SAMOOSEĆANJA

Dragi moji, dosta sam razmišljala o ovoj temi tj. više puta smo pričali o emocijama koje su vezane za nas same. Obećala sam tekst o samopoštovanju, samosumlji, osećaju krivice, dosadi itd. Neke sam tekstove I napisala ali mi nekako nisu bili kompletni. Zašto? Mislim da se prvo trebamo upoznati sa samom strukturom samoosećanja I odakle ona u nama.

Pričali smo o samim osećanjima (emocijama) I znamo da bi se nešto osećalo potreban je objekat I subjekat. U samoosećanjima mi smo podeljeni jer u nama je deo koji oseća I deo koji posmatramo,tumačimo I procenjujemo. Neću se sada zadržavati na delove nase ličnosti jer u zavisnosti od škole psihologije oni se dele drugačije ali da bi bilo jasnije podelićemo naše mentalno, na dva dela:

-deo koji oseća i
-deo prema kome oseća.

Pošto imamo dva dela jedne osobe možemo pričati o tome da se uglavnom javljaju dva osećanja (kojih često nismo svesni), npr. jedan deo ličnosti se naljuti zašto je jeo više nego što mu treba (samoljutnja) a drugi deo nas, koji trpi ljutnju oseća krivicu, tako da imamo sklop dve emocije.


KAKO NASTAJU SAMOOSEĆANJA?

O tome kako nastaju samoosećanja pišem naravno da bi znali odakle to „čudo“ ali najviše zbog toga jer je većina od nas roditelj ili budući roditelj a sada ćete videti i zašto.
Kako nestaje samoosećanje? Internalizacijom „pojam koji označava prenošenje izvesnih spoljašnjih normi,standarda,odnosa i akcija na unutrašnji mentalni plan koji se tako doživljava kao svoj“( Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“).
Dete kada je vrlo malo nema samoosećanje ali ga internalizajijom preuzima od roditelja(ne genetikom već roditelja kao autoriteta,uzora,vaspitača...). Ovako to izgleda na primeru ljubavi (kasnije samoljubav,samovoljenost,samopoštovanje...)gde roditelj time stvara osobu koja će biti u stanju da voli sebe ali isto tako voleće druge i tražiti odredjenu ljubav koje je vredno.

-Roditelj izražava ljubav nekim konkretnim činom,
-Dete internalizuje taj odredjen čin ljubavi. Ovde je vrlo bitno napomenuti sledeće: dete do 4-te godine je vrlo sklono iskrivljenju odredjene situacije jer nema dovoljno znanja i iskustva tako da je vrlo bitno da su roditelji sto „plastičniji“ u objašnjavanju odredjene situacije pa i osećanja i bilo bi dobro da posle objašnjenja provere da li je dete dobro razumelo njihovu nameru,osećanje,sitaciju,norme...
-Sada dete zna i da reprodukuje osećaj voljenosti čak i kada roditelj nije tu (samostroukovanje koje je vrlo bitno kao način opuštanja i premošćavanje stresnih situacija u kasnijem periodu)
-U ovom stadijumu dete oseća samoljubav jer je internalizacijom roditeljska ljubav postala deo ega deteta tj.“kako su roditelji tretirali dete ,tako ono sada tretira sebe“ (dr.Zoran Milivojević).
-Kao poslednja karika i „šlag na tortu“ je ta da sada osoba sem što voli i poštuje sebe voli i poštuje druge. Time stvaramo relativno psihički stabilne osobe.

Pošto sam ovde više puta čula „ako....onda ću sebe kazniti....“ ili „ako sam ....onda sam osetila jaku krivicu jer sam...“. Hocu samo da kažem da su ova osećanja smoljutnja,krivica...nastala na istu „šemu“ kao i samoljublje. Na primer ovako:

-ako je doslo do nekog „prekršaja“ ljutimo se na dete i možda nečim kažnjavamo,
-dete internalizuje to što mu se daje ali već kao što sam objasnila, ako nije dobro objašnjeno ono može shvatiti da je npr.vaš umor pa lice vam smrknuto ustvari prekor njega. Naravno ima i zlostavljanja jer dete „ili će biti kakvo treba ili ga neće ni biti“.
-strah,samoljutnj(do patološke samomržnje),krivice,prekora prelazi u reprodukciju i shvata da je to pravi način ispoljavanje neke ljutnje
-u kasnijem dobu ovaj scenarijo kazne,samoljutnje,krivice ...prelazi u „normalan“vid življenja te osobe.

