IvAn napisao:jedan moj "drug" jedno dve nedelje svaki dan me blago receno terorise na racun mog fizickog izgleda (Medjed,svinjojed,debonja,.................)

Evo ti mog predloga za odgovor na bilo kakvve komentare na račun tvojih kila (to je meni prolazilo a i mnogima koje sam savetovao da to odgovore)

Odgovor:
Ja sam debeo/la a ti si ružan/na ... al ja držim dijetu ...

posle reči da držiš dijetu se ladno okreneš i nastaviš svojim putem bez daljeg nastavljanja i veruj mi da bez obzira na njihovu lepotu ili ne to ih dotuče (nadam se da su i dovoljno pametni da razumu odgovor) jer si im odgovorio da ti možeš da smršaš al da se oni "nikad" neće prolepšati ... probaj i sa drugom a i sa rođakom.

314pezos napisao:Ja sam debeo/la a ti si ružan/na ... al ja držim dijetu ...

Meni je ovo previse blago vise mi se svidja "Ja sam debeo a ti si glup/a,ali ja sam na dijeti"

To nikako

Ima raznih ljudi... Ja se uvek trudim da razumem druge. Ranije sam burno reagovala na ta prebacivanja, kao trudim se da budem ravnodusna i da ignorisem prozivku, onda se jedem i placem u sebi narednih deset dana i kad god se setim toga, zaboli me. Dok sam isla u srednju skolu, prolazila sam pored jedne zgrade u cijem su se prolazu okupljali tinejdzeri iz tog kraja. Bili su moje godiste, mozda godinu, dve stariji. I jedan decko mi je stalno dovikivao DEBELA! A DA SMRSAS MALO, A?! Onda ostatak drustva prasne u smeh, a on se ponosi time. Mrzela sam ga iz dna duse. Jednog dana sam naletela na njega i njegovog tatu u prodavnici, kod mlecnih proizvoda. Kad sam ga videla, utroba mi se okrenula. U trenutku sam se skamenila, ocekivala sam da ce opet da mi uputi neki pogrdan izraz, vikala sam u sebi OKRENI SE, IDI BILO GDE! Drzao je jogurt u casi u ruci i kad me je pogledao, ispustio je jogurt dole i sve se prosulo. Da li se iznenadio sto me vidi, ili se uplasio da cu nesto da mu uradim posto je sad bez drustva, pa je slabiji, ne znam. Kad je njegov tata video da je ispustio jogurt zviznuo mu je tri, cetiri samara, i to bas krvnicki. Ja sam se uplasila. Gledala sam u njega i njegove crvene obraze, ne znam da li su mu bili crveniji od stida, ili od udaraca. Njegov tata je vikao na njega i psovao ga, a on je izvadio maramice i poceo da brise taj jogurt sa poda. Tata mu je besno otisao u potragu za nekom radnicom koja ce to da pokupi, a ja sam prisla i pomogla mu da obrise to. Nekako mi ga je bilo jako zao. Nista nisam rekla, kad smo obrisali, samo mi je rekao Hvala, nije me ni pogledao. I vise mi nikad nista nije dobacio. Od tada mi je zao svakog ko mi nesto dobaci na racun debljine, uvek pomislim da taj neko sigurno ima neki problem koji je mnogo veci od mojih kilograma. Poslednji put sam dobila 'komentar' pre dva meseca otprilike. Izlazila sam iz poste, a jedna devojka je zagroktala za mnom. Nisam se ni okrenula, ali ko zna sta je u njenoj glavi i koji problem ima.

Odlicna tema!
Slonce, svaka ti cast! kakva si ti osoba, divim ti se!!! Ima li ovde neki smajli sto se klanja? Ja ne verujem da bih mogla tako da odreagujem.
Ja imam drugi problem- zezaju me kako sam opsednuta dijetom. naravno dok nisam krenula da mrsavim vrlo iskreno sam cula :"al' si se opet natovila", za mog muza da treba da nosi samo togu kao homer i takve sve lepote, no dobro, krivi smo, debeli smo, nije njihova stvar i to je to.
E sad kad me nude da jedem, muza pogotovo, onda smo optereceni, ludi sto necemo, ko je jos video da normalni ljudi broje kalorije, jadan moj muz kako sam ja losa zena necu da mu kuvam pa se vadim na dijetu (mos' misliti ja necu da kuvam, to je nesto najbizarnije sto sam cula ) i tako sad da ne nabrajam, uglavnom sta koga briga sta cu ja da jedem... A ocigledno se svi jako brinu...

