Može li se smršati upotrebom „žderača masti“?
Sredstva za mršavljenje koja sadrže psihotropne supstance, poput fenoflamina ili amfetamina, osim što smanjuju apetit, mogu da izazovu amneziju, depresiju, konfuziju, oštećenje mozga, pa čak i smrt. Zbog štetnog dejstava ovi preparati se ne mogu kupiti u apotekama, ali se zato ilegalnim putem mogu nabaviti preko Interneta i raznih TV šopova.
Srbija nije jedina država gde se ovi preparati mogu nabaviti. Federalna služba za kontrolu narkotika u Rusiji otkrila je da se psihotropna sredstva nesmetano koriste kao jedan od sastojaka mnogih vrsta tableta za mršavljenje. Milioni Ruskinja jednostavno postaje zavisno od tih tableta i nastavlja da ih kupuje.
Direktor Agencije za lekove Tomislav Solarević kaže za „Blic“ da u Srbiji nije dozvoljena upotreba psihotropnih supstanci.
- Druga je priča sa preparatima koji se ilegalno prodaju ili reklamiraju na Internetu ili u TV šopovima. Ne možemo tvrditi da oni ne sadrže ove štetne supstance, jer nisu podlegli našoj kontroli. Sa druge strane, te supstance nisu zabranjene, ali nisu ni dozvoljene. U lekovima ili u raznim preparatima mogu da se nađu isključivo ako prođu registraciju. Trenutno u našoj zemlji nema registrovanog leka koji sadrži amfetamin ili fenoflamin - objašnjava Solarević.
Dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu, ističe da su u svetu, ali i kod nas, u širokoj upotrebi amfetaminske tablete spid, koje su izrazito stimulativno sredstvo i, pored ostalih efekata, stimulišu sagoveravanje masnih naslaga. Spid strahovito ubrzava metabolizam, a u Americi ga sve veći broj zaposlenih ljudi uzima i zbog mršavljenja.
- On podiže funkcije svih organa, ali, ako se pretera, može da izazove ozbiljne posledice po zdravlje. Amerikanci malo spavaju, mnogo rade i spid ih bukvalno održava budnima, a uz to i mršave. Postoji mnogo privatnih laboratorija u kojima se pravi, a cena mu nije visoka - objašnjava za „Blic“ dr Jorga.
Doktorka kaže da se užasava preparata koji se građanima nude putem Interneta i raznih telešopova i zalaže se za to da prodaja takvih proizvoda mora biti pod strogom kontrolom. Novine su krcate oglasima u kojima se nude razni preparati za mršavljenje, od kojih neki, sasvim sigurno, sadrže i psihoaktivne supstance. Naš zakon predviđa za ovakve prekršaje kazne od 200.000 do dva miliona dinara, ali se to ne sprovodi u praksi.
Da je sastav preparata za mršavljenje veoma često nedostupan, potvrđuje za „Blic“ i farmaceut Danica Basarić iz Apotekarske ustanove „Beograd“. Pošto je reč o supstancama koje imaju mnogo neželjenih efekata, ponekad i sa smrtnim ishodom, njihova primena je zabranjena u našoj zemlji.
Basarićeva tvrdi da AU „Beograd“ nudi samo preparate koji su biljnog porekla i koji su apsolutno prošli sve neophodne kontrole. Ona ističe da je reč o sredstvima koja su samo pomoć pri mršavljenju, a mršavićete jedino ako unosite manje kalorija.
- Sve priče poput one „jedite sve, a mršavićete uz ovaj ili onaj preparat“ čista je laž koja se lakovernim debeljucama čini vrlo uverljivom. Naša ustanova je u četiri svoje apoteke oformila savetovališta za gojazne, gde pacijenti dobijaju stručne i na dokazima zasnovane informacije o svom problemu - ističe naša sagovornica.
Koliko su pilule za mršavljenje dobre za naše zdravlje, ukazuje činjenica da je američko ministarstvo zdravlja, pre nekoliko meseci, upozorilo naciju da će do 2010. godine biti pregojeno preko 70 odsto Amerikanaca. Tada su zvaničnici savetovali građanima da se odreknu brze hrane, da se bave sportom, a da izbace iz glave ideju da će u dogledno vreme biti pronađena pilula koja će rešiti probleme gojaznosti, kaže za „Blic“ dr Ljubomir Pfaf, naš najpoznatiji nutricionista.
- Sigurno je da izvesne pilule mogu da snize telesnu težinu, jer ubrzavaju probavu, ali i sprečavaju apsorpciju nekih vrsta hranljivih materija, a naročito ugljenih hidrata i masti. Nije poželjno izgubiti telesnu težinu naglo, već da se kilogrami ravnomerno gube. Ti preparati, koji obećavaju munjevito gubljenje težine, direktno ugrožavaju zdravstveno stanje. U organizam moraju da se unose hranljive materije, odnosno belančevine životinjskog i biljnog porekla, ugljeni hidrati, šećer i masti - savetuje dr Pfaf.
Sonja Todorović - Ivan Mišković
"BLIC", 26.08.2005.