Hm... od malena sam bila fizicki aktivna, uvek nesto trenirala... I onda sam u srednjoj morala prestati zbog toga sto su mi ligamenti na clanku popucali, imala sam tezek oporavak. A usred svega toga sam jela isto kao pre. Navuklo se dosta, nepunih 15ak kila. I sve je bilo ok, dok jednog dana, u prvoj godini faxa nisam otisla u butik, videla prelepe farke i moja velicina ne da mi je bila mala, vec mi je trebalo bar 8cm manje samo da ih zakopcam. Kupila sam ih i to leto mi je prvo trebalo -6kg samo da ih zakopcam i da sve onako kipi i jos 4 da mi lepo stoje... Sad mi spadaju malo, vise na butinama. Ali i dalje ih imam u ormaru, kao podsetnik, da nikad sebe ne vratim u tu situaciju, makar ne ovako. Ne znam kako ce jednog dana trudnoca kod mene proci, ali i za to cu se vala potruditi, da ne jedem za dvoje, vec kako treba sve...

Recenica koju sam cula previse puta: ''Kakva bi ti riba bila kad bi malo smrsala!''.
I to sto se osecam zarobljeno u svom telu, kao da sam u telu neke druge osobe. Moj duh je mrsav

Imala sam 7-8kg viska,dovoljno da vas svrstavaju u kategoriju "bucki" sto mi je smetalo ali i nije,jer sam postala mama i to mi je bilo mnogo bitnije. Pokusavala sam sa dijetama raznim ali na kratko. Prelomila me definitivno recenica prodavacice u butiku: "Nemamo velicinu za punije".Bilo je to u aprilu a sada imam 10kg manje.Uspem da kupim ponesto i na decijem odeljenju i priznajem samopouzdanje mi se vratilo.

........presvlacila sam se letos, mama i sestra su bile tu....nismo se dugo videle....kad sam htela da isprobam sestrinu suknju, ostala na nekoliko trenutaka u vesu ...........mama i sestra su ucutale....nemo me pogledale, zabrinuto, i zacudjeno....onda je mama tiho rekla :"...gde su TVOJE noge....?"....
cutke sam pogledala sestru, a ona je imala izraz lica , onako,neki pogled brizan, sestrinski, ali na ivici da me zagrli i utesi.

mislim da od ovih 10 kg viska, imam po 3 kg viska u svakoj butini, i po kilo ipo u svakom listu, oko clanaka dole na nogama....
zanemele su jer smo onda sve tri znale da pre samo godinu dana, ja jesam sa svojih tada 38 godina i dalje imala misicave jake noge, odrastala sam u gimnastickoj sali, i to je dalo divnu misicavu osnovu sve do danas....
pogledala sam se, zaista, bolesno puno celulita, kao da to nisam ja....
sve sam povezala, i tu tuznu promenu, i to sto imam cerku od deset godina ali nikad posle nje nisam ostala trudna, ni namerno ni slucajno....i sve te migrene....
otisla sam u visegradsku na ginekolosku endokrinologiju, uradila sve hormone, trazila misljenje nekoliko lekara razlicitih specijalizacija....
moji hormoni su kao da sam u menopauzi, i to se vidi na meni, postajem baba sa nepunih 39....i to postajem polako vec nekoliko godina....

vreme je da se posteno borim sa tim, i da ako vec ne mogu da uticem na hipofizu, mogu da uticem na sve drugo.
I toliko silno zelim da kad se zaista zuri, i ja, kao moj muz kao i moja cerka, samo uskocim u farmerice, vrcnem, zakopcam kajis, i odosmo!!!!!
ili, da obucem zestoko dobre farmerice kao pre tri godine, rolku, djindjuve, karmin, parfem, i vrtoglavo visoke stikle, i spremna sam

Ne bih mogla da izdvojim jednu stvar/dogadjaj/osobu koja je bila moja najveća motivacija za mršavljenje. Mnogo je toga... Sva garderoba koju nisam kupila jer nisam mogla da je obučem...Ništa mi nije stajalo lepo,čak ni patike. Otežano sam hodala,drugaricama je bilo slatko moje "geganje",ali meni je bilo mučenje. Nisam mogla da potrčim niti da požurim... Kad god bih ubrzala zadahala bih se posle 3 minuta,sva se zacrvenela u obrazima... Mrzela sam kada dodje proleće,a ja se skrivam ispod dukserice...Svako leto mi je bilo pakao,nisam mogla da se skinem u majicu i šorts jer sam bila odvratna sebi...Nisam mogla da podnosim tolike vrućine,a na meni onoliko sala,znojila sam se nenormalno...Mrzela sam druge ljude jer su svi mršavi i lepo obučeni... Iznad svega,mrzela sam sebe,nisam mogla da se pogledam u ogledalu,mrzela sam svoj podbradak koji je visio kao da imam 70godina. Svoje ogromne debele obraze i oči koji se ne vide od njih...Apsurdno je uopšte pominjati da nisam znala za reč samopouzdanje. I na kraju (da,meni je to na kraju),pritisak mi je bio povišen i kao jedna od gojaznih,bila sam u rizičnoj zoni za mnoga oboljenja...
Ima još mnogo toga i sve to zajedno nateralo me da konačno preduzmem nešto konkretno i da se dovedem u red. Sada je neuporedivo lakše i lepše,kao da sam se ponovo rodila. Kad hodam,kao da letim,oblačim skoro sve što želim,oči,lice i vrat,ruke,ramena,struk su došli do izražaja a one odvratne masne naslage gledam samo na drugima i žalim ih... Najbolje je kad smo sami sebi motivacija. Možda je presudilo to što sam se odvratno osećala u sopstvenoj koži,a kad dodjemo u tu fazu,izbora nema...