Htela bi spomenuti i to da ne moraju svi ljudi imati isto ili neko samoosećanje. Dete koje nije bilo poštovano i nije mu se na pravi način dokazivala ljubav verovatno neće imati dobro mišljenje o sebi i samim tim izostaće samoljublje ili samopoštovanje. Isto tako osobe koje sebe preziru, verovatno su u detinjstvu bili ignorisani,ponižavani,ismejavani...Oni koji na sreću nisu prošli sa ovakvim psihičkim grubostima verovatno neće znati šta je samoprezir.

Kada već pričam,na neki način, o vaspitavanju i odnosu prema samim sobom,želela bi da naglasim i to da se na ovu priču nadovezuje i ta da ljudi koji ne vole i nepoštuju dovoljno sebe verovatno će imati takav odnos i sa drugim ljudima tj.misliće da ga ni drugi ne vole dovoljno a ni ono ne može da oseti niti izrazi ljubav prema drugima.

Kao zaključak ovog našeg uvodnog ćaskanja o samoosećanjima želim da kažem da je vaspitanje kljucna stavka samoosećanja o kojima ćemo kasnije ponaosob pričati.
„kako su roditelji tretirali dete, tako će ono i tretirati druge ljude (identifikacija) i kako su roditelji tretirali dete,ono će verovati da ga tako tretiraju i drugi ljudi (projekcija)“ (dr.Z.Milivijević)

Vaša Andjela

Iako su prošle 3 godine od ovog uvodnog dela posta, i koliko vidim slabo se "zalazi" na ovaj pdf, ipak moram primetiti da je ovom postu posvećna značajna pažnja i da je autorka, Anđela, pristupila sa ozbiljnošću i zalaganjem u pisanju istog. Sve pohvale!

andjela napisao: Kada već pričam,na neki način, o vaspitavanju i odnosu prema samim sobom,želela bi da naglasim i to da se na ovu priču nadovezuje i ta da ljudi koji ne vole i nepoštuju dovoljno sebe verovatno će imati takav odnos i sa drugim ljudima tj.misliće da ga ni drugi ne vole dovoljno a ni ono ne može da oseti niti izrazi ljubav prema drugima.

Ne bih se složila da se ljubav ne može osetiti, izraziti možda da, ali i to je relativno, ali osetiti ljubav prema drugome, pa čak i na uštrb ljubavi prema sebi, sigurno da. Primer žene žrtve nasilja, gde osoba sebe ne vidi kao ličnost vrednu pažnje, a nasilnika često voli, a da ne može da objasni zašto. "Ja sam zaslužila batine, izazvala sam nasilje, ali ja ga volim, ne mogu ga ostaviti."

andjela napisao:Kao zaključak ovog našeg uvodnog ćaskanja o samoosećanjima želim da kažem da je vaspitanje kljucna stavka samoosećanja o kojima ćemo kasnije ponaosob pričati.

Anđela, da li si još uvek aktivan član foruma? Da li planiraš možda nastaviti pisati o ovoj tematici?

Veliki pozdrav!

Postovanje Jelena

Jos sam aktivna ali vise u senci jer mi tako odgovara. nastavicu da pisem ako to zelite.

Jelena Trojanska napisao:Ne bih se složila da se ljubav ne može osetiti, izraziti možda da, ali i to je relativno, ali osetiti ljubav prema drugome, pa čak i na uštrb ljubavi prema sebi, sigurno da. Primer žene žrtve nasilja, gde osoba sebe ne vidi kao ličnost vrednu pažnje, a nasilnika često voli, a da ne može da objasni zašto. "Ja sam zaslužila batine, izazvala sam nasilje, ali ja ga volim, ne mogu ga ostaviti."

U pravu si da postoje osobe koje osecaju ljubav na ustrb sebe . Ima ljudi koji jednostavno ne mogu osetiti i ljubav prema drugima ili im ta ljubav nije "izdefinisana"(ne znaju tacno da opisu osecanje). Sve zavisi koliko su "nepostovanja" dozivela u razvojnom periodu.
Zlostavljene licnosti imaju imaju iskrivljenu sliku ljubavi i jedno veliko nepostovanje sebe.