@Pippi
Mnogo ljudi tako reaguje...
"Nemamo broj za vas." je recenica koja me najvise, cak i posle svih ovih godina uspona i padova (sto se kilaze tice), boli i vredja.
I meni je tesko padalo da pitam: "Imate li velicinu za mene?", znajuci kakav ce odgovor biti.

Pred pocetak one velike dijete, kad sam imala preko 100kg, nosila sam muske farmerice.
Bilo je uzasno otici i traziti musku velicinu 40. I dan danas imam probleme sa nalazenjem pantalona, a kamoli tad...

Ovo retko kome pricam, prevashodno zbog nekog teskog osecaja koji imam kad se toga prisetim...

ViA ja te potpuno razumjem. Bezbroj puta mi se desilo da izadjem bas raspolozena, euforicna, jer IDEM U SHOPING !!!
I to uvjek sa deckom , jer mi je najbolji kriticar, dovoljan je jedan pogled da mi kaze dali mi nesto stoji ili ne.
I onda krenemo u pohod..
1. ducan - nemamo broj za tebe
2. ducan - auuu...kako si se ugojila, nema za tebe nista ! ( decko je pogleda )
3. ducan - evo probaj ove, i ove i ove....i jos deset, ali ja nemogu uci u nijedne...pa mi na kraju da muski model...a meni suze na oci
I obidjemo mi tako jos jedno 5-6 ducana, i na kraju umjesto da se pocastimo u nekom kaficu za nove farmerice , mi idemo kuci ,bez farmerica, a moj decko me tjesi cijelu vece.

Posljednih 2 god nisam kupila ni jedne farmerice, iskljucivo kupujem pantalone !
A one poslednje koje sam kupila - prije dijete nisam mogla navuci vise od koljena, ali nadam se danu kad cu ih opet moci nositi

Tina,Bubi..srce mi se steze kad zamislim te situacije..I meni se dogadjaju naravno.Ne znas sta je gore: da te odma' otkace sa "nema broja za vas" ili da ti donesu 20-tak pantalona,a da ne mozes ni u jedne da udjes. Ja vise retko i kupujem, jer zivimo u drustvima koja su surova prema svemu sto je drugacije od prosecnog...Caruje princip "vecine" u svemu pa i u garderobi.Logika je vrlo jednostavna, jeftina roba iz Kine dolazi u tonama, a proizvodi se ono sto se najvise prodaje - dakle prosecna velicina. Na zalost i bolje opremljene prodavnice se oslanjaju na tu trzisnu logiku, a zemlje su nam male - to nije veliko trziste pa da se isplati ici u "minus" proizvodnjom manjih kolicina. Na zalost to je tako...i kad na to dodas tradiicionalnu grubost i nepostovanje "drugog" koja caruje u nacinu na kojem komuniciramo, onda je razumljivo sto ja ulazim u prodavnice da razgledam garderobu za cerku, a za mene kupujem samo tamo gde znam da cu mozda nesto i naci...

"univerzalna velicina" - ne moze me niko ubediti da neko ko je visok npr 162cm i neko ko je visok 182cm moze da nosi npr majicu iste velicine.

Pippi, u prokleto si u pravu , sve te stvari univerzalnih dimenzija na meni izgledaju kao da sam maznula mladjoj sestri odecu , a tek mojim drugaricama koje su vise od 183 cm...

Devojke moje drage, vi bar mozete da smrsate i da se spakujete u krpice, zamislite da imate kao ja stopalo br. 42 (patike br 43 - priznajte da ste podigle obrvu u nepoverenju ) i da ste dozivotno osudjene samo na muske modele patika, a cipele uspete da nadjete jedne u kojima vam oci ne ispadaju od bolova na svake 2-3 godine... O zgranutim prodavacicama kada cuju da vam je 41 mali da i ne pricam. Jedna od drugarica nosi 43... Big foot club

Inace sto se grozomornih komentara tice, ja cu tacno poludeti na plesu od mog partnera koji toliko glasno i nekulturno komentarise sve zive prisutne. Svi su na tapetu: instruktori zato sto bolje igraju, stariji ljudi zbog godina, dame sa viskom kg zbog toga sto nisu mrsve, ruzne devojke zato sto nisu lepse...Zar je potrebno naglasiti da mi partner ima visak kg i daleko od toga da je lep. Stalno ga opominjem, ali ne vredi, samo sam ja pocela da mu idem na zivce, a najteze mi od svega pada sto ljudi misle da i ja ucestvujem u ogovaranju . Definitivno najodvratnije komentare upucuju bolesno iskompleksirani ljudi