Mnogo mi je simpatično rešenje od IvAn baš me je nasmejalo...

Gledam kojih tema ima po stranicama foruma pa sam naletela no ovu, pre mi se čini da je nisam videla.
Ovi komentari koje ste ispisali su baš licmerni i tužni .

Sada razmišljam da li sam ja imala neke loše, možda davno, i to kada sam bila vitka ali od žena sa kojima se ne bih ni inače družila nego me je slučaj doveo unjihovu blizinu i koje me nisu volele pa su htele da me iznerivraju. Srećom sam samo kratko imala prilike da boravim u maloj sredin,i gde vole da upućuju te zlobne komentare i postavljaju prilično lična pitanja, koje nikad nisam pre dobila pa sam bila totalno nespremna da pametno odgovorim. Nisam tada znala ovako simpatične odgovore da smislim, kao što ste vi ovde napisali, kao ono debela sam a ti si glupa a ja sam na dijeti i sl , već sam matemtički obrazlagala, egzaktno svoje proporcije i tako dokazivala svoju vitkost, prvo bih objasnila da je moj bmi 18 uvek sam se trudila da ga držim na granici sa neuranjenošću da ako se malo ugojim dođe na 20bmi, procenat masti do 20, da nosim broj 6 koji se smatra vitkim i ako za modela treba 2 ja sam normalana osoba i nezarađujem od izgleda pa nemoram da nosim 4 ili 2 (tada još nije bio aktuelan size 0) sl...blabla
Ja sam se ugojila na 58kg u pubertetu sa nekih 10 godina, ali tada mi je bilo totalno drugačije raspoređeno nego sada, počekom faksa sam smršala i trudila sam se da budem tanka
ali so to nikad nešto posebno nije primećivalo, izlgedala sam vitko ali nikad mršavo, i kada sam imala 52 ljudi su misli da imam 54, možda zbog visine 170.
Moje drugarice su ili niske i imaju od 37 do 42 kg pa kada se slikam sa njima delujem kao kao da sam im mama. A imam drugarice moje visine koje su sve krupnije i do 90kg ali meni su uvek bile lepe, koliko god kg da imaju, znaju da se obuku da istaknu grudi, ili kukove, imaju lepo lice, pa kad ih vidim ja poželim da batalim dijetu i budem krupna i ponosna i uživam u klopi. Nesećam se da sam im ikad nešto loše rekla, kada smršaju to primetim. Ali kad uporedim naše ruke, zglobove, kolena vidim da one imaju i krupniju građu kod mene je sve sitnije pa mi zato bolje stoji mana kilaža.

Zadnjih 10 god sam bila vitka i onda se naglo ugojila pre 2 god (između 60 i 63kg), nikako to nisam mogla da prihvatim, sve mi je bilo tesno, pre je bilo, uđem u radnju kažem daj mi sa lutke, najveći stres mi je bio kada sam išla da kupim venčanicu i farmerke, probam ja haljine 36 nemogu da zakopčam pozadi, stomak ispao, na leđima kipi, a neke devojke probaju za maturu, vitke, stoji im kao saliveno, a u radnji najveći broj 38 ali rade prepravke kao proširiće mi, ja izađem, plakala sam dok sam išla ulicom, srećom sam naletela na korset/venčanicu i to broj 40 istajalo mi je super. Farmerke su tek bile problem nosila sam dugo 27, ali kad sam dobila kg ni jedne nisam mogla da zakopčam, veremenom sam prestala da se nerviram, plačem već samo uđem u radnju i kažem daj mi najveći broj 30,31. Ja baš imam drugačije iskustva sa prodavačicama kao da se trude da me ne uvrede ponude manji ali onako bojažljivo prelože i 40,42 a nisam ja neka oštra ili nabusita osoba da bi trebalo da su oprezne, tako da im skratim muke odmah tražim najveće. Kada sam malo obnovila odeću u 40,42 i m, bilo mi je lakše nisam se više toliko nervirala obučem se za 5min.

