Užine su dozvoljene svim danima od doručka pa do ručka svim danima a samo na vitaminski dan je dozvoljena užina između ručka i večere i užinati se može na minimum 2 sata razmaka između doručka (užina) i najkasnije na 2 sata do ručka (večere na vitaminski dan).
Užinati možete sveže voće, sveže kompote bez šećera i konzervansa, koštunjavo voće, sušeno voće (kandirano voće je zabranjeno), sveže neskrobno povrće, neskrobno povrće iz turšije kao i sveže ceđene sokove od voća i povrća.
Ako za doručak ide voće u paru onda je za užinu jedna voćka ili adekvatna količina nečeg drugog sa spiska.
Jedina ograničenja za užinu su vezana za koštunjavo i sušeno voće tako da je ograničenje sledeće:
- Koštunjavo voće (kikiriki, badem, orasi, pistaći, semenke suncokreta i bundeve, indijski orah, brazilski orah i slično) je maksimalna dozvoljena dnevna količina 100 gr podeljena u 3-5 obroka tako da ispada da je po obroku od 20-33 gr.
- Sušeno voće (suve šljive, smokve, grožđe, kajsije itd) je maksimalna dozvoljena dnevna količina 100 gr podeljena u 2-3 obroka tako da ispada da je po obroku od 33-50 gr.
Ako pravite kombinaciju sušenog i koštunjavog voća onda gledajte da količine budu od minimalnih prepolovljenje što bi bilo 10-15 gr koštunjavog i oko 15-20 gr sušenog voća.
Sveže ceđeni sokovi od voća ili povrća se takođe smatraju obrokom i važe sva pravila u vezi užina i to 1 šolja (3dl) = 1 užina
Takođe u užine se smatra i povrtna supa iz kockice i važi pravilo kao i za sveže ceđene sokove, 1 šolja (3dl) = 1 užina

Napomena: maksimalno dozvoljene količine koštunjavog i suvog voća važe samo za vitaminski dan, ostalim danima je preporuka da su te maksimalne količine prepolovljene što znači da je maksimalno 50 grama.