Ha ha ha ... onda ispada da je bolje prvo ostaviti pušenje pa se lepo ugojiti koje kilo od grickanja pa onda na dijetu nego obratno, ići na dijetu, smršati pa ostavljati pušenje pa onda opet sebe iskušavati sa grickalicama i nervozom.

Ili odmaci dobro sa dijetom pa tamo negde pred kraj kad ostane par kilica uci u pricu sa prestankom pusenja...

Pa ja se iskreno nadam da ću sa svojom UN-kom steći neke navike pa da će mi onda možda biti lakše odoleti grickalicama

citala sam citala i ja se odlucila da napisem svoju ispovest.udala sam se sa 20god,od 22 rodila prvo dijete kad sam se udala imala sam 75kg i lijepo sam izgledala onda sam se ugojila na 85kg,pa sam krenula na dijetu i sa 80kg ostala trudna sa prvim djetetom.kad sam se porodila imala sam 81kg jer u trudnoci dobijem samo 9kg.posle umjesto da skinem tih 6kg ja pocnem da jedem.i vrtim se u krug,3 naredne godine,sa drugom trudnocom sam ostala trudna u sred dijete i imala sam 89kg opet sam dobila 9kg i otisla na porodjaj sa 98kg kad sam izasla imala sam 92kg.ali naravno opet jelo i vratim se na katastrofalnih 98kg,krenem na dijetu sa pomorandzama da vam ne pricam koliko mi je tesko bilo i spustim se za mjesec dana sa malim brljevima na 88kg.i sad sam trenutno gdje vidite,i tako ja od 20god,vrtim se u krug zbog problema koji se resava za 3 mjeseca,nekad se stvarno iskreno zapitam da li sam uopste normalna i sta ja to radim,vrlo sam samokriticna i iz tog razloga ne mogu da shvatim zasto ja ovo radim,jer znaci od druge trudnoce je proslo 2 god,i nema opravdanja.o kritikama i garderobi necu ni da vam pricam jer sam cak pocela dobijati uvredljive komentare i od najblizih,na posao me takodje kolegenice koje jedu vise od mene pitaju zasto ne smrsam,a imaju liniju ekstra.e sad valjda sa mojih 28god sam shvatila da se blizim toj cuvenoj tridesetoj godini i ne zelim da mi se dogodi da posle 30 kazem sebi "ti nisi nista uradila ya sebe najljepse godine si provela u debljini".jer ja sam davno trebala rijesiti ovaj problem a ne tek sad.uyasno mi je yao sto nisam imala priliku da vas ranije pronadjem, pa kayem sebi moyda mi ih je sam Bog poslao da jednom ya sva vremena rijesim ovo.neynam da li vi imate taj problem ali ja yasigurno samopouydanje,sumnja u sebe samu sumnja u neciju ljubav itd,e ja vise konacno ne yelim to i yelim da vidim samu sebe u novom izdanju.Jer ovo vise ni cemu ne vodi!i yato je vrijeme ya veliko stop!!!!

moje samopouzdanje je ravno nuli..ne zanima me dijeta,ne zanima me apsolutno nista,toliko sam ubijena u pojam,da nemam volju ni da razmisljam o dijeti,a kamo li da je drzim..obecala jeam..pa i mene su lagali..nek saceka malo..ne zelim,necu ni da dolazim na forum..po ceo dan bih samo lezala i plakala..ne znam koji mi je..ne zelim da saznam..sto se druge bebe tice,pa i tezi su ostajali trudni...

Stvarno je tako!Uvek kad se sretnete sa nekim,ko vas ne vidja svaki dan skoro uvek je prvi komentar vezan za to da li izgledas mrsavije ili si malo nabacio od proslog puta.Moje misljenje je da treba poraditi na sebi u vezi samopouzdanja i u nekom drugim oblastima ne samo po pitanju fizickog izgleda.Uglavnom se krene od toga -ako oslabim xx kg.,onda ce mi sve krenuti nabolje-.Nemojte cekati.Radite SADA sve ono sto biste i sa xx kg.manje.Volite sebe,i trudite se da budete pozitivni,sve drugo ce doci na svoje.pozz.

...jednostavno želim da se promenim, želim da budem kao i ostale devojke mog uzrasta... Ali u tome me ometa 15kg viška... Ali neću odustati... E da, i motivišu me prelepe zelene oči jednog dečka...

