Bilo je u poslednje vreme puno govora o voću i smanjenju masnih naslaga.

Tačnije diskutovali smo često na temu da voće goji tj. da je idealan izvor masnih naslaga.

Kao ljubitelj voća moram da ponovim da je voće puno minerala i vitamina koje ni jedna kapsula neće moći da zameni iz prostog razloga što još nije sve otkriveno i identifikovano.
Dakle, voće jeste potrebno i ne treba ga ni u kom slučaju izbaciti iz ishrane.
E sad na nama je da, kao i svaku drugu namirnicu, i voće koristimo mudro.

Evo u čemu je problem sa voćem.

Voće je relativno siromašno u proteinima i praktično ne sadrži masti. Dakle najveći deo kalorija iz voća potiče od ugljenih hidrata, tačnije fruktoze.

Fruktoza ili voćni šećer je specifičan monosaharid. Za razliku od glukoze on se ne može metabolizaovati u mišićima i obnoviti glikogen iz mišića već se metaboliše jedino u jetri.

Jetra ima relativno malo kapacitet za glikogen. U njoj se može uskladišiti svega 100g glikogena, dok se u mišićima može naći i do 400g glikogena (rezerve šećera).

Tri čaše voćnog soka mogu u potpunosti popuniti glikogenske rezerve jetre. Višak fruktoze se konvertuje u trigleciride tj u masti.

Dakle suštine bi bilo iskoristiti prazne glikogenske depoe u jutarnjim časovima ili posle napornog treninga i onda pojesti voće sve zajedno sa fruktozom ali i vitaminima i mineralima koji su nam više nego neophodni za održanje dobrog zdravlja. Posebno za namučeno sportsko telo

dr daniela

pansport

Naše telo instiktivno žudi za voćem. Sa svojim slatkim mešavinama retkih ukusa, divnim aromama i za oko ugodnim bojama, voće je uvek poziv na užitak u jelu. Voće je, nesumnjivo, najblagotvornija hrana, hrana koja daje energiju i hrana koja produžava život. Pod jednim uslovom! Pod uslovom da se ispravno konzumira.

To je jedina hrana za koju je ljudska vrsta biološki predodređena.

Zato je daleko važnije da mislite koliko ćete u toku dana pojesti voća nego koliko ćete proteina uneti u organizam.

Voće ima najviši sadržaj vode od bilo koje druge hrane. U svakom voću je 80% do 90% vode koja čisti i daje život. Osim toga, svi vitamini, minerali, ugljeni hidrati, aminokiseline i masne kiseline koje ljudsko telo treba radi svog opstanka, mogu se naći u voću. Životnu snagu koja je svojstvena voću ne može nadmašiti ni jedna druga hrana. Kad se voće ispravno konzumira ništa se drugo ne može meriti s njegovim blagodetima. Po svojoj prirodi voće pruža telu mogućnost da očisti iz telesnog sistema nagomilane ostatke. U tom očišćenom stanju popravlja se svaki vid vašeg života. Vaše telo je u stanju da radi s optimalnom efikasnošću.

Kao instrument u gubljenju težine, pravilno konzumiranje voća nema premca po svojoj delotvornosti i uspešnosti. Džudit Roden (Judith Rodin) prof. na univerzitetu Jeil (Yeil), iznela je zanimljive podatke na Međunarodnom kongresu o gojaznosti u Njujorku: ona je dala studijskoj grupi čistu vodu zaslađenu različitim vrstama šećera, ljudi koji su pili tečnost zaslađenu voćnim šećerom, fruktozom, jeli su znatno manje nego oni koji su pili tečnost zaslađenu običnim šećerom, saharozom. Ona i njene kolege istraživači primetili su da su ispitanici koji su konzumirali fruktozu pojeli 479 kcal manje (u njihovom sledećem obroku) nego oni koji su pili saharozu.

Čudnovata supstanca nađena kod mnogih vrsta voća može smanjiti rizik srčanih bolesti ili srčanog napada, ta supstanca štiti srce tako što sprečava da krv postane pregusta i da začepi arterije. Voće čisti, ne začepljuje.

Voće zahteva manje energije da se svari nego bilo koja druga hrana. U stvari, ona praktično ne zahteva ništa!

