 552

Vitamin A [mcg]: 278.1

Vitamin B1 [mg]: 0.036

Vitamin B12 [mcg]: 0

Vitamin B2 [mg]: 0.02

Vitamin B3 [mg]: 0.25

Vitamin B5 [mg]: 0.283

Vitamin B6 [mg]: 0.042

Folna kiselina [mcg]: 10

Vitamin C [mg]: 34.4

Vitamin E [mg]: 0.13

Bakar [mg]: 0.047

Cink [mg]: 0.07

Fosfor [mg]: 8

Natrij [mg]: 0

Kalcij [mg]: 12

Kalij [mg]: 139

Magnezij [mg]: 8

Mangan [mg]: 0.012

Selen [mcg]: 0.3

Željezo [mg]: 0.09

Utjecaj konzumacije grejpa na zdravlje

Utjecaj na zdravlje srca i krvnih žil

Istraživanje provedeno na Medicinskoj školi židovskog sveučilišta Hadassah u Jeruzalemu, dokazalo je da grejp, posebno crveni, može sniziti kolesterol i utjecati na razinu triglicerida.

Istraživanje je uključilo 57 bolesnika s dijagnozom hiperlipidemije koji su podijeljeni u tri skupine: prva i druga skupina su kroz mjesec dana svakodnevno dobivali po jedan crveni odnosno žuti grejp podjednake veličine; treća skupina je bila kontrolna. Tijekom 30 dana sve skupine su jele hranu s niskom razinom kalorija i masti.

Rezultati su pokazali da grejp, a crveni grejp izraženije, povoljno utječe na razinu lipida u serumu te na antioksidativni potencijal. Skupina koja je dobivala crveni grejp zabilježila je najveće sniženje kolesterola i triglicerida, a slijedi je skupina s bijelim grejpom.

Utjecaj na tjelesnu masu

Popularno je uzimanje grejpa u uvjerenju da će ova namirnica „otopiti masne naslage”. Što kaže znanost o ovome fenomenu? Prema knjizi ''Bajke i istine o hrani koju jedemo'' koju je izdalo Američko udruženje dijetetičara, grejp ne «izgara» kalorije.

Probava bilo koje namirnice iziskuje određenu količinu energije. Međutim, niti jedna namirnica ili sastojak neke namirnice ne može ''izgorjeti'' kalorije ili ''rastopiti'' masno tkivo. Ukoliko dođe do smanjenja tjelesne mase zbog konzumiranja grejpa, to je vjerojatno zbog toga što je grejp zamijenio neku drugu namirnicu bogatiju energijom od grejpa.

Grejpfrut za zdravije desni

Studija njemačkih znanstvenika ukazuje da konzumacija grejpfruta pomaže u borbi protiv bolesti zubnog mesa. Pokazalo se da osobe koje pate od bolesti zubnog mesa imaju manje izglede da će im krvariti desni ako svakog dana pojedu 2 grejpfruta.

Znanstvenici vjeruju kako se radi o posljedicama povišenja razine vitamina C u krvi koja dovodi do bržeg zacjeljivanja rana te smanjenja oštećenja koja stanicama nanose molekule slobodnih radikala.

Druga strana medalje

Previše grejpfruta povisuje rizik od karcinoma dojke

Prečesta konzumacija grejpfruta povećava rizik od karcinoma dojke u žena u postmenopauzi, prema istraživanju objavljenom u časopisu The British Journal of Cancer.

Znanstvenici smatraju da grejpfrut inhibira enzim koji sudjeluje u metabolizmu estrogena i na taj način povećava njegovu koncentraciju što se povezuje sa povećanim rizikom od karcinoma dojke.

U istraživanju je sudjelovalo više od 50 000 žena u postmenopauzi, od čega je oko 1700 njih imalo karcinom dojke. Utvrđeno je da su žene koje su svaki dan pojele četvrtinu grejpfruta imale 30 % veći rizik razvoja karcinoma dojke u usporedbi sa onima koji nisu konzumirale grejpfrut.

