evo i ja da se javim:)

ja sam od malena bucmasto dete, isto kao i moj stariji brat. i do nekih tinejdzerskih godina smo jeli iste kolicine hrane iako je on skoro 2 godine stariji i skoro 20cm vishi od mene.
ali ja uprkos tome nikada nisam imala probleme tipa da me je neko zadirkivao u shkoli/gimnaziji...pocela sam da izlazim jako rano uz brata, poznajem gomilu ljudi, prosto bih se nazvala "popularnom" u drushtvu zivela skromnost, hehe isto na ljubavnom planu, nikakve ugrozenosti, uvek bila sa onim koji mi se svidjao itd....
jedino sto eto ja tako sa svojih 16 godina stigoh do veselih 100 kg i tu je bio jedan veliki muk sa moje strane jer je moj tata (jako visok i misicav covek) tada imao oko 105 kg.
i tada se bacih na dijetu, otishla sam kod nutricioniste i skinula sama za nekih 2 godine 25 kilograma, koje sam vratila posle katastrofalnim nacinom zivota, i revo sad opet sa 19 godina startujem sa 98.

eh moja sadashnja motivacija je sto zelim da osetim onu lakocu koju sam imala sa 75, a i zelim da dodjem do 60, jer ja mislim da je to moja idealna tezina, i zelim da idim kako izgledam kad sam mrshava. bash me zanima eto da vidim kako sam ja gradjena stvarno ispod svog salceta

inace sam neko koje mnogo tvrdoglav i uporan u zivotu i u stvarima kojima ja sama sebi dam do znaja da su mi bitne uvek istrajem (do sad je uspevalo a i od sad ce, nema razloga za brigu)

verujem u sebe i znam da mogu i to mi je najveci podstrek.

htela sam josh da dodam da nap primer mene moja mama od neke 9 godine je vodala po svim mogucim nutricionistima, lekarima, trenerima...isto tako jako puno smo se svadjale u vezi mojih kilograma i dobijala sam jako nakaradne komentare od nje(ona zena izgleda fenomenalno, ali samo zato sto mnooogo trenira, sheta, ide na jogu, itd. inace je sklona gojenju jako) . ali nikada nishta nisam menjala kad mi je ona govorila, a kad sam ja sama sa 16 godina odlucila, sve je krenulo kao "podmazano".

tako da ako primetite da vam je dete bucko, nemojte mu to nabacivati na nos, jer ga bash briga, njemu to ne smeta, nego mu korigujte ishranu kuci i na lep nacin mu malo po malo stavljajye do znanja da ce mu kasnije biti teze da oslabi.

raspisala sam se mnogo
izvinjavam se

zelim vam svima puno uspeha!

Jooooj ovi komentari leče!

Evo i mene da se pridruzim ovoj interesantnoj temi.
Naime cijelog zivota sam bila buco...nekad vise nekad manje al nikad ono taman..I izlazila sam i oblacila sam se kao da viska ni nema..vidjela nisam, mislila sam da sam ok..malo mesnata al slatka koga briga-mene definitivno nije bilo briga..oko sebe sam imala ljude koji su me voljeli i nikada mi nisu rekli da nije u redu kako izgledam, da nije uredu da na 158 cm vagam 90 kila..i tako sam ja lagala samu sebe, dugo dugo..svake nove godine sam pocinjala, svakog 1 u mjesecu, svakog ponedeljka..ali nikada nisam bila uporna u tome, da istrajem, da izdrzim..ovog puta sam rekla dosta.Zelim biti mama, zelim dijete vise nego ista na svijetu..ali cinjenica je ako na mojih 90 kg dodam jos 20+ ne samo da cu biti ogromna ali imacu i vecih zdrastenih problema, ja ne zelim da budem ordinary mom..ja zelim da budem hot mom...odluci je takodje dosta uticao moj povrtak u domovinu(crnu goru) poprvi put iz amerike poslije 3 duge godine...idem u septembru i ne zelim da me roditelji vide deblju nego sto su me poslali..dosta je dosta...sve slike sam izbrisala sa kompjutera gdje sam slikala samo glavu(da jos malo lazem sebe da sam ok)..ubacila sam slike moje cijelu moju figuru od glave do pete da me podjeca svaki dan kako nije ok biti moj tezine...