Baš sad razmišlajm o komentarima jedno vreme su mnogi počeli da primećuju moj dobitak od 5kg, samo je jedana osoba bukvalno rekla ugojila si se ali odmah je ublaženo dodao ovako ti je bolje. Tetka je primetila da sam dobila stomačić. Drugi su samo konstatovali da sam sada jača ali ništa nešto negatvino. Ali su me ti kometari podstakli da se neopuštam kad svi vide. Muškarci stariji par god od mene misle da je ovako bolje možda jer imam puniji dekolte. Malađi 10 god vole vitkije, takva je moda, žene kako ko neke primete neke ne jer umem da sakrijem odećom.
Generlano nikad nekome nešto nekažem dok on prvi nekaže na dijeti sam i sl, ima punijih žena koje o tome neće da pričaju kao tabu, a ima i onih koje su stalno na dijeti pa seonda žalim jedna drugoj , ako one prve spomenu onda se oslobodim pa pričam o hrani i vežbanju. Roditeljima sam uvek ok, samo me mama opomene da ne idem više jer mi ne bi stajalo, moja mama i ja uvek imamo par kg razlike i možemo da menjamo odeću. Dok sam svekrvi sitna (višlja je i krupnija od mene) i njoj je misija da me ugoji što joj je bilo i uspelo sa ukusnom hranom što sprema sada joj nedam da toliko donosi.
Jedno vreme sam sve samrala sa zdravom hranom (koja ulja, žitarice, bez belog šećera, bez hleba, bez margarina i sl) pa su misli da sam preopterećena a ja sam samo htela da razglasim šta saznam, a ja se još i ne hranim ni upola zdravo koliko bi trebalo. Sada vidim da je bolje da ćutim i negušim pa o tome pričam samo sa prijateljicama koje isto interesuje.

Nisam imala prilike da cujem neki los komentar, sem dobronamernih komentara roditelja da malo manje grickam čokoladu, jer sam na granici da postanem debeljuškasta, ali inače volim da kazem
"Debela sam, ali srećna"

Problema sa kilazom imam od puberteta, mada sam i u detinjstvu bila blago bucmasta, ali to se kasnije godinama otelo kontroli (recimo u zadnje 2 godne) i iskreno, kostalo me je mnogo, tim pre sto sam devojka. Jesam imala veza i vezica, ali recimo da sam nekako bila ''ogranicena'' zato sto mnogim muskarcima smetaju suvisne kile kod devojaka, vecina voli vitke devojke i to je to. ''Lepa ali debela'', cula sam to milion puta.
Komentara je bilo, i da su umeli da mi zasmetaju, jesu i te kako.
Gojaznost jeste nezdrava i protiv nje se treba boriti, ali mislim da nikome nismo duzni da se pravdamo za to sta stavljamo u svoja usta. Jedno je dobronameran savet, a drugo je soljenje pameti i neumesni komentari ljudi koji su zapravo nebitni u nasim zivotima.
Mislim da je velika nepravda to sto su ljudi sa vecim viskom kilograma diskriminisani na mnogim poljima zivota - ljubavne veze, zaposlenje, drustveni zivot, cesto i ismevani (ne govorim o sebi, nego uopsteno), mnogi ih ne zele za partnere, pojedini cak ni za prijatelje...Neko iako je gojazan, moze biti dobar partner, dobar prijatelj, dobar radnik ili umetnik, a sve to cesto u startu pada u vodu samo zbog njegovih suvisnih kilograma, dok neko ko je mozda i ukrao, naudio nekome, ucinio neko zlo, dobice vise sansi da se oproba u emotivnim vezama, radnom mestu, samo na osnovu njegove ''prijatne spoljasnjosti'', bice cesto bolje prihvacen u odnosu na nekog debeljucu. To je nepravda.

Svetu se ne može ugoditi.Kad se ugojiš,idu komentari, jao što si se zaokruglila, kad smršaš,jao što si se usukao,da nisi bolestan.
Ja sam ih vala imala i jedne i druge,ali baš me briga, furam svoj fazon.Kad si zadovoljan svojim izgledom i kad se dobro osećaš u svojoj koži,komentari sitnih duša ne mogu da te izbace iz takta...