Sok od grejpfruta i lijekovi nisu dobra kombinacija

Poznato je da sok od grejpfruta utječe na apsorpciju nekih lijekova. Lijekovi koji mogu biti u interakciji s grejpom su lijekovi za sniženje kolesterola, krvnog tlaka, regulaciju srčanog ritma, depresiju, tjeskobu, HIV, imunosupresiju, alergije, impotenciju i epileptičke napade.Primjerice, uzimanje jedne tablete nekih statina sa sokom od grejpa može biti jednako gutanju 10 tableta odjednom s čašom vode. Najjače je djelovanje uočeno kod lijekova za sniženje kolesterola i krvnog tlaka, sedativa, imunosupresiva, lijekova protiv alergija, te analgetika.

Još uvijek nije poznato o kojoj se aktivnoj tvari grejpfruta radi, ili je možda riječ o više fitokemikalija.

Savjeti i trikovi za odabir i serviranje

Valja odabrati plodove koji su teški kada ih uzmemo u ruku. Iako se kora može činiti neravnomjerno obojenom, ovo obično nije važan pokazatelj. Izbjegavajte plodove koji imaju mekane ili vlažne mrlje. Grejpfrut s tankom korom obično ima više soka, ali ne mora nužno imati bolji okus. Plod dozrijeva i nakon što je ubran i stoga ga je najbolje čuvati na sobnoj temperaturi ili u hladnjaku, ali ne u plastičnoj vrećici.

izvor

mmm...obozhavam grejf...josh sada kad sam prochitala koliko je zdrav i dobar za mene.....volim ga josh vishe! =)

a ja volim jabuke...i pino ih jedem možda i previše...oko 1 kg dnevno...to mi je umjesto grickalica

Nemoj se zavaravati sa pričom - voće je zdravo pa ne goji. Voće jeste zdravo, ali sve što se previše jede goji, nema tu mnogo mudrosti. Dakle, 1kg jabuka na dan je mnogo. Ne bi trebalo da jedeš više od 400g voća dnevno, ali bi trebalo da pojedeš oko 500g povrća.

Ja bas ne volim mnogo voce i povrce

U stvari, nemam naviku da ga jedem, sem kad mi neko to isecka kao vocnu salatu.

A ovo da treba godisnje pojesti 30-40 kg jabuka, meni je to potrosnja za 30-40 godina

A znam i koliko je zdravo i kolike su dobrobiti od te vrste hrane.

NAROCITO ZDRAVE NAMJERNICE

Bundeva djeluje pozitivno protiv i potice rad crijeva i bubrega, cisti sluznicu tako da crijeva jacaju.Djeluje kada je potrebno temeljito ciscenje protiv sveopsteg opterecivanja, padavice, plucne bolesti i bolesti crijeva.<kospice od bundeve dobro su sredstvo protiv glista i ostalih namjetnika.Stucene kospice(60-200komaTa) sa secerom i mlijekom, pomjesane u kasu, uzimaju se ujutru i uvece.
Bjeli luk je bolji od mnogih antibiotika.Češanj se moze upotrijebiti i u prahu kao vodena emulzija.Najlakse se suši u smrznutom stanju i zimi i ljeti u hladnjaku.Od svih recepata ja sam ovaj izabrala:glavica bjelog luka se isjecka i stavi se u nepunu litru vode da stoji 12h.Od tog lijeka jaca probava, izbacuje sluz iz pluca i dusnika.Dobar je i protiv mnogih drugih bolesti.Narocito za jacanje zeluca, protiv trbobolje,proljeva i vodene bolesti...
Grape-fruit slobodno se obilno uzima.Inace je kura tri nedelje.Uzima se prije jela pola ili citav.Organski kinin grape fruita djeluje kao sredstvo čišćenja od svih bolesti krvi i trovanja krvi.Cisti bubuljice, kraste, čireve i slabost spolnih zlijezda.Jaca zeludac, jetra, bubrege;lijeci plucne bolesti.Tjera na rad debelo crijevo.Za tu svrhu uzima se natašte zagrijan do 45 stupnjeva prije jela(6 nedelja).