evo i mene u ovoj veoma zanimljivoj temi...kod mene je bilo više razlog:
1)ja sam rano krenula u pubertet i kad je sve to počelo ja sam znala jest u 10 navečer jer nisam mogla zaspat gladna
2)moja mama, menje tata, stalno mi je govorila da trebam prestat toliko jest da se samo širim, to mi je bilo najgore, svakodnevno govorenje da nešto poduzmeme, a što je najbolje ja nisam predebela, imam višak od nekih 5 kila, al ja želim da bude savršeno, pa želim skinut više
3)kako sam rano ušla u pubertet tako sam i vrlo rano izgledala ko žena (mislim na grudi i obline) dokm su sve moje prijateljice izgledale ko djeca, te su normalno počela zadirkivanja da sam debelea, što se proteže kroz moj cijeli život, čak mi je neki dan dečko iz razreda reko da kakva sam ja to salasta rukometašica
4)konstantno mi se događa da kad mi se neki dečko svidi (jako sam izbirljiva-GLUPA SAM) ja dobijem jako negativne komentare, tako je bilo i zadnji put, prije nekih 3 mjeseca, i u inat tom dečku, koji će kasnije žalit kad me vidi i sam sebi reć koja sam ja budala a ja ću se samo smijat

cijeli život se bavim bar nekom vrstom tjelesne aktivnosti, prijateljice mi govore da super izgledam da nisam normalna, šta će mi dijeta, al ja valjda od ovih svih silnih komentara već umišljam neke gluposti na svom tijelu , sto puta sam znala plakat kod kuće zbog dečki koji su mislili da ja ne izgledam dobro i znali da mogu nać zgodniju curu od mene DOSTA s tim, oću bit mlada, zgodna 17-ogodišnjakinja, koja je sretna i koja NE ŽELI više slušat negativne komentare...

Kikaa,ja sam kao devojka imala isti problem.Kad god mi se neki dečko svidi ja pomislim "Vidi li on da imam viška?"Što se ispostavi kao tačno.Naravno da vidi.Svi to vide.Neki ćute iz pristojnosti da nas ne uvrede a neki kažu istinu pa šta bude.I mi se naravno uvredimo.Možda oni dobronamerno žele da nam na to ukažu?A možda nam se iza ledja smeju?To nikad nećemo saznati ali ono što možemo promeniti je naša kilaža,svest o samoj sebi-prihvatiti sebe takvu kakva si-i uzeti stvar u svoje ruke.To moramo same mi i niko drugi to nemože uraditi umesto nas.Sada imam drugi problem-rodila sam dvoje dece i opet imam višak.Četvrta godina mi je od porodjaja-što će reći mogla sam to odavno skinuti a eto-neda se.Ustvari nisam ja uporna.Moja mama se još uvek vraća na trudnoće-iako je njoj prošlo 25.god od porodjaja!(rodila je mog mladjeg brata).Uvek postoji izgovor da se ne napatimo,da se kontrolišemo i iznad svega-to je za naše dobro!Nismo svesni koliko će nam biti lakše ako uspemo u odluci sa smršamo!Kad sam kao devojka imala 58.kg. osećala sam se kao pero lagana!Nisam imala stomaka koji visi,ledja ko šifonjer ruke kao neka baba a noge ko stubovi.Sve mi je stajalo,uzane suknje,uske majice,i bila sam ponosna na sebe!A samo ja znam koliko sam kilometara pretrčala pored pruge Beograd-Šid,letnjim putićem ,uveče,da se ljudi ne čude jer nisam imala gde da trčim.Vukla sam sestru od strica da mi pravi društvo jer sam se bojala sama.A tad sam uspela!A vidi me sad!Večeras slavim ćerki 7.rodjendan,premorena sam i ne mogu da spavam,a vrebam tortu kao mačka slaninu!Pojela sam jedno parče,stvarno je dugo vremena već nisam jela,i od želje sam pojela a mogla bih bar još dva parčeta hladno! Ovo kuckanje me zadržava i ova tema mi neda blizu frižidera i nadam se da ću izdržati.Samokontola je čudo.
Kad vidim "puniju" ženu,ne znam zašto,uvek pomislim "Koliko je ova torti pojela?"a možda i mene neko sad tako gleda?
Zato,svekrva sutra kuva nedeljnu supu i Kiwi jede kuvano meso i roštilj koji moj muž toliko iscedi za mene da je to za nepoverovati!
Ajd sad laku noć!