sanndra napisao:Evo da i ja ovde napishem neshto.. Ja sebe recimo nisam dozhivljavala kao debelu, vec onako malo puniju, ali kao ne primeti se jako.. I onda sam se uvek shokirala kad sam se videla na fotografijama.. Kao ma nemoguce da sam tolika, nisu me dobro uhvatili, nisam fotogenichna itd.. Uglavnom nekako sam uspela da prihvatim chinjenicu da ipak jesam debela i da moram neshto da uradim.. Tako da sam odluchila da me ljudi ne prepoznaju do leta, da mogu lepo da se shetkam u kupacem kostimu i da izlazim u kratkim suknjicama..i evo radim na tome..

da. bas to. od malena bucka. na prastarim fotkama di sam jos beba, bucmaste nogice. vise manje kao svaka beba. ali moje bucmaste nogice se i danas u obitelji povezuju s mojom aktualnom kilažom. uvijek. jer sam uvijek tu negdje. mislim, bila sam i teža no sad kad sam krenula u boj za svoje tijelo. nitko me nije nikad prozivao da sam debela. nitko se nikad nije rugao. to je uvijek bila koja kilica viska negdje sa strane. a ja nikada bas potpuno slobodna. kako li je to pojaviti se negdje i razmisljati samo o tome jesi li ispao bedast/pametan, da ti nije možda ruž na usnama, reci samo nek gledaju bez razmisljanja gledaju li me kao nekakav izrod ili jer im se sviđa što vide...?
Stvarno, jednostavno je doslo do klika u glavi. Ja zasluzujem da se za sebe pobrinem bas kao za druge. A u to spada i tijelo. I ne, nisam povrsna jer zelim lijepo tijelo. Jer nezadovoljstvo koje trenutno stanje uzrokuje ide daleko u dubinu. A o zdravlju da i ne govorim. Jer ako se u ovim godinama ne trgnem, bit ce mi sve teze. I bit cu sve tuznija. I imati cu sve vise ovih propustenih uživancija...
Nista posebno, kako je Bare rekao "Vrijeme da se krene"

314pezos napisao:Ha ha ha ... onda ispada da je bolje prvo ostaviti pušenje pa se lepo ugojiti koje kilo od grickanja pa onda na dijetu nego obratno, ići na dijetu, smršati pa ostavljati pušenje pa onda opet sebe iskušavati sa grickalicama i nervozom.

viš, to se baš meni desilo. iako nije tako dramatično, jer sam pušiti prestala prije svega 4,5 mjeseca.
I čak nisam posezala za hranom koliko je dragom bilo žao što ja blejim u tv dok on puši XD pa je počeo da mi kupuje čokoladice. Po 2. Svakog dana, odnosno večeri. I jednu za doručak. Asti gospe! I fakat sam osjetila kako "bujam". Ko da sam se germe nagutala...

A sad je ok.

Vremenom sam prevazišla sve komplekse vezane za debljinu, osim onih realnih.
Više se ne tripujem da svi gledaju u mene kad uđem jer sam debela, jer sam uvijek prelijepo obučena.
Ali prosto, ne želim da budem primorana da ispod tih svojih predivnih haljinica nosim farmerice/helanke/debele čarape. Želim da ih nosim takve kakve su. Počela sam da kupujem svakakve haljinice, čak i one koje su mi diskutabilne dužine za sadašnju kilažu - prosto, ženstvene su, u njima se predivno osjećam, i nosiću ih ljetos, znam ja to sad

A i previše sam novca potrošila na te haljine Preslatke su miiii.. Dvije mogu da nosim nekako a ostale, teško. Očekujem poboljšanje.

Osecam se dobro u svojoj kozi, ali se osecam mnogo bolje kad nemam visak od 40 kg. Samo zelim da se osecam mnogo dobroooo i da u kupacem ne izgledam kao morz sa lepim osmehom

Prvo moji stari izgled.
Dosta sam varirala so kilama, ali jednom sam smršala i došla do idealne težine i održavala je skoro godinu i po .
Ali nažalost, posle održavanje udebljala sam se celi 9kg i sad nema veća motivacija od toga da dođem opet nazad gde sam trebala bit.
Motivacija, ljepe cure oko mene, kad mogu da bude oni zategnuti i sa takvih ljepi nogama, zašto da ne budem ponovo i ja takva?
To su dva motiva koju me guraju dale, ali ima tu još dosta. Sa manjem kila prosto osečam se predivno u svojoj koži i puno privlačnijom.
Ali i sada nisam za bacanje ali hoču se vratit nazad gde sam bila i postici to.