Promeni partnera..ili probaj da se ponasas prema njemu kao prema coveku koji stvarno ima komplekse..jadan, bas mi ga zao...Mozes misliti u kakvom strahu da ce biti ismejan, kritikovan on zivi pa se brani tako sto druge kritikuje..

vezbacica napisao: zamislite da imate kao ja stopalo br. 42 (patike br 43 - priznajte da ste podigle obrvu u nepoverenju ) i da ste dozivotno osudjene samo na muske modele patika, a cipele uspete da nadjete jedne u kojima vam oci ne ispadaju od bolova na svake 2-3 godine... O zgranutim prodavacicama kada cuju da vam je 41 mali da i ne pricam.

Nemam sta da zamisljam, broj obuce koji ja nosim je 42, ponekad je i 43 , ali sam se navikla vec. Osim toga pronasla sam prodavnicu koja ima zenske modele obuce (koji lepo izgledaju) do broja 45. Jednom prilikom sam videla devojku u prodavnici koja kupuje cizme broj 44

vezbacice menjaj partnera.

Sunset, promenila bih ga jos juce, ali nazalost ima duplo vise zena nego muskaraca, a mahom su na ples dosli u parovima decko-devojka, muz-zena, tako da je slobodnih i visokih ima jako malo, smrc . Pokusala sam da uticem na njega da razmislja malo pozitivnije, ali sta je tih sat-dva nedeljno koliko provede sa mnom naspram njegovih 20 i kusur godina . Potpuno se slazem sa tobom za razloge takvog njegovog ponasanja, ali me sve jedno i dalje nervira zasto jedna budala koja leci svoje komplekse mora da ih nabija drugim ljudima . Debelo mu fali kucno vaspitanje .

Pippi, sapatnice moja spasavaj, sapni mi na pp koja je to prodavnica. Znam da ima jedna u Milenijumu, ali nema obuce ispod 10.000 din. Bas bih mogla da prosetam tamo ovih dana...

Uzasno iskompleksiran covek. Ako ne mozes da ga promenis, zamoli ga vrlo izricito da ucuti jer tebe takve stvari NE zanimaju i dosla si tu da se opustis i uzivas a ne da obrcas paznju na druge ljude oko sebe.

Venoma, definitivno cu morati tako da postupim, jer ovo juce je bas prevrsilo svaku meru - jedna zena se bas uvredila .
Jos da dodam, da mislim da mu nedostaje normalnih tema za razgovor, posto je ovo jedino o cemu je on u stanju da prica

@Vezbacica

Kazi tom iskompleksiranom liku da prestane da te nervira i smara, jer je ples jedno divno iskustvo i on nema prava da ti to kvari.

A sto se tice univerzalnih stvari...
Mogu ja da se uvucem u bluzicu neke 'univerzalne' velicine, to nije problem.
Vidi se stomak, al' sa dobrom jaknom/trenerkom sve je OK.
Problem je sto su mi rukavi kratki! I to ne lepo kratki - da mogu da kazem da su 3/4 rukavi; nego kratki kratki!
Kao da sam uzela bluzu od mladje sestre... Nije lepo za videti.

E sad: Da li su ti rukavi stvarno toliko kratki ili su meni predugacke ruke...

Znam jednu devojku koja nosi obucu 44. Znam koliko joj je tesko da nadje obucu i kako joj je jos teze da se nosi sa glupim komentarima.
Jednom prilikom je kupila unisex papuce (vise su vukle na muske, al' nema veze) i bila je presrecna jer je nasla broj.
I onda se nasao neki debil koji joj je rekao u lice: "Brate, pa ti nosis muske papuce!"
Nikad je vise nisam videla da ih je obula.

Ali sam nesto shvatila: Da ljude ne diskriminisu zbog debljine, diskriminisali bi ih zbog stopala; ako ne zbog toga, onda zbog porekla, porekla roditelja, skole, oblacenja, itd, itd... Ljudi umeju da budu strasno zli.

