Sve ste već naveli, ali da i ja potpišem.
Strašno mi je što ne mogu naći odeću za sebe, kad je teško kod vas u velikim gradovima, zamislite kako je ovde u provinciji
, uvek se osećam kao najdeblje stvorenje na planeti. Naravno, tu je i ogledalo, ne volim svoj odraz u ogledalu. Dosadilo mi je da se skrivam iza preširoke odeće koja još više pogoršava stanje, ne volim ni da se slikam, jer ne znam kako da se namestim a da se ne vidi stomak, gooza (tepam joj
), podbradak, nadlaktice... Ne volim da budem "žena i po".
Na kraju, ali ne i najmanje bitno, tu mi je zdravlje, zbog sebe i moje tri curice koje želim pratiti dok odrastaju, uče, osamostaljuju se, želim dočekati unučiće
. I još jedna stvar, želim njima biti dobar primer.
I da, kad sredim problem sa hranom, želim ostaviti pušenje