- objektivna stvarnost je ona koja pokazuje kakav svet jeste
- subjektivna stvarnost je samo naša reprezentacija objektivne stvarnosti i za osobu kojoj su ove dve stvarnosti vrlo slične kažemo da je svesan (realan).
Subjektivna stvarnost zavisi od našeg opažanja koju registrujemo našim čulima ili od naše mašte i vrlo je bitno da shvatimo te predstave, dajemo joj određenu važnost i značenje. Konstruišemo stvarnost.
Sama opažanja možemo podeliti u dve grupe a to su one koje možemo opaziti samim čulima (ne uključujem šesto čulo
) i to je stvarnost prvog reda. Sa njima retko kada imamo problem tj. iskrivljenu sliku stvarnosti jer čulima vrlo lako shvatimo o čemu se radi. Stvarnost sa kojom češće imamo problem, jer nije dostupna našim čulima, i to je stvarnost drugog reda. To su strah, tuga, ljubav… Ovde često dolazi do konflikta sa samim sobom a jos češće sa drugima jer ono što osećam ja ne mora osećati drugi i treca osoba retko može da ga reši, npr. “mnogo mi značiš”, “nemoj da lažeš, vidim da ti više ništa ne značim”…. Šta je istina? To što kaže on ili ona?
Slikovita predstava ove dve stvarnosti može da se predstavi i ovako. Teritorijom ćemo predstaviti objektivnu stvarnost a mapom objektivnu stvarnost. Naša mapa se gradi našim iskustvima, osećajima, doživljajima… uključujemo “automatskog pilota” i letimo po mapi koja je po našim pretpostavkama tačna. U zavisnosti koliko je mapa tačna, mi ćemo leteti kroz život pravo, krivudati, vrtiti se u krug, gubiti se, udarati o prepreke dok mapu ne promenimo ili dok se ne slomimo. “Automatski pilot” je u stvari naš referentni okvir po kojem funkcionišemo.
Većina ljudi ne pravi razliku između mape i teritorije već uključuju “pilota” jer im je tako lakše da žive umesto da se preispituju a time su sigurniji u sebe (pa makar to bio kriv stav), ne žele da troše svoju energiju i vreme, jer rad na sebi to izistkuje, pa maker povređivali sebe i druge.
Referentni okvir je reprezentacija stvarnosti u kojem egzistiraju tri polja stvarnih pojava. To su ja, drugi (svi drugi ljudi tj.čovečansto uopšte) i svet (sve ostale pojave u prirodi i društvu). O svakom polju mi imamo različita mišljenja koje osoba pretpostavlja da su tačna. Kada se dete rodi on ima prazan referentni okvir i onda po malo se ispunjuje, vaspitanje, iskustvom, zaključivanjem…