Evo zašto: sve što ljudsko telo konzumira mora se konačno razložiti i pretvoriti u glukozu, fruktozu, glicerin, aminokiseline i masne kiseline. Mozak ne može funkcionisati na bilo čemu već na glukozi (šećer). A glukoza u telu je voće. Njegova probava, apsorpcija i asimilacija zahtevaju samo mali deo energije potrebne da se razloži ostala hrana. Ostala hrana troši se u želucu od 1 do 4 sata i to samo onda ako je ono što se jede pravilno kombinovano. Što je hrana manje koncentrisana i bolje kombinovana to se manje vremena zadržava u želucu. Što je više koncentrisana i loše kombinovana to se u njemu duže zadržava. Želudac je mesto gde počinje potrošnja energije. Voće se u želucu ne probavlja! Čak ni najmanje. Voće je već pripremljeno za asimilaciju. Sve voće (s izuzetkom banana, datulja i suvog voća koje stoji nešto duže u želucu) stoji u želucu samo kratko vreme. Ono prođe kroz želudac za 20 do 30 minuta kao da ide kroz tunel. Ono se razlaže i oslobađa na svoje veoma navijene, životne sastojke.

Time što se voće ne mora razložiti u želucu ušteđuje se znatna količina energije. Ova energija se automastski preusmerava na čišćenje tela od toksičnih otpadnih materija čime se smanjuje težina. Sve je to tačno pod pretpostavkom da se voće, dakako, ispravno konzumira. U čemu se sastoji to ispravno konzumiranje? To je u stvari vrlo jednostavno. Budući da voće ne ostaje dugo u želucu, ispravno konzumiranje znači da se voće nikad ne bi smelo jesti sa nečim drugim, niti odmah iza nečeg. Bitno je da se jede na prazan želudac. Ako voće jedete ispravno, budući da ono ima toliko mnogo vode i zahteva tako malo energije za probavu, ono će igrati veliku ulogu ommogućujući telu da detoksifikuje vaš sistem istovremeno vas snabdevajući velikom energijom za gubljenje težine i druge životne aktivnosti. Voće zaista jeste najvažnija hrana. Ali, ako se jede nakon neke druge hrane nastaju mnogi problemi.

Recimo da jedete sendvič pa onda pojedete komad voća. Voće bi moglo da prođe ravno kroz želudac u creva, ali je u tome sprečeno. U međuvremenu celi obrok truli i fermentiše te se pretvara u kiselinu. Onog trenutka kad voće dođe u dodir sa hranom u želucu i probavnim sokovima cela masa hrane počinje da se kvari. Bez obzira o kojem se proteinu radi on truli, bilo koji ugljeni hidrat fermentiše. Cela mas postaje kisela i mi tražimo lek da otklonimo nastalu nelagodnost. To se lako može proveriti. Možda ste to već iskusili. Možda ste posle obroka pojeli komad voća i popili čašu soka i primetili oštar bol u želucu ili ste imali lošu probavu ili gorušicu. Razlog za tu nelagodnost je to što ste pojeli voće koje bi prošlo ravno kroz želudac u creva ali ga je u tome sprečila druga hrana.

Voće je najvrednija hrana koju uopšte možete jesti.

To važi za sve voće, čak i za kiselo voće – pomorandža, grejpfrut, ananas,...Oni su samo botanički klasifikovani kao kiselo voće. Kada jednom dospe u telo svako voće postaje alkalično ako se ispravno konzumira. U stvari, voće kao i povrće ima jedinstvenu sposobnost da neutrališe kiseline koje se stvaraju u našim telesnim sistemima. Nepravilna kombinacija hrane, nedovoljna količina hrane sa visokim sadržajem vode, nusproizvodi mnogih vrsta koncentrisane hrane, aditivi, zagađen vazduh, voda, stres, sve to i još mnogo više toga uzrokuju da se organizam zatruje i zakiseli. Toksični kiseli organizam može se prepoznati po naduvenosti, suvišnoj težini, celulitu, kosi koja sedi, ćelavi, nervnim provalama, tamnim kolutovima ispod očiju i prevremenim borama na licu. Čirevi su direktan rezultat korozivne kiseline u organizmu. Voće, ako se pravilno jede ima čudesnu podmlađujuću sposobnost da neutrališu kiseline u organizmu. Kad potpuno ovladate principom pravilnog konzumiranja voća proniknućete u jednu od tajni prirode: lepote, dugovečnosti, zdravlja, energije, sreće i normalne težine.

ovaj članak i još više o pravilnom konzumiranju voća pročitajte OVDE

Drzim dijetu test intolerancije,i nekako mi najvise prija da pojedem voce za veceru.Da li to treba izbegavati?
Nekako mislim da mi je i mnaje zlo nego da pojedem nesto drugo....

Ne mislis dobro... UH ne bi trebalo da unosis pred spavanje... Mnogo bi bolje bilo da za veceru pojedes neku lepu salaticu uz npr. jogurt ili neki niskomasni sir...

Hvala Las.Bezveze je to sto ne mogu mlecne proizvode...Nista onda mi ostaje salata od povrca