LUBENICA

Zahvaljujuci limunskoj i jabucnoj kiselini, lubenica je odlican diuretik(ovo je provjereno sa moje strane).Cesto se koristi i za detoksikaciju organizma jer cisti tijelo od stetnih sastojaka koji se izlucuju urinom, ujedno prociscavajuci bubrege.ali tu nije kraj zdrastvenim koristima lubenice.Ona sadrzi gvozđe u istoj kolicini kao i spanac, zbog cega je veoma dobra ako bolujete od anemije.Strucnjaci su otkrili da je osim paradajza, lubenica jedan od najvecih izvora likopena , prirodnog crvenog pigmenta koji organizam stiti od slobodnih radikala.Likopen takodje utice na poboljsanje dugotrajnog i kratkotrajnog pamcenja, stiti i sprecava pojavu srcanih oboljenja i nekih oblika raka.Lubenica jos sadrzi jedan vazan antioksidant- vitamin C-koji je neophodan za normalno funkcionisanje organizma, a omogucava i bolju apsorpciju gvozdja .Vitamin A i beta - karoten, takodje zastupljeni u ovom povrcu, korisni su za ocuvanje vida i prevenciju raznih ocnih oboljenja.Nutricionisti preporucuju lubenicu izmedju glavnih obroka jer se vrlo brzo vari, a u kombinaciji s drugom hranom moze da izazove poremecaj funcije zeluca.
DINJA

Dinja je osvjezavajuca i korisna poslastica.Medjutim, da li ste znali da mozete da je jedete i prije obroka?Ako to zelite da probate, malo je posolite i pobiberite da bi lakse je svarili.Tako barem kazu nutricionisti koji jos savjetuju da nakon dinje posegnete za casom dobrog vina.Ipak budite oprezni ukoliko imate osjetljiv stomak jer bi dinja mogla da ga nadrazi.Naime dok se dinja vari digestivni sokovi se brze rastvaraju pa se i varenje ubrzava i moze doci do dijareje.Sumpor iz dinje takodje moze da nadrazi sluznicu digestivnih organa.Ukoliko vam je zeludac osjetljiv, najbolje je da jedete zrelu dinju i to vise puta dnevno u manjim kolicinama.Postoji jos jedno rjesenje:obmotajte dinju folijom i zapecite je 20 min u rerni.Zbog niske nutritivne vrijednosti i malog sadrzaju UH(6,5/100gr) dinja je nezaobilazna u mnogim dijetama za mrsavljenje.Koristi se i za pripremanje maski i tonika za ciscenje i osvjezavanje lica kao zanjegu masne koze.Kalijum,koga u dinji u visokom procentu cak 300mg/100gr, pomaze organizmu da se oslobodi viska natrijuma i tako smanjuje povisen krvni pritisak.Prociscava i hidrira, ima antikancerogena svojstva i cuva srce.Visok procenat vode pospjesuje rad bubrega i izbacivanje stetnih materija i toksina.

koliko je grama 6 jabuka?

Moje omiljeno (okrepljujuće) voće:

Opis biljke: limun je zimzeleno drvo visine do 10 metara. Listovi su duguljasti (jarko zelene boje) i kožasti. Cvetovi su najčešće pojedinačni (lako opadaju), bele su boje, a sa spoljašnje strane ružičasti. Plod limuna mesnata je i sočna boba. Meso ploda limuna sadrži 8 do 12 kriški u kojima se nalaze semenke. Plod limuna je sočan, kiselog ukusa.

Stanište: limun je suptropska biljka osetljiva na niske temperature.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava plod limuna.

Lekovito delovanje: limun izvanredno deluje na srce i bubrege, protiv gihta (uloga) i reumatizma, neuroza, skorbuta i hemoroida.

Zbog velike količine vitamina C koju sadži, limun ima izuzetnu primenu kod prehlada, upala, gripa, jak je antioksidans, pospešuje apsorpciju gvožđa i kalcijuma.

http://artlife.info/Herbs%20pages/limun.htm

Čudno mi je da ima malo postova na ovako "mljac temi" .
Voće obožavam... mmm...

Banane su veoma rijatnog ukusa i smatra se da poseduju lekovita svojstva i da ublažavaju simptome mnogih bolesti.
Banane obiluju hranjivim sastojcima, mineralima, vitaminima A, B6 i C, sadrže fosfor, mangan, magnezijum, kalijum i folnu kiselinu. Upravo zbog toga, mnogi „krive” bananu za višak kalorija i nastoje da je izbegnu u ishrani.