ViA V. napisao:Tako da... Uvek cu imati negativan stav prema ljudima koji omalovazavaju ljude sa viskom kg.
Bilo da imam 100, bilo 70, bilo 60kg.
Takvi ljudi ce uvek biti na mojoj 'crnoj listi'.
Takodje i svi drugi koji vredjaju ljude po osnovu fizickih osobina... Ali ovi, gore pomenuti, ostace najomrazeniji.

Potpuno se slažem, mogu nekog ne voljeti, može mi neko biti antipatičan, ali nikad, ponavljam NIKAD neću nekome reći nešto uvredljivo na račun njegovih kila, jer sam i sama bila blizu 100 kg, kada je jedna moja kolegica s posla bila trudna, te je jedan od zaštitara prokomentarisao da ja izgledam trudnije od nje. To me dotuklo

Jao citam vase komentare i zgrazam se nad nekim ljudima uzas!

Ja sam se prije nekih 6-7 godina bila naglo udebljala polije smrti mog oca,i jedan meni drag decko je komentarisao mene za istim stolom mojoj kolegici..."mi cemo se ici provozati motorom a ona nek ceka jer ako bi ona sjela sve bi popucalo".......i to me dokrajci i ja smrsam na 58kg!

Izgledala sam i vise nego dobro...i taj decko je poceo da me salijece i kao ja se njemu oduvjek svidam i te gluposti,valjda je mislio da sam i glupa postala onda kada sam smrsala da je sa kg otisao i mozak.
Pustila sam ga da pravi idiota od sebe nekih 6mjeseci i onda ga ponizila u javnosti bas kao i one mene,pred prijateljem!Naravno otkacila sam ga njegovim komentarom "mogu se udebljati pa sta ces onda popucat ce ti osovina na autu"malo sam okrenula njeov komentar koji je on dao meni tada!


A kad sam se udala i nakon trudnoce ostali kg i jos se koji nabacio i odem vam ja za jugu i dole u jednoj banci sretnem jednom poznanika koji je stariji dosta od mene i on gleda u mene sa nevjericom u ocima i blenuo ko tele i kaze"jao zenska glavo sta uradi to od sebe"....

A i ja sva u cudenju njemu kazem okrecu ci se i gledajuci u sebe u ogledalu kraj vrata "zasto sta mi je,da mi nije otpala negdje usput noga ili ruka"

A njga da ne komentarisem,meni do grudi dode sa svom svojom visinom i ima stomak kao ja u 8 mjesecu trudnoce

Vezbacice, njegovi komentari su samo slika njegovog psihickog stanja i njegovih nesigurnosti.
Sasvim je moguce da ima osecaj nize vrednosti pa sve oko sebe pokusava da povuce dole, gde sebe vide.
Opominjati nekoga moze izazvati suprotan efekat. Svestan je on svoje ruzne navike i ako ne zeli da prizna.
Pokusaj da ga pitas zasto to radi, ali kada ste oboje dobro raspolozeni. Tada su vece sanse da ti da iskren oodgovor.

ja na ttakve stvari ne obracam paznju, mozda zbog moje Anci koja mi kaze svakog dana, jao kako ti dobro izgledas otkad vezbas, ili moras da se sminkas mnogo ti dobro stoji, a onda mi umesto dorucka uvali vocku, pa mi negde zaturi cokoladicu, ona izgleda savrseno, ima idealnu tezinu, ali zato ima srce za 500 ljudi, komentar na moju tezinu daje samo ako je pitam, i ni tada kad nema dlake na jeziku nema uvrede samo cinjenice, i zavrsnica, ma nista sto jedna dijeta nece resiti

Takvim ljudima sam se okruzila, sa takvima caskam, i od takvih primam i kritike, zlonamerni komentari me ne doticu, jer ja bih se ponovo ugojila i na 200kg ako bi to bio nacin da mi se ostvari san da postanem mama.

Kad mi neko kaze jao sta to uradi od sebe, ja samo prodjem i kazem, dobar zivot, dobar zivot

Doduse prodavacice, posebno one anoreksicne obozavam, ako mi kaze da nema broja, ja je nateram da mi unese pola radnje u garderobu da probam za svaki slucaj, i na kraju prokomentarisem, jao kako bezveze radnja, ovde nista nema za mene.