kad razmislim najvise sam se odlucila da izgubim kilazu da bih mogla konacno biti mama....
jer ako na sadasnju kilazu dodam jos kilazu koju svaka zena u trudnoci dobije ja sam gotova,,,
sad sam na 93 kg...sto je za jednu malu zenicu visoku svega 158 cm i previse a jos i da dodam cinjenicu da
imam jako visokog supruga i ne zelim da pored njega izgledam kao pudlica ..kao burence,,,dosta mi je toga.
Dosta mi je da svako kaze za mene ..."jao ona je bas lepa, al steta bas je debela..."
dosta mi je toga,dosta mi je ...ja moram se promjeniti,,,biti jaka...istrajna

Mila, ne brini, uspeces. Samo veruj u sebe.
Kada ti dodje da odustanes, kazi e bas necu. Kada budes dostigla svoj cilj, kada budes obukla sta god pozelis,i kada ti to bude savrseno stajalo,bices ponosna na sebe. Veruj mi, iz licnog iskustva pisem. Taj osecaj zadovoljstva ne moze se meriti nisacim. Srecno ti bilo.

dalinda napisao:Mila, ne brini, uspeces. Samo veruj u sebe.
Kada ti dodje da odustanes, kazi e bas necu. Kada budes dostigla svoj cilj, kada budes obukla sta god pozelis,i kada ti to bude savrseno stajalo,bices ponosna na sebe. Veruj mi, iz licnog iskustva pisem. Taj osecaj zadovoljstva ne moze se meriti nisacim. Srecno ti bilo.

Draga dalinda ,hvala ti puno na rijecima ohrabrenja,zaista pomaze kad imas nekog ko je vec prosao kroz to da ti da rijec podrske.
Zivot u americi je jako brz i nezdrav,i vec danima pokusavam da sastavim plan kako da uklopim moju borbu sa kilogramima u sve ostale obaveze koje imam, ali svakoga dana govorim sebi da sam na prvom mjestu ja...pa sve ostalo.jos uvjek citam po forumu iskustva sa razlicitim dijetama i nadam se da cu za koji dan zapoceti i ja put ka manjem broju na skali. Za sada ne veceram poslije 18H i ne jedem bjeli hleb i slatkise...

Jedan je jedini razlog sto sam batalila dijete na svoju ruku, a to je proslogodisnja poseta bolnici Merkur (tj. hotelu, koji je u sklop bolnica). U bolnici postoji odeljenje za lecenje dijabetesa i gojaznosti, i iz znatizelje sam zakazala kontrolu i porazgovarala sa doktorkom koja mi je veoma jasno objasnila dosta stvari.
http://www.vrnjacka-banja.co.rs/specija ... koj-banji/
Ukratko, bez konsultacije sa lekarom i bez prethodnog uvida u kompltno zdravstveno stanje, nista na svoju ruku. Uz savete nutricioniste i cvrstu volju, za manje od dva mesaca sam izgubila 8kg koji se ni dan danas nisu vratili

Uh sve i svašta. Želim da vidim kako izgledam sa normalnom kilažom, želim da budem samouverena, da kupim odeću koju želim. Obožavam garderobu, tj da je kombinujem. I uvek mi je smetalo što ne mogu da kupim ono što želim. Uvek kupim ono što mogu da obučem iako mi se ne sviđa. I imam želju da uđem i da onako mogu da biram. I duboko u sebi imam đavolka koji želi da zapuši usta svim onim ljudima koju su mi se podsmevali i uvek imalii nešto da dobace na moj račun. Ovog puta nema nazad.

Zelim da konacno mogu u ogledalu da se pogledam bez grize savesti zbog mog izgleda ,zelim da zaobidjem diskriminaciju na osnovu onoga na sta trenutno licim.Zbog zdravlja, i naravno zbog osecaja sigurnosti i samopouzdanja koje zelim sebi da povratim, a na kraju i zbog toga sto ne zelim da izgubim osobu koju volim do neba, samo zbog glupih kilograma koji me ubijaju u pojam. Zelim da opet budem zdrava-srecna i sigurna u sebe!!.

Meni sta je presudilo da pocnem da mrsavim je analiza krvi na kraju 2015. Godine koja je po prvi put pokazala povisen holesterol i jos neke parametre. Ukljucio se alarm i shvatila sam da je krajnje vreme da se trgnem. Ako to sad ne uradim zapascu u jos ozbiljniju situaciju iz koje mozda nece biti izlaza.

Evo ovako, ne zamerite na malo duzem postu.
Imam 24 godine i jos od puberteta su poceli problemi sa kilogramima, a nisam imala volje da se odreknem slatkisa, testa, przene hrane i gaziranih sokova. Vec sam se nekako i navikla na kritike porodice, sve vece probleme sa garderobom, godinama sam se sazivela sa tim, mada sam se iskreno stidela podbratka na fotografijama i samopouzdanje mi je bilo poljuljano. Mada porodicno smo vecinom debeljuce. Priznajem, volela sam da jedem u kasne sate, da odem do fast food - a po topli sendvic ili pljeskavicu, ili da isprzim jaja sa velikom kolicinom pavlake i majoneza posle ponoci.
A onda se pocetkom novembra u mom gradu organizovao nekakav sistematski pregled, gde se ljudima merio puls, telesna masa, BMI, secer u krvi, pritisak... Odvazila sam se da odem na taj pregled. Sa svojih 162 cm visine imala sam blizu 100 kg, blago povisen puls, BMI 36,2, a secer i pritisak su mi hvala Bogu bili u redu.
Lekarka me je pozvala sa strane i biranim recima mi rekla da je krajnje vreme da povedem racuna o ishrani, da kasnije u zivotu mogu imati ozbiljne probleme sa zdravljem ako nastavim po starom. Pitala me je sta bi mogao biti uzrok tolike volje za hranom. Preporucila mi je da odem kod svog izabranog lekara, koji ce videti sta dalje.
Moj izabrani lekar mi je dao uput za analizu krvi i urina. Rezultati nisu bili narocito alarmantni, trigliceridi su mi bili blago poviseni, secer i holesterol u granicama normale. I drugi parametri su bili u redu. Moj izabrani lekar mi je preporucio dijetu - izbaciti gazirane sokove, sto manje slatkisa, testa i przene hrane, sto vise kuvanog, sto vise voca i povrca i nista posle sedam navece. Sustina svega je bila da sam zdrava, ali da cu narusiti zdravlje ako ne budem smrsala.
Kasni obroci su mi najvise nedostajali, ali rekla sam sebi da moram da izdrzim, izuzev u retkim prilikama poput nekih slavlja, kada bih i pojela nesto posle 19 casova. Ali to su bile retke prilike i nisu me sputale u nameri da smrsam.
Najveci vetar u ledja mi je dala bas ta lekarka sa sistematskog svojim recima, i hvala joj na tome. Od novembra prosle godine do sada skinula sam deset kilograma i zelim da nastavim tako, mislim da treba da skinem jos dosta. Sada ponovo mogu da obucem odecu koja mi je bila tesna.
Konacno, na dobrom sam putu!