Ipak nista od bioskopa veceras. Stigla mi je danas neka polica i jedva sam cekala da mi prodje radno vreme da je sklopim. Tri sata sam se gnjavila tu oko nje i na kraju uopste nisam zadovoljna, vraticu je. Potpuno je nestabilna, ma nista mi se ne dopada. Tugica

I sad se osecam bas umorno da bih isla u bioskop, pritom projekcija pocinje nesto pre pola deset, film traje skoro do ponoci i verovatno bih zevala vec na pola. Mozda sutra odem, vikend je, naspavacu se. Bar se nadam

Danasnji jelovnik:

D: pomorandza
R: spagete sa kecapom
V: palacinka sa nutelom, plazmom i malinama

stigla sam do pola palacinke i ne mogu vise, mislim da cu da je bacim. Ukusna je, nego mi je nekako i ovo pola bas tesko palo. Verovatno cu sutra kad bude vocni dan da placem za njom i da se pitam kako sam mogla da je bacim, ali sad mi ne prija.
Eto mala napomena za ubuduce da mozda biram slanu hranu umesto slatke na UH dan

Jelovnik za sutra necu ni da pisem sad, bice vockica i povrckica. Mozda uzmem onaj mix od karfiola, sargarepe i brokolija i napravim neki potaz.

Blago tebi sto ne volis slatko I meni dodje da ubacim jedan vitaminski dan, ne pojedoh voce i povrce skoro uopste ove nedelje.

Danas uopste nisam ispostovala vitaminski dan

Bas mi je zao, nije trebalo ovako da ispadne. Otisla sam u goste i tamo je bilo svasta od posluzenja, ja gladna i slabog karaktera i sad ovaj dan vise mogu da zavedem kao proteinski nego kao vocni. Ali sta je tu je, idemo dalje.

Moram da poradim na karakteru malo, nije dobro ovako. Moram da naucim da kazem ne.

Vaga sam u horoskopu, nama je to valjda najteze

Elem, jutros doruckovala ananas, pa sam onda rucala cvarke i dimljenu piletinu, pa vecerala punjenu piletinu u kifli. Prelep vocni dan, nema sta

Sad ne znam da li da sutra ipak odrzim vocni dan, ili samo nastavim sa protinskim kao da se nista nije desilo.

Hahahaha za prelep vocni dan, bas si me nasmejala.
Sta god da uradis, neces pogresiti. Npr. ja bih odrzala vocni sutra, neradni je dan i ako nema iskusenja idealno je.
Mada i proteinski je ok.

Opet sam sve izbrljala, udaljavam se od dijete opasno.

Danasnji meni ovakav:

D: kinder bueno
R: beli kinder bueno
V: kaneloni, pepsi, cokolada

Ceo dan sredjivala kucu, pa jela ove cokoladice usput. Dobra stvar je sto sam se bila fino preznojila, sredjivanje kuce mi doslo kao fizicka aktivnost. Ali ne treba da imam u kuci ono sto ne bi trebalo da jedem, onda me mami i posrnem i ode mast u propast.

Od petka me je bas drmao pms, danas konacno proslo i mnogo sam bolje raspolozena.

Probacu sutra da odrzim jedan vitaminski dan da malo nivelisem juce i danas, pa idemo dalje.

Kako ide vitaminski dan? Je l sama pravis kanelone?
Nadam se da se obe vracamo na pravi put i odatle samo napred!

Jedno dobro ciscenje kuce je tako terapeutski

Ah, nazalost, nista od vitaminskog dana, opet sam upala u prejedanje mod.

Da, pravim ih sama i obozavam ih Doduse, ne pravim to testo sama, u Lidlu sam ih uzela. Ali sama pravim bolonjeze sos i besamel. Bili su super ukusni, ali sad je vreme da zaboravim neko vreme na testeninu u svim oblicima.

