Dijeta.net

Emocije su naša reakcija na stimulanse koje ocenimo kao važnim za nas, tako da možemo umesto emocija pričati o emocionalnoj rekciji, osećanjima, sentimentu. Mogu biti veoma snažna-afekt ili dugotrajna-raspoloženje. Da bi u opšte došlo do emocije treba da prođe čitav niz mentalnih operacija, kako onih koje predhode našoj reakciji tako i onim operacijama koje će usledeti nakon emocijonalne reakcije. Svako od nas drugačije reaguje na stimulans jer svako od nas ima svoje „etalone“ važnosti. Takođe i svačija adaptacija je različita. Adaptacija je uspostavljanje naše slike sveta sa pravom slikom na koju reagujemo. Prošli put (emocionalna pismenost) smo pričali o tome kako većina ljudi misle da se naše biće deli na racionalno (deo koji misli) i iracionalno (deo koje oseća), što je velika greška. Treba da shvatimo da je emocionalna reakcija uvek logična za osobu koja reaguje na stimulans. Ona u zavisnosti od osobe, ne bitno da li je to svesni ili nesvesni deo, može biti adekvatna (racionalna) ili neadekvatna (iracionalna).

Da ne bi dolazilo do nejasnoća, želim još nešto da objasnim. To je razlika između senzacije i osećanja i još jedne, mogu reći čvrste zablude, a to je da se emocije mogu neprestano osećati. Senzacija je ono sto se stalno oseća a emocija se oseća samo povremeno, kao što sam spomenula, samo onda kada osoba situaciju osetio važnom.

Da bi odreagovali na stimulus, prvo treba da ga primetimo, protumačimo njegov značaj, time odredimo njegovu važnost za nas i tek tada dolazi do emocija ili emocionalne reakcije. Ovo naravno ne važi ako se na osobu deluje nekom silom. Ovaj proces naziva se referentni okvir, i većini situacijama se dešava automatski tj. u deliću sekunde.

Da bi se adaptirali na neku emociju u organizmu se dešavaju sledeće reakcije tj. dolazi do:
- promena u unutrašnjim organima,
- promena mišićnog tonusa,
- motivacione pripreme (pokreće ili blokira) i
- mentalne pripreme.

U momentu kada treba da dođe do readaptacija, osoba može reagovati na 3 različita načina.
-da se adaptira novonastaloj situaciji i uspostavlja ravnotežu,
-da se neadaptira tj. ne može da se snađe u novonastaloj situaciji i
-readaptacije tj. težnja za adaptacijom.

Devojke trebaju da imaju sledece emocije da bi bile prave drazesne dame:
Devojku koja je spremna da primi ali i uzvrati ljubav. Danas u ovom materijalnom, brutalnom i svetu zasnovanom na profitu veze medju parovima svele su se samo na animalnom i fizičkom odnosu bez osećanja i nežnosti. Devojka treba da želi romantičan odnos pun osećanja, nežnosti, razumevanja, emocija, jednom rečju da želi ljubav.

To svaka devojka zeli, jer smo mi po prirodi emotivnija bica od muskaraca. Ali ono sto devojke treba da nauce to je da najpre zavole sebe tako sto ce sebe staviti na prvo mesto, tako sto ce sebe ceniti, negovati, hrabriti, napredovati na svim poljima koja su za nju vazna...
To ce isto uraditi i muskarac u vezi. Reciprocitet mora da postoji. Ako samo jedna strana pruza ljubav, neznost, saosecanje..od takve veze nema nista. Dvoje mogu ostati u takvoj vezi ali tu nema one prave povezanosti, vec je rec o nekom vidu kompenzacije. Ja uvek glasam za iskrenost. Prvo prema sebi a onda i prema drugima. Ako ne valja odnos, ako nema te privrzenosti, budite hrabre i menjajte.