Naučnici usmeravaju posebnu pažnju na konzumiranje zrelih banana. Naime, nedovoljno zrele banane u svom razvojnom stadijumu sadrže belančevinu koja, prema istraživanjima, suzbija delovanje enzima odgovornih za razlaganje skroba u organizmu. Belančevina nestaje u daljem sazrevanju.
Zbog veće količine vitamina B, koji povoljno deluje na nervni sistem, a i vrste proteina koje sadrže, tokom varenja nastaje serotonin, pa banane deluju opuštajuće i mogu da ublaže stanje depresije.
Koru banane mnogi koriste za smirivanje kože nakon uboda i iritacije. Banane su korisne za metabolizam, pomažu proizvodnju hemoglobina i nedvosmisleno poboljšavaju stanje kod opstipacije. Banane stimulišu i proizvodnju hemoglobina, povećavaju snagu mišića i rada metabolizma.

Od najranijih dana na trpezi

Deca uglavnom vole da jedu banane i roditelji, po pravilu, imaju najmanje problema sa uvođenjem ove voćke u ishranu bebe. Banana se može uvesti u ishranu bebe već između četvrtog i šestog meseca, a sprema se veoma lako: potpuno se očisti, isecka na parčiće i propasira (viljuškom ili mikserom).
Banana je „zgodna” jer se lako može spakovati u torbu i dati detetu u parku, ili na putovanju.
Banane bi trebalo čuvati na sobnoj temperaturi, u činiji, ali nikada ih ne i trebalo stavljati u frižider.

Jos malo o limunu!!!



Da li ste znali da su drevni Egipcani verovali da jeduci limun ili pijuci sok od limuna pravimo efektnu zastitu protiv raznih otrova, sto istrazivanja u sadasnjosti potvrdjuju...
Limun nam pruza puno zdravstvenih blagodeti koje su poznate vec vekovima... Dve najvece su da je limun antibakterican i antivirusan ali i da podize imuno sistem i da se koristi kao pomoc pri mrsavljenju jer pomaze varenje i cisti jetru... Limun sadrzi mnog supstance: limunska kiselina, kalcijum, magnezijum, vitamin C, bioflavonide, pektiv i limunin koji podize imunosistem i bori se protiv infekcija...
Ovo su poznate cinjenice o limunu... Ali postoji jos puno toga vezano za ovo zuto voce... Bilo da ga koristite u obliku djusa, uz cajeve, kao zacin ili u kupatilu necete pogresiti jer ima prirodnu izleciteljsku sposobnost...



Uklanja akne

Limun sadrzi limunsku kiselinu koja je vrlo efikasna prilikom tretiranja akni... Vitamin C koji se nalazi u citrusnom vocu od vitalnog je znacaja za zdravu i sjajnu kozu dok njegova alkalna priruda unistava neke vrste bakterija poznate kao izazivaci akni... Osim sto je dobro ujutro popiti sok od limuna sa vodom evo i saveta kako pripremiti kucni tretman protiv akni koristeci limun: kuglicom od vate naneti svez sok od limuna na akne i ostaviti preko noci... Ujutro oprati vodom... U pocetku moze osecaj da bude malo neprijatan kao i da se javi osecaj zarenja ali takav osecaj brzo nestaje...
Pomesajte malo limunovog soka sa ruzinom vodicom pa taj miks stavite na ugrozene oblasti i ostavite jedan sat da deluje a zatim isperite vodom... Ovaj postupak treba ponavljati dva puta dnevno, po mogucstvu ujutro i uvece...



Uklanja anksioznost

Istrazivanja su pokazala da balzam od limuna ima umirujuci efekat pa moze da pomogne u potiskivanju zamora, iscrpljenosti, osamucenosti, zbunjenosti, nervoze i tenzije... Takodje postoji verovanje da inhaliranje limunovog ulja povecava koncentraciju i budnost... Iz tog razloga moze da se koristi kao osvezivac prostorija, narocito u kancelarijama...