Skroz se slazem da ciscenje kuce ima terapeutsko delovanje, kao da mozes bolje i lepse da razmisljas kad ti je kuca cista
Osecas se ispunjenije, uradio si nesto lepo za sebe i svoj prostor. Inace, moja velika ljubav su mirisljave svece. Njih upalim kad zavrsim sa ciscenjem i sredjivanjem, to mi dodje kao visnjica na torti.

Posto se vec neko vreme osecam kao baba, a slutim da je to velikim delom sto zbog kilograma, sto zbog nikakve fizicke aktivnosti, resila sam da se veceras pocastim jednom voznjom sobnog bajsa od sat vremena

Sad cu da sednem, da pustim muziku i da uzivam. Od sutra krece svakodnevno merenje i vise proteina, voca i povrca u ishrani, manje ugljenih hidrata.

Kako ide? Je l bila voznja bajsa, je l si se vratila u normalu?
Da je ovo tesko, jeste, bas je tesko, ali nije neostvarivo.
Imamo skoro celu godinu pred nama, i bilo bi lepo da obe oslabimo 10 - 20 kg. Preporodile bi se obe.

Naravno da bismo se preporodile, svaki kilogram je bitan i mnogo znaci za oslobadjanje tela i duha

Secam se jedne zene koja je sa 150kg bila oslabila na nekih 70 kilograma. Pricala je kako je sa 120 bila presrecna, iako je i dalje bila debela. Osecala se kao da moze da leti.

Ja sam ocajna svojim ormanom i odevnim kombinacijama. Evo sad stize lepo vreme, nove kolekcije, a ja u 80% prodavnica u okviru jednog trznog centra nemam sta da trazim. Mogu da pronadjem ponesto u Waikikiju i H&Mu. Dok je C&A bio u Srbiji, i on je bio opcija. Sad ni njega vise nema. A i to sto moze da se pronadje nije ono sto bih ja zelela i volela da nosim, to je ono sto moram da kupim iz nuzde. Vec me brine leto i odevne kombinacije za posao, tako da je poslednji voz da pocnem da pomeram cifre na vagi nadole.

1. dan / Proteini

D: 2 mandarine
U: 20ak grama kikirikija
R: 5 cevapa, pavlaka, kupus, somun
V: omlet sa paprikom

Pocetna tezina: 123kg

Prvi dan prosao uspesno, idemo dalje

Bas je neki siv dan danas, samo za spavanje, citanje, gledanje serija/filmova. Bas mi se nista ne radi.

2. dan / Skrob

D: mandarina
U: saka kikirikija
R: grasak, cvekla, zemicka
V: grasak, cvekla

Opet se okliznula, opet upala u prejedanje mod.

Sutra krecem opet, jednom mora da uspe.

Evo jelovnika za sutra:

D: 2 mandarine
R: feta, ceri paradajz, zemicka
V: pola od rucka

Fizicka aktivnost obavezna, najverovatnije 1h voznje sobnog bajsa.

Budi istrajna, ne daj se, moras. Budi istrajna, diciplinuj se. Ovo je jako bitno.

Samo napred!
Razumem te za prejedanja mod. Isto.
I za odecu. Bukvalno kao da sam ja napisala. C&A mi je bio kljucni brend. Toliko ceznem da mogu da pustim kreativnost da se razmase, i da se lepo i autenticno oblacim. Sada sam samo pokrivena. Unelo bi mi to jednu dozu radosti.

Moramo, stvarno.
Znas koji je moj problem. Ja bih mogla da se nateram da izdrzim 90 dana bilo koje dijete. Ali kad znam da cu posle to sve da vratim i jos dodam, necu ni da pocinjem. Ali, ako to nije tvoj slucaj, hajde, samo napred.

Zasto se prejedas? Je l budes pregladnela od dijete? Ili psiholoski? Zasto?
I sebe cu sve ovo da pitam.

Veliki zagrljaj! Moramo!

