Sta je to sta vas je natjeralo da kazete- E DOSTA VISE... i da izdrzite? Sta je vasa najveca motivacija? Nekome je to zdravlje, nekome izgled, nekome vjencanje.. Meni licno je dosadilo da se povlacim u sebe i propustam stvari, zelim se osjecati lijepo i zenstveno i uzivati u zivotu. A tu je i par zelenih okica koje me motiviraju

Lepa tema....

1. S obzirom da mi je crkveno vencanje bilo u septembru kada sam imala negde 55kg,same slike u uskoj vencanici su me probudile definitivno(kao i fotke iz magazina i casopisa koje sam radila pre par godina,smrc )

2. Cinjenica da apsolutno nisam mogla da udjem u nista od garderobe u sred zime osim u trenerice.

3. Osecaj nesigurnosti,jer se ne dopadam sama sebi pred ogledalom,pa mi opalo samopouzdanje

4. Radim na bebi i hocu da budem lepa,zdrava mama jer trudnoca nikako ne mora da znaci OBAVEZNO SALO.

5. Zelim da moj muz i ja sama uziva u meni,a ako sama ne uzivam i ne volim sebe,kako ce drugi?????(visak kg=kod mene neraspolozenje,nervoza,depresija,ocaj)

Eto otprilike to bi bilo to onako najiskrenije iz srca.

Volim da sam fit i obozavam misice, a oni se ispod salca slabo vide

zato sto sam shvatila da preterujem i sto sam pocela da se osecam jako, jako tromo

Ja sam se nekada pitala." Bože, pa šta treba još da se desi pa da se ja pokrenem? Nekada se bojim da no ovaj put nisam100% sigurna, valja sto imam puno kg sa skinem pa me plasi toliki poduhvat.

Nemoj da te plasi to neka te plasi sta ce biti ako ne skines?kako ces se ti osecati?zdravstveno pa tek onda kao zena?i tako sve redom postvi pitanja....kako te drugi vide,samopouzdanje,sve to ima veze.od mene imas podrsku ,redovno dolazi ovde,i veruj mi to ce te pogurati,pogotovo uspesi drugih.ako neko drugi moze,sto ti ne bi mogla,pitanje je samo koliko zelis,jer sve je moguce.cmok

MICIKA napisao:Ja sam se nekada pitala." Bože, pa šta treba još da se desi pa da se ja pokrenem? Nekada se bojim da no ovaj put nisam100% sigurna, valja sto imam puno kg sa skinem pa me plasi toliki poduhvat.

svaki put kad posustanes, samo pomisli da i najdalji put pocinje maleckim korakom...

i pomisli na sve ono sto ti je sad uskraceno zbog kilica, a moci ces sebi da priustis kad ih ostavis iza sebe....

i pomisli da ti neko naredi da nosis dzak od 33 kg STALNO , i danju i nocu
( a tvoj organizam MORA, jer mu nisi dala izbor)....


i pomisli na to kako zdravlje nicim ne mozes kupiti, a zasto bi sebi kopali grob sopstenim ustima...

i pomisli na ljude kojima zivot vise nije ostavio izbore, a tebi jeste....

mozda sam malo suvise gruba sad,
ali ovo je bio nacin na koji sam se ja uplasila kad sam videla da sam pocela da ulazim polako , ali sigurno u rizicnu grupu ljudi....

zelim ti da istrajes i jako navijam za tebe

samo da naglasim poslednju recenicu gornjeg posta..
..i pomisli na to koliko nas ovde navija za tebe i iskreno se raduje tvom uspehu kao svom...

Hvala vam , drustvance moje, najbolji ste!

Kod mene jedan uzasan komentar moje majke.

Nakon izvesnog vremena glavna motivacija mi je postala velicina moga stomaka.

I dalje me drzi

- tesko je kupovati odjecu - kad moram probati 20 para farmerki i kad se cijela oznojim, a na kraju ni jedne ne mogu zakopcati!
- strah da ce ljubav mog zivota pozeljeti drugu, zgodniju i ljepsu, jer kad smo poceli vezu(1999god) ja sam imala 52kg! A SADA!?!
- DEPRESIJA (zatvorila sam se u sebe i nisam izlazila uvece 6 mjeseci)

A ide proljece, pa ljeto...
sve manje krpica na meni.... i ....moj stomak!
Ma krasna slika

Radi svega ovog i jos nekih sitnica, STVARNO se nadam da cu do kraja Juna (kad se moj brat zeni!....tako, usput receno)
uspjeti do cilja i obuci najljepsu haljinu za tu svadbu , tako da ce moj dragi biti ponosan na mene, a ja cu se osjecati najpozeljnijom i najsamouvjerenijom osobom na svijetu!!!

Iskreno HVALA puno svima na podrsci.

prvenstveno zbog kupovine odece - zbog toga sto mi je vise muka sto ne mogu kupiti ono sto mi se jako dopada, a i zbog leta, podizanja sampouzdanja...osecam da mi treba jedna lepa promena....

Na pocetku, kao sto sam napisala u dnevniku, je bilo saznanje da ne mogu da udjem ni u jedne pantalone. Posle par nedelja se promenilo, bolje se osecam sad, mislim da se i na neki nacin zdravije hranim. Sad kad se setim, kako nisam razmiljala o posledicama viska kilograma

samopouzdanje mi je nula.gomilu stvari iz ormana ne mogu da navuchem na sebe.
imam 21 godinu,mlada sam...imam lepo lice(to svi kazhu a i ja to isto mislim) pa zashto onda ne bih lepo izgledala...
glavni razlog zbog koga sam reshila da smrsham je taj shto sam dobila komplekse!

Vec se culo (procitalo) puno puta u ovoj temi, ali jedan od glavnih razloga jeste to sto mi je samopouzdanje ravno nuli.
I nikakav uspeh u skolovanju, nikakva desetka to ne mogu da poprave.

Drugo, ne mogu da se uvucem ni u sta od garderobe sto je prilicno ponizavajuce jer imam, barem, 5 pari farmerica koje svakodnevno gledam, a ne mogu da se uvucem u njih.

Trece, iako mi decko kaze da sam prelepa i savrsena, ja se ne osecam privlacnom. Nisam ruzna, ali nisam privlacna. Barem sebi.
A moje misljenje je prilicno boduje.

Ne znam... Ne zelim da me taj visak kg spreci da se opustim. Npr. uvek sedim sa prekrstenim rukama jer mi se vidi salce na stomaku; nikada ne mogu da prekrstim noge bez osecaja utrnulosti posle 10ak minuta; ne mogu da prekrstim noge i spustim onu podlogu za pisanje (ono na stolicama na faksu),...

Kazem, jednostavno ako mogu da smrsam, zasto ne bih smrsala i time olaksala sebi zivot.