Uklonite sor

Dokazana antibakterijska i antiviralna svojstva limuna mogu da pomognu proces izlecenja sora u ustima... Sipajte sveze iscedjen sok od limuna u casu tople vode i ispirajte usta ovom solucijom tri puta dnevno... U pocetku moze da postoji osecaj paljenja kada limun dodje u kontakt sa piknicama ali sto cesce koristimo ovaj rastvor to ce takav osecaj biti slabiji...



Pobedite temperaturu

Drhtavica i temperatura mogu biti izazvane razlicitim uzrocnicima, ali limun uvek pomaze... Evo metode koja ce olaksati simptome: sipajte sok od jednog limuna u casu vruce vode i dodajte malo meda pa popite sto je moguce toplije... Zatim to ponavljajte na dva sata dok groznica i temperatura ne prodju...



Lomi vas nazeb ili grip

Kada imate nazeb izleciteljska moc limuna radi interno snabdevajuci nase odbramene celije vitaminom C, ali i eksterno oblazuci mikozne membrane u nosu i grlu...
Na prve znake prehlade, curenje iz nosa ili grebanje u grlu, pokusajte da date svoju telu sto vise vitamina C kako bi pomogli imuno sistemo da eliminise virus pre nego sto on dobije sansu da tu i ostane... Popite sveze iscedjen limun u casi tople vode, na svaka dva sata...
Ako vas grebucka grlo u casu tople vode dodajte sok od jednog limuna i kasicicu morske soli pa time ispirajte grlo tri puta dnevno...



Resite se zuljeva

Preko noci stavite kolutove limuna na mesta gde imate zuljeve, preko stavite malo gaze pa umotajte zavojem... Ostavite preko noci...



Resite se ekcema

Ako patite od infekcije koze kao sto je ekcem obloga od limuna moze da donese olaksanje... Sok od limuna staviti u toplu vodu i dodati kasiku meda... Med takodje ima antiinflamatorno dejstvo pa pojacava snagu limuna... Umociti gazu u tecnost pa staviti na obolelo podrucje... Ostaviti da stoji 15 minuta tri puta dnevno... Ne samo da ce limun olaksati simptome infekcije nego ce smanjiti potrebu za cesanjem...



Borba protiv iscrpljenosti

Sok od limuna zaista brzo deluje kod iscrpljenosti pruzajuci osvezenje... Koriste ga oni koji imaju velike napore, kao i protiv infekcija u tropskim predelima... Mala kolicina soka od limuna pomoci ce kod osecaja zedji... Oni iskusniji uvek dodaju sok od limuna u vodu kada krenu na vezbanje... Limun je antiseptik, sprecava alergije i dobro ga je ubacivati u vodu posebno kad menjamo lokaciju na kojoj pijemo vodu...
Limun takodje ima moce da stimulise mozdanu aktivnost... Kad smo umorni bez razloga i tesko nam je da se koncetrisemo dobro je da koristimo aromaticno ulje limuna pomocu lampe za aroma terapiju... Ako nemate takvu lampu kao alternativa uzmite casu vode sa nacedjenim limunom na par sati...



Za svez dah

Limun pomaze da osvezimo dah nakon konzumiranja odredjenih zacina, alkohola, cigareta... Da bi dah odrzali svezim ispirajte nekoliko puta tokom dana sveze iscedjenim limunovim sokom u malo tople vode... Jos bolje je sazvakati kolutic limuna ukoliko mozete...



Izlecite hipertenziju

Beli i crni luk se pokazali efikasni u borbi protiv hipertenzije i odlicno se kombinuju sa izleciteljskom snagom limuna... Pomesajte tri glavice zgnjecenog belog luka i jedan seckani crni luk sa 2.5dl nemasnog mleka... Lagano zagrevajte dok ne pocne da struji pa ostavite da se prohladi pet minuta... Dodajte u to sok od tri limuna i pijuckajte po malo tokom dana...
Ako vas muci visok holesterol nemojte zaboraviti da snaga pektina iz limuna moze da pomogne...



Protiv ujeda insekata

Na mesto ujeda utrljati par kapi limunovog ulja pomesanog sa malo meda...
Da bi oterali insekte u 2.5dl vode dodajte 20 kapi limunovog ulja i isprskajte prostoriju... Odlicno mirise i istovremeno tera insekte... Ako uvece sedite na otvorenom prostoru nanesite istu tecnost na nepokrivene delove tela... Takodje mozete dodati 10 kapi limunovog ulja u malo suncokrtovog ulja i utrljati u kozu...