drž se kiwi...bit ćeš prelijepa mama za koji mjesec...ponosno će šetat gradom s djecom....ma kod mene je problem što meni sve moje prijateljice govore da odlično izgledam, jer ja na svojih 174 i neam puno kila viška, i ponekad si odlično izgledam, al kod mene u zagrebu je drgui problem, dečkima sve što ima obline je debelo, oni zanju samo za djecu i mršavice, a ja ne volim curu koja nema guzu ili bokove, to je za mene dijete...u mom dnevniku imaš dvije moje slike i mislim da su ok, al ja želim bit više od ok hehe

Danas sam opet vrebala tortu i odolela iskušenju.
Novina je što sam odlučila da svako ili svako drugo veče šetam.
Evo večeras,baš sam se umorila.Oslobadja me i od nervoze a korisno je.
Čitala sam u novinama(konkretno "Blic)da su vršili neki eksperiment na majmunima.
U početku su im davali visokokaloričnu hranu,kasnije manje kaloričnu i na kraju "laku" hranu.Primetili su da ne gube na težini već gube samo snagu.
Kasnije su im uveli vežbe i trčanje na pokretnoj traci i svi su omršali.
Što će reći trba smanjiti obroke ali bez fizičke aktivnosti nema ništa.
Ja od moje šetnje već osećam da mi se stomak smanjio!

hehe ma bez FA nema ništa, tako ni rezultata hehe...GO kiwi, kasnije ćeš uvest šetnje i svaki dan ;D

Da se i ja javim

Nego, šta je kod mene presudilo u odluci da smršam... Nisu to ni komentari okoline, ni momci, ni društvo, ništa, nikad s tim nisam imala problema, nego jednostavno... Ja sama.
Uvijek sam bila buca, od malih nogu, i to mi uglavnom i nije nešto posebno smetalo. Doduše, milion puta sam pokušala da promijenim nešto, i sve bude okej sedam dana, dve sedmice, mjesec - i onda opet pokleknem. I tako nanovo. Neki dan mi je palo na pamet da se zapravo nikad nisam pogledala u ogledalo a da nisam pomislila "eh da mi je koja kilica manje tu i tu", i stvarno sam bila...
I onda mi je jednostavno prekipilo. Bilo mi je bezveze gledati momka koji ide u teretanu već nekih par mjeseci i dovodi se u red lagano a ja samo sjedim i kukam kako imam stomak, butine zbog kojih uvijek moram isprobati 20 hlača da bih našla one koje mi odgovaraju, i slično, a ne poduzimam ništa.
Dosadilo mi je da se sama sebi ne sviđam, hoću da, kad se pogledam u ogledalo mogu da kažem "mijau" i izađem van kuće pršteći od samopouzdanja jer znam da dobro izgledam
I onda sam se sjetila ovog foruma na koji sam naišla još prije par mjeseci guglajući, i rekoh sebi "Što da ne... Nemaš šta da izgubiš, sem suvišnih centimetara i kilograma!"