Kad bih izgledala onako kako zelim, tri ormana bi mi bilo malo sta bih sve nakupovala i kakve bih kombinacije pravila

Ali avaj... Danas opet prejedanje. Svakog dana zapravo, zato i jesam ovde gde sam.

Ovo za prejedanje je bas dobro pitanje. Ne znam zasto. Kao da je neka zavisnost, kao da je zivot siv i dosadan i nema nikakvu poentu ako ne jedem (i to ne sargarepu, nego neke bas hevi stvari). Zivot ima boje samo kad jedem ili razmisljam o hrani, ali to kratko traje. Cim pojedem nesto, brzo opet bude dosadno i tuzno i opet trazim nesto novo da ubacim u sebe.

Skoro mi je kolega pricao kako je nedavno bio na putovanju sa ortakom koji je alkoholicar. I kaze setaju tako gradom koji su posetili, ovaj ortak sav nervozan, neraspolozen i kaze mu da ne moze vise da izdrzi, mora da svrati u neku prodavnicu da uzme nesto da piju. Cim je imao flasu u ruci, sve se promenilo. Odmah nasmejan, oran da razgleda grad do sledeceg jutra ako treba.

I kolega mi to prica, a ja shvatam kako skroz mogu da razumem tog lika i ono sto je osecao. I ja sam nervozna i neraspolozena bez hrane i svet je potpuno bez radosti tad.

Svaka ti cast na karakteru, ja kao sto vidis ne mogu ni 5 dana da spojim

Ne znam da li bih sve odmah vratila kad bih uspela da izguram nekoliko meseci na UN. Verovatno da bih, ali se tesim da bih mozda malo promenila navike, da bi mi se mozda smanjio zeludac malo, da bih mozda nasla neke druge aktivnosti u kojima bih uzivala. Ne znam.

Sutra opet startujem, ali ovaj put sa svojim partnerom, mozda bude lakse kad smo oboje u tome.

Nemam predstavu sta cemo sutra da jedemo, tako da cu sutra da napisem jelovnik. Bitno je da ima voca, pa sam za dorucak pokrivena.

Definitivno mi treba klinika za odvikavanje

Okej, danas opet nije uspelo. Znam i zasto, organizacija mi nije bila dobra. Imala sam voce, pa sam planirala da o rucku razmisljam posle posla, sto je posle 16h. I onda sam bila gladna, nisam znala ni sta cu ni kad cu, da li da spremam ili da kupim i onda sam jela bez veze.

Ali hocu opet da probam, idemo od sutra opet. Malo me ovo podseca na neki stari, raspali auto koji neko pokusava da pokrene i konstantno okrece kljuc, ali kola nikako da se upale. Jednom ce da se cuje brrrrrm, cekam taj dan. Mozda je to vec sutra.

29. mart/ 1. dan / Proteini

D: mix sumskog voca
U: mandarina
R: jaja sa paprikom, zemickica, jogurt
V: pola od rucka

E pa vala, taj auto ce morati jednom da se pokrene i moj i tvoj.
Ja jedem kao da sutra ne postoji. Zato sto hocu da krenem da mrsavim, i onda ono moje standardno oprastanje od nezdrave hrane, koje podrazumeva jedenje do granica moguceg, jer kao sutra krecem.
A hiljadu puta mi se pokazalo da ne treba da drzim dijete, nego da jedem sve, ali malo.
Polako, uspecemo obe. Sigurna sam. Samo nema odustajanja.

Posao nam je uplatio privatnu zdravstvenu zastitu. I bila sam na par obaveznih pregleda. Svi me upucuju na nutricionistu. Logicno. A meni se ne ide, bila sam kod tri nutricioniste, bez previse uspeha. Ako do prvog maja ne padnem ispod 95, otici cu kod te zene. Pa, mozda mi i pomogne.

Moja sestra uvek kaze, priprema je pola posla. Nije da postujem to, ali je u pravu i mnogo utice na uspeh.