Gledala sam slike sa dočeka i shvatila da postajem skroz okruuugla...
I lice i telo i sve... Ulenjila sam se načisto
Ko je kriv? Ja. I samo ja.

Tako da... Jednostavno opravdanja nemam, ali zato imam volje da izguram ovo do kraja... Uz otvorenost (tj. ne-laganje o tome šta se pojelo i koliko) i pomoć ljudi na ovom forumu, izguraću i ja to

Motivi za mršavljenje:
- smeta mi susret sa sopstvenim salom pri vežbanju, naročito joge
- smeta mi višak koji nepotrebno opterećuje zglobove i vene na nogama
- smeta mi urezivanje odeće oko stomaka i butina
- želim stalni osećaj lakoće pokreta i postojanja
- želim da deo tereta sala zamenim snagom mišića
- želim nazad u stare pantalone, nekad vrlo udobne

Dodatno imam motive da prestanem sa binge-eating-om koji nisu vidljivi golim okom:
- mučenje unutrašnjih organa (jetre, pankreasa, bubrega, želudca i creva)
- toksičnost koncentrovane hrane "ukišeljava" organizam pa se ubrzano gubi kalcijum iz kostiju
- bolno rastezanje kože koja više nema sposobnost povratka na staro
- neprijatna nadutost creva i gasovi
- znojenje i sušenje kože

Da fizičkom stabilizacijom u pravoj meri ishrane i težine doprinesem psihičkoj stabilizaciji i obratno...
Da burni period psihofizičkog osciliranja u krajnim kontrastima nekako završim...
Da se oslobodim opsesija i energiju usmerim na nešto pozitivno i korisno...

To be continued...

Procitala sam celu temu, veoma zanimljivo zvuci.

Moj slucaj je mozda malko drugaciji.
ja nemam problem sa samopouzdanjem, mada mozda bi ljudi koji me bolje poznaju rekli da je moj problem sto ga imam i previse

Odkad znam za sebe bila sam u centru paznje, sto zbog izgleda, sto zbog temperamenta mada ja mislim da je to prevashodno zbog stava... Bila sam lepo dete, pa lepa devojcica pa lepa devojka, i to je za mene sasvim normalno, bez imalo napora i truda. Nikada nisam drzala dijete i nikada nisam bila mrsava... nikada ne bih ni zelela da budem mrsavica. Visoka sam i imam obline i to mi se jako svidja. Ugojim se par kila, i dovoljno bi bilo bukvalno 5 dana da samo pripazim sta jedem, i kile odose dole...
Eeee sad, napunih 30.... kazu ulazim u najbolje godine, a mene hvata panika od bora. Moj decko i ja planiramo bebu, kao vreme mi je, 6 godina sam odlagala, a mene hvata panika kako ce mi grudi izgledati posle porodjaja
I sada je doslo vreme da moram da se potrudim. Primecujem to po tome sto mi je pre trebalo bukvalno 5min da se spremim i nasminkam i da izgledam fenomenalno... sada se sminkam po 20min, pa smisljam sta cu da obucem jos 20..... I tih par kila sto sam ove zime nabacila, nekako nikako da spadnu, a sve radim kao i pre.... A ja sebe dozivljavam isto kao i pre, nista se tu nije promenilo i pre par dana, vidim sliku sa mora od pre 3 godine i sokiram se koliko sam bolje tada izgledala. Ja cak n i ne znam koliko kilograma imam, vagu nikada u zivotu nisam imala.... sada je vreme da je kupim....

