Zdravo svima!
Nazalost od skoro sam pocela da se borim sa prejedanjem, i moram priznati da sam izuzetno razocarana u sebe. Mislim da je sve to povezano sa stresom koji sam pretrpela nedavno, ne znam... Izuzetno mi je tesko, svakog dana po ceo dan razmisljam o hrani, kao da u mom mozgu za drugu misao mesta nema... Molim vas, ja zaista nemam mogucnosti trenutno da se obratim bilo kojoj strucnoj osobi, ali bih jako volela cuti iskustvo nekoga ko se izvukao iz toga. Naime, ja sam posle osam godina ostavila cigarete, vec pet meseci ne pusim, a sada ovo... Trcim pola sata svako jutro i najmanje sat vremena radim jogu, trudim se svim silama da se izvucem ali ne ide... Jos jednom molim ako ima iko ko se zaista izborio sa ovim, neka pise, jer ja zaista ne znam sta da uradim, jako je zastrasujuce koliko sam nemocna u svemu tome. Svakog dana se sve vise plasim....
???Ima li neko ko moze da mi preporuci psihijatra/a mozda je bolje psihologa(od ovih 1.ih dizem ruke,a i oni od mene) u drzavnoj ustanovi koja nije KBC Misovic??Ne znam ni ja sta radim na ovoj temi,ali zelela bih da upozorim sve mlade devojke koje su iz dijeta presle u prejedanje da obrate paznju i prekinu taj zacarani krug,potraze pomoc jer neretko dodje do ozbiljnijih poremecaja u ishrani.Od naizgled naivne dijete.Mnogo sam devojaka upoznala i mnogo je bola u njima,ne dozvolite da ode predaleko!Navijam za sve vas :* 
?
Najčešće se prejedam uveče dok gledam TV i to me izluđuje. Dogurala sam do 82 kilograma. Inače, pijem antidepresive pa mi to još više pojačava apetit. Često se osećam usamljeno, nevoljeno i onda po nekoliko puta u toku večeri jedem. A pred spavanje pogotovo...