Odmorite od insomnije

Nekoliko studija je pokazalo da balzam od limuna u kombinaciji sa drugim umirujucim travama (valerijana, kamilica, hmelj) pomazu kod uznemirenosti i olaksavaju san...



Umanjite intenzitet bola

Iako je kiseo limun ima snazni alkalni efekat u telu sto je veoma vazno kod reumatizma... Konzumirajuci sveze iscedjen sok jednog limuna u solji tople vode, tri puta dnevno... Ukoliko bol jos uvek postoji povecajte kolicinu od dva limuna tri puta dnevno...
Limunovo ulje ublazava bolove i smanjuje upale... Ugrozeni delovi mogu svakodnevno da se masiraju sa nekoliko kapi limunovog ulja pomesanog sa kasikom jojobinog ulja...



Sacuvajte svoj stomak

Nakon svakog obroka popiti sok od iscedjenog limuna u casi tople vode... Limunska kiselina stimulise proizvodnju stomacne kiseline i aktivnost stomacnih misica...

Izvor: beliefnet
Prevela za vas: Lasata

dajte nesto o pomorandzama P.S. obozavam limun!

Kupina štiti od srčanih bolesti



Kupina, lekovita svakim svojim delom, korenom, listom cvetom i plodom, zauzima važno mesto u ishrani i narodnoj medicini.
Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece, trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakretijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Poznata od davnina i koričćena kao lek pominje se u mnogim istrorijskim spisima.
Kupina u plodu sadrži veoma malo ugljenih hidrata (6%), belančevina 0.9% i 1% masti uz veći procenat suve materije (20%). Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaga sadrži galotanin u većem procentu (8%) inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su sveži i znatnu količinu vitamina C.
Fenolna jedinjenja, koje sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lošeg holesterola, odlažući pojavu ateroskleroze i sprečavajući pojavu kardiovaskularnih bolesti, među kojima su infarkt miokarda i šlog najčešći uzroci smrti u Srbiji. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i svojim sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska.
Galotanin uništava bakterije, među kojima je najznačajnija Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno.
Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa. Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida i raznih povreda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenja krvnih sudova, koja kod njih vode oštećenju vitalnih organa, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata može češće da se nađe na njihovom jelovniku.
Narodna medicina već vekovima priznaje lekovita svojstva kupinovog vina dobijenog prirodnim vrenjem zrelih plodova kupine. Kupinovo vino ima svoje medicinsko opravdanje, a u farmakologiji je svrstano u lekovito. Sadrži kiseline sličnog dejstva kao želudačna, pa pomaže u varenju hrane, posebno belančevina. Postoje podaci da kvercentin, sastojak kupinovo vina, sprečava rak (časopis "Weine and Spiritus" broj 29 iz 1995). Preporučuje se kod anemije, iscrplenosti, slabe uhranjenosti, za regulisanje varenja, sniženje krvnog pritiska i poboljšanje cirkulacije krvi. Posebno je korisno u ishrani, rekovalescenata i ljudi slabog imuniteta. Pojačava apetit, doprinosi boljem lučenju žuči i mokraće i pozitivno utiče na metabolizam. Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod povećane poterbe organizma za gvožđem kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti i za jačanje imuniteta.
Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj.
Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno tj. za sprečavanje anemije, srčanih bolesti, raka i za jačanje imuniteta.

izvor: http://www.porodicnilekar.net

JAGODA

Vitamini

Ovo bobičasto voće je bogato vitaminima koji su veoma važni za imunitet. Tokom dana je dovoljno da pojedete jednu porciju jagoda (150 grama) da biste uneli potrebnu količinu vitamina C u organizam. Takođe, u porciji od 150 grama nalazi se dovoljno folne kiseline koja je potrebna organizmu na dnevnom nivou. Folna kiselina je veoma bitna, posebno kod trudnica, jer njen nedostatak može da utiče na razvoj ploda. Takođe, ova kiselina štiti srce i krvne sudove, a njen nedostatak može da izazove depresiju.