Evo i mene!
Po prirodi sam jako emotivna i brbljiva, obožavam da delim svoja iskustva sa drugima, a nemam baš puno prilike za to.. Najbolja drugarica mi je daleko, a stalno se selimo i tako gubim priliku za zbližavanje sa ljudima Ipak mislim da je ovo sjajna ideja i odlično mesto da pomognemo jedni drugima!
Moj motiv je, prvenstveno, da bolje izgledam..Celog života sam imala neki kompleks, iako sam izgledala sjajno. Ali, avaj, sada (39god) postajem svesna činjenice da nisam ni znala da lepo izgledam! Pre otprilike 2 godine pronašla sam sliku na kojoj imam 18 godina. To lepo lice, krupne tužne oči, duga kosa, telo...Bila sam šokirana!!! "Ovo sam ja?!" Znam ja da se svi menjamo, ali..mene je najviše pogodila činjenica da nisam umela da uživam u svojoj lepoti! Osim toga, znam da godine prolaze..Eto, ja želim da uživam u mnogim stvarima, i da dokažem sebi da još uvek mogu da budem lepa i poželjna!
Ne želim više da kupujem sve veće i veće farmerke, i da moram da nosim jednodelni kupaći zbog stomaka! Zbog toga i radim 5 Tibetanaca, kada sam videla da je moja mama od njih dobila figuru bolju od moje, rekla sam:" E, neće više moći ovako
A, da! Dosadilo mi je da mi stalno govore kako mi je sestra lepša od mene. Msm, ja svoju sestru obožavam, ali znam da smo nekada bile podjednako zgodne i lepe..Uz to, ona mi je i najveća podrška - kad nju vidim, znam da još uvek mogu uspeti!
vas sve..

pozz ja sam nova i zaista imim jaku volju i zelju da skinem kilograme.to zelim da bi imala zdaviji zivot,da bi izgledala lepse i zavodljivije(kako sebi tako o drugima).ali naravno da se tu nalaze i jedne zelene oci.......

Uvek kad razmisljam za nesto u mom zivotu kad se desilo...razmisljam dal je to bilo u periodu kad sam bila mrsava ili u periodu kad sam bila bucka...Znaci od pocetak srednje skole meni se desava te jedno isto...ugojim se (na pocetku + 2-3 kg, a kasnije sve vise) i to traje nekoliko meseci pa onda pocnem neku dijetu i smrsam - pa i to potraje par meseci...pa opet se ugojim...i sve tako...Kao da sam neko godisno vreme...cas sam leto, cas sam zima
Kad smrsam meni je sve super, izlazim svuda, kupujem novi stvari...a kad se ugojim povlacim se u sebe, sedim kod kuce i placem, ne kupujem garderobu...jer uvek kazem da cu kupiti to kad smrsam.
Dosadilo mi je da budem podeljena licnost...nisam ja godisno vreme...jas sam samo covek koi zeli da se oseca dobro u svoe telo i da uvek isto razmislja o svemu...
Mislim da samo Un dieta je prava stvar za konacan rezultat...zato ne smijem se otkazati ovaj put!!!

Naravno da neces odustati Cimetce... Tu smo mi da ti ne damo...

Paaa, o ovome bih mogla duuuuuuuugo da pišem.
Prvenstveno me nervira što sam više od 10 godina u začaranom krugu, udebljam se, pa smršam, pa onda sve ispočetka. Zimi se uvek ugojim, pa se do leta trudim da smršam. Večito sam na nekim dijetama, malo koju da nisam probala. Uglavnom, nikada nisam zadovoljna. Nikada nisam dostigla kilažu za koju sam smatrala da bi mi najviše odgovarala. Skinem određeni broj kilograma i svi me obasipaju komplimentima. Prija to, ali zato još više bole komentari tih istih ljudi kad se ponovo udebljam.
Druželjubiva sam osoba, komunikativna i zabavna i u svakom društvu sam u centru pažnje. Smatram da imam prekrasnu ličnost, ali gubim samopouzdanje nakon svake neuspešne dijete ili povratka na staro. E tada se povučem u sebe, izbegavam izlaske i smatram da propuštam nešto lepo, da propuštam život, jer ne mogu ga živeti ako ga provodim pred televizorom.
Povremeno mi se vrati samopouzdanje i tada ne brinem o kilama, ali tada ih najviše i dobijem i to su periodi povratka na staro. Kad mislim da se bližim kritičnoj tački bacam se na dijetu.
Obožavam sport, borilačke veštine, ples i jedino me stvarno loše vreme može sprečiti da šetam, trčim ili se bavim nekim društvenim igrama. Proleće i leto su idealni. Ali šta uraditi kad je napolju -beskonačno?
Želim se ponovo osećati dobro u svom telu. Kažu da je telo naš hram i da ga trebamo čuvati, ali meni baš i ne polazi za rukom.
Želim leto dočekati spremna i sa veseljem nositi šorceve i suknjice, a ne tek tada pokušavati dostići neke svoje zamišljene ideale.
I želim to postići vlastitim trudom. Zato i jesam član jednog ovako pozitivnog mesta.
Svi za jednog, jedan za sve!