Evo i ja da se prikljucim

Svjesna sam svega,lijepa sam,pametna,komunikativna, ali MRZIM SEBE zbog debljine. Ne mogu se prihvatiti ovakvu kakvu jesam. Imam 15 (uskoro 16 ) godina, i kada se pogledam u ogledalo gadim se sama sebi. Propustam mnogo toga u zivotu (bazene,izlete...). Jedva podnesem kada ne mogu stati u hlace koje se meni svidjaju,ili kad kazu da nemaju broja

Samopouzdanje mi je ravno nuli,a imala sam ga mnogo,cak i previse. Zelim da odrastem u nezavisnu osobu bez kompleksa koja zna koliko vrijedi,a to cu moci samo ako skinem kilazu. Necu da odustanem,ne smijem. I da jos nesto... Kada mi je jedan prijatelj rekao "Bila bi savrsena samo da smrsas"-to me dotuklo.

Mnogo mi je drago sto je sam naisla na ovaj forum
Pronasla sam se u vasim odgovorimaa

Srecno svima!

Evo i mene Meni su presudili komentari ljudi kada kazu kako si se ugojila pre si bila bas mrsava, sta se sa tobom desava?... A i kada mi se svide neke farmerke, a ne mogu da udjem u njih kazu da imaju broj manji ili tako nesto...stvarcice koje obozavam da nosim npr. sorts koji sa ovakvim nogama se ne usudjujem da ga obucem ali posto sam naisla na ovaj forum i procitala razna iskustva rekla sam sebi MOZES TI TO uspeces...tj. moras da uspes... tako da boricu se sve dok ne dostignem ono sto zelim,a to je 15 kg. manje...

Tesko mi je palo sto nisam mogao vise da se bavim sportom koji najvise volim u svom zivotu, boks.
Nazalost sam morao da prekinem sa tim posle jednog treninga kada sam osetio veoma jake bolove i izmorenost posle 10 minuta.
Posle gubitka 6 kg na pocetku vec osecam olaksanje i nadam se da cu uskoro skinuti kilazu ispod 100 kg i vratiti se svojoj omiljenoj zanimanciji koja ce mi, siguran sam, doneti idelnu kilazu

Mene je motivisao mm-kad god bi mi neko skrenuo pažnju na to da sa 158 cm visine i 97 kg treba da razmislimo svom zdravlju i dijeti on bi rekao:Ma ja ću nju voleti i sa 300kg" i stavljao mi još u tanjir...
Ne ,ne...

Mene je najvise od svega motivisala baba. Naime ona jako lose vidi. i tako odem ja kod nje u goste jer je nisam videla jedno 2 godine. Kad me je videla zena se izgubila! Prvi komentar je bio: leeeeleee sine sto si se ti ugojila!!! a ja kad je ona primetila, sve mi je bilo jasno! xDD I sad sam i sama sebi stvorila jednu motivaciju. Pronasla sam nekoliko pari uzasnih trenerica. I rekla sebi dok ne smrsas to ces nositi! Mogu ja da se uvucem u moje farke ali mi ruuznoo stoje i stezu me, to nije to!

Neverovatno kako svi imamo slicne probleme
Moji razlizi:
*ne mogu da nosim suknje,butine mi udaraju jedna o drugu i nije ni malo prijatno
*nervira me to sto me svaki momak gleda kao"cool druga za ispijanje piva i zezanje" a ne kao potencijalnu devojku.Pitala bih ih da sam vitka kako bi se sa mnom druzili!
*vec hiljadu puta sam gubila kilograme i to u cugu 10!Jednom sam i ciklus poremetila...strasno.... Hocu vec jednom da stavim tacku na to!!
Eto,to je sazetak...ima jos,naravno Sad planiram da menjam ishranu.Ne u smislu da nesto izbacim,da jedem neke neukusne stvari,vec jednostavno da se ne opterecujem u toj meri hranom i da -STO JE PO MENI NAJVAZNIJE-prestanem sa jelom kad se zasitim!Sigurna sam da cu na taj nacin uspeti da oslabim i ODRZIM kilazu.Wees mw luck