Dijetalna vlakna

Jagode su bogate dijetalnim vlaknima za koja je dokazano da smanjuju nivo holesterola u krvi. Sadrže veliku količinu vode i pomoći će vam da se lakše obračunate s kilogramima. Naime, jagode su bogate vodom (90 odsto), siromašne šećerom (10 odsto), celulozom i masnoćama. Ovo je jedno od najmanje kaloričnih voća (samo 35 kcal na 100 g).

Antioksidant

Jagode su i odlična ispomoć u borbi protiv karcinoma i srčanih bolesti, jer pomažu uništenju slobodnih radikala iz kiseonika. Poslednja istraživanja su potvrdila da jagode vode po svojim antioksidativnim svojstvima na listi od 40 vrsta voća i povrća, odmah iza kupina i borovnice.

Ali to nije sve, jagode imaju diuretična i lagano laksativna svojstva. Vrlo su osvežavajuće i otvaraju apetit. Ako ih koristite kao masku za telo, osvežićete kožu i ten i sprečićete stvaranje bora.

Alergija

Ali, pre svega budite oprezni, jer jagode spadaju u namirnice koje oslobađaju histamine: otpuštajući histamin u organizam, kod osoba s predispozicijom mogu da izazovu alergije, posebno urtikariju, s kojom se treba boriti na način da priviknemo organizam da jede jagode (naravno postepeno...). Osobe sklone koprivnjači (posebno deca) treba da izbegavaju jagode.

Kozmetika

Sveže jagode otklanjaju neželjenu obojenost naših zubi, jednostavno žvakanjem nekoliko minuta. Potom se zubi isperu mlakom vodom s prstohvatom sode bikarbone. Polovinom jagode možete da istrljate lice da biste ga izbeleli. Na opekotine od sunca na koži možete utrljati sok od jagode, a potom isprati mlakom vodom.

Lekovit list

Listovi jagode obiluju taninom koji se uspešno upotrebljava za lečenje dijareje, deluje i kao diuretik, to jest podstiče mokrenje. Koristi se protiv spoljašnjih hemoroida, a kao rastvor za ispiranje usta služi protiv lošeg zadaha.

Primena u medicini

U lečenju se zbog kvaliteta, obilja vitamina i drugih hranljivih materija prednost daje šumskim jagodama. Za lečenje se koriste plod, lišće i koren. Plod se bere u junu, julu i avgustu, lišće u maju, junu, julu i avgustu, a koren u septembru. Od svih delova plod je najzanimljiviji jer sadrži deset odsto šećera i jedan procenat slobodnih organskih kiselina (limunska, vinska, jabučna), pektina, mineralnih sastojaka, aromatičnih jedinjenja, karotena, vitamina C. Delotvorne su i u lečenju fizičkih i psihičkih slabosti.

Pravila za kupovinu
- Kako da znam da su sveže?
Ako su blistavo crvene boje i imaju kratke peteljkice sa svežim zelenim listovima oko nje.
- Kako da čuvam jagode?
Najbolje je da budu na hladnom i suvom mestu. Da se ne bi zgnječile, najbolje je da ih držite u korpici. U frižideru će ostati sveže dva dana.
- Mogu li da ih zamrznem?
Da! U frižideru će sačuvati svežinu deset meseci. Savet: poređajte jagode na poslužavnik i ostavite ih u frižideru tri sata, a tek posle toga ih napunite u kese. Tako ćete sprečiti da se zalepe jedna za drugu.
- Kako da ih pripremam?
Da bi se sačuvali dragoceni sastojci i aroma, i da sok ne bi iscurio, skinite peteljkice, a zasladite ih neposredno pre jela.
- Zašto su toliko zdrave?
Zato što je dovoljno svega 200 grama ovog voća da biste pokrili dnevne potrebe za vitaminom C. Vitamini K, A i B, elementi u tragovima i biljne supstance jačaju imunološki sistem i sprečavaju oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Maska za lice

Izgnječite šaku jagoda i dodajte im kašičicu meda i pola čaše surutke. Nanesite ovu smesu na lice i ostavite da deluje 15 minuta. Isperite mlakom vodom. Delovanje: jagode sadrže salicilnu kiselinu koja uklanja mrtve, orožnale ćelije sa površine kože i čine je mekom.