Dojadilo mi je da me ljudi pitaju jesam li ja to opet zrudna? Ili kad ćeš se poroditi' Poželjela sam se obući lijepo i tako se i osjećati.Imam supruga koji je faca pa kad prodjemo onako skupa,mlade curice (meni je 35 godina) kao da likuju kad ga gledajuuuuuuuuu ,osjećam se grozno.

Zato sto mi je drug iz odeljenja rekao da sam se ugojila ko krava...to jest za godinu dana sam se sa 53kg podigla na 64
Imam mnogo stvari koje volim ali ne mogu da ih obucem...
Imam osecaj da moja baka bolje izgleda od mene...

Dobar dan svima. Ne znam da li je ova tema i dalje aktivna,ali da napisem i ja svoje iskustvo,mozda nekome pomogne.
Ovako. Imam 26godina,dvoje dece. Tokom prve trudnoce,davne 2006. ugojila sam se oko 27kg. Sa 62-63 na 90kg. Onda sam se duugo,narednih 5 godina mucila sa standardnih 85kg (159cm.). Moram priznati da sam milion puta rekla 'od sutra', i milion puta pocela i pre pocetka odustala. Cesto sam istitavala vas forum,trazila motivaciju,sve dok nisam shvatila da nikada me nista nece motivisati dok ja sama cvrsto ne resim. Januar 2011-svadba kod najbolje drugarice. Iako sam unazad min. 6meseci znala da ce biti to svadba veka,ostalo je na tome da sam samo planirala kako cu do svadbe super izgledati. Dan svadbe. Sve mi ruzno stoji. Debela sam. Nakon toliko godina priznajem sebi da sam debela. Bilo kako bilo,prodje i to. Narednih mesec dana citam Vasa iskustva, trazim najbolji,najbrzi,najzdraviji nacin da smrsam. Odbacujem mogucnost drzanja bilo kakve dijete. Shvatam da nece biti lako. Godina sam pri pocetku bilo koje dijete vec ujutru odustajala,jer pobogu,vaga narednog jutra isto pokazuje. Citam,citam,citam,mozgam. Kako da ne odustanem? Resenje, nakon mesec dana traganja (ovaj put totalno drugacije nego svih prethodnih godina).
1. Realan cilj. 2-3kg mesecno,bicu zadovoljna.
2. Jednom nedeljno,uvek isti dan u nedelji,merenje na vagi,i merenje obima.
3. Plan ishrane:
Dorucak do sat vremena nakon ustajanja. (Suprotno od dugog preskakanja ovog najbitnijeg obroka). Za dorucak jescu sve sto se podrazumeva pod tim obrokom,u kolicini koja je normalna.
Rucak:
JEDNO parce hleba, tanjir jela koje je tog dana na meniju,salata (salate gotovo nikada nisam jela,do tada).
Vecera:
Jogurt,kiselo mleko,bareno jaje,salatica,itt. (Vecera najkasnije do 18h).
Ponekad voce za uzinu, jer voce ne volim.
Dnevno 3 kasike meda (imam srecu da moj deka gaji pcele,pa sam pravi med konzumirala,bez ikakvih dodataka). Mada sam ponekada uzimala i 4. Kasiku meda, ako mi se bas jede slatko. Naravno,med sam na pomalo tokom dana jela,mada,uglavnom uvece.
Neposredno,pred spavanje,kasika meda u casi vode,sa limunom.
Limun- sok od dva limuna u 2l.vode, to sam tokom dana pila,mesto vode.
Jede mi se nesto slatko? Uzina-vecera cinijica cokoladne rize pomesana sa 1 kasikom meda. Savrseno za sve koji ne mogu bez cokolade. Kao ja,npr.
Krecem.
2kg. nedeljno odlaze. (Da,da,neocekivano).
Cm. samo padaju. (Hopa, pa ja imam struk? )
Za nekih 2,5 meseci, sa 85 ja dodjoh do 67-68. Potpuno neocekivano. Krvna slika nikada bolja. Ja se super osecam. Novi posao,odrzavanje kilaze,trebalo je jos skidati, ali ja sam sa 67 zadovoljna. Nakon dugih 85-89.
Zatim,2012.- druga trudoca. Ista prica. Ali ovaj put znam sta zelim,i kako cu. Nazalost,prestala sam da dojim bebu,i dok ona sada mirno spavka,ja krecem iz pocetka. Jaca. Snaznija. Realna. ovaj put sa vama. Ne zato sto se plasim neuspeha,vec da bih nekome pomogla. Mozemo jesti sve sto volimo,bez posebnog nacina spremanja,a da opet -mrsavimo. Nisam imala vremena da zbog bebe da citam nove teme,dobrih godinu dana vas nisam citala, ali ko je na pocetku,neka se javi,zajedno cemo lakse.
Ja sam sada potpuno promasila temu,pa prebacite post gde treba. Ja bih da otvorim dnevnik, pa da krenem.

Zamolila bih moderatore da mi prethodni post prebace u dnevnik,jer trenutno nisam u mogucnosti da prekopiram. Hvala unapred.

Dalinda, bravo