Prežderavanje - psihosomatski poremećaj

BED je poremećaj ishrane koji se karakteriše epizodama velikog unosa hrane tokom obroka i to u količinama u kojima druge osobe nisu u stanju da pojedu u kraćem vremenskom periodu. BED je indentifikovana 1959.g., medjutim u zvaničnu nomenklaturu je uvedena kao posebni poremećaj tek 1994. g. sa DSM IV klasifikacijom. Da bi bio zadovoljen kriterijum za postavljanje dijagnoze potrebno je da se ovakve epizode prežderavanja dešavaju najmanje dva puta nedeljno, a da poremećaj traje najmanje šest meseci. Uz to, bolest mora da značajno utiče na kvalitet života obolelog. Nalazi se još i pod nazivom kompulzivno prežderavanje.

Osobe obolele od BED pored toga što unose ogromne količine hrane tokom obroka, imaju i utisak da nemaju kontrolu nad ovakvim načinom ishrane. Hranu jedu znatno brže nego što je to uobičajeno, često je čak ni ne žvaću već samo gutaju. Hranu uzimaju sve dok ne počnu da osećaju neprijatnu napetost od prepunog želuca (čak i do 2 sata neprekidnog unosa hrane). Hrana koju uzimaju je uobičajno bogata ugljenim hidratima, šećerom i mastima. Hranu uzimaju iako aktuelno ne osećaju glad. Zbog ovakvog načina ishrane osećaju neprijatnost i sramotu, te počinju da jedu sami, krijući se, najčešće uveče. Počinju da izbegavaju druženje, socijalna dogadjanja (naročito ona koja su povezana sa uzimanjem hrane), usamljuju se. Poremećaj može biti udružen sa anksioznošću i depresivnošću. Tipično je da se tokom samog unosa hrane osećaju prijatno, ali da osećanje tuge, posramljenosti, bespomoćnosti zbog nemogućnosti kontrole nad ishranom dolazi nakon završenog obroka. Dešava se da osoba po ceo dan užina ili ponešto gricka. Ovakve osobe su u najvećem procentu gojazne.



Tok bolesti

BED obično počinje u periodu puberteta i adolescencije i nastavlja se tokom adultnog perioda. Spada u možda najčešće poremećaje ishrane. Smatra se da oko 2% opšte populacije boluje od ovog oboljenja. Oko 10-15% osoba koji su umereno gojazne imaju ovaj poremećaj, dok je kod onih sa izraženom gojaznošću učestalost BED znatno veća. Sa tretmanom se obično počinje znatno kasnije u adultnom periodu i uglavnom se javljaju lekaru zbog posledica gojaznosti, a ne zbog osnovnog poremećaja.

Češći je u žena, no u muškaraca (odnos 3:2), međutim ovaj odnos je nešto uravnoteženiji u osnosu na anoreksiju nervozu i bulimiju nervosu kod kojih bolest uglavnom zahvata ženski pol. Zahvata podjednako i belu i crnu rasu.

Bolest obično počinje tokom nekog stresnog perioda ili, posebno kod tinejdžera, kada su uznemireni, povređeni ili ljuti.




Uzrok nastanka

Ranije se smatralo da su poremećaji ishrane uglavnom posledica psihosocijalnog uticaja. Danas se pouzdano zna da i biologija ima jak uticaj na nastanak i razvoj bolesti. Rezultati dobijeni Pozitron Emission Tomography (PET) ukazuju na poremećaj na nivou serotonergičkih receptora. Razlike su pronadjene u medijalnom orbito-frontalnom korteksu, koji je odgovoran za raspoloženje i kontrolu impulsa. Promene su slične kao kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, te se smatra da u nastanku obe bolesti učestvuju slični regioni i putevi, ali na drugačiji način.

Mnogi smatraju da se radi o poremećaju na nivou hipotalamusa koji je odgovoran za kontrolu apetita, odnosno o nemogućnosti slanja poruka o sitosti ili gladi.

Neki smatraju da je BED posledica uslovljavanja i učenja posebnog obrasca ishrane i odnosa prema hrani u najranijem detinjstvu. Posebno se ističu uticaji porodičnih obrazaca konzumacije hrane kada se ona koristi u cilju da se dete umiri ili opusti. Takođe, kao i kod drugih oblika poremećaja ishrane, smatra se da ovakav način unosa hrane predstavlja posledicu nemogućnosti mlade osobe da se izbori sa neprijatnim emocijama.



Posledice

Dobijanje na težini je logična posledica preteranog unosa hrane tokom ovog oboljenja. Najveći broj osoba obolelih od BED ima prekomernu težinu i vremenom to prelazi u gojaznost. Naravno, iz toga mogu proisteći i druge posledice poput, recimo, diabeta, povišenog krvnog pritiska i holesterola u krvi, teškoća u disanju. Uglavom do daljih zdravstvenih problema dolazi i zbog nepravilnog unosa različite ishrane. Može se reći da ove osobe uglavnom uzimaju velike količine masnoća i šećera, a vrlo malo namirnica koje su bogate vitaminima ili mineralima.

Izgleda da gojaznost dovodi i povećanog rizika za oboljevanje od kancera. Evo nekih podataka: osobe koje su gojazne su 2,9 puta u većem riziku da dobiju šećrnu bolest, u 2,9 puta većem riziku od razvoja hipertenzije, 2,1 puta većem riziku da razviju koronarnu bolest, 3 puta veći rizik za razvoj endometrijalnog kancera i 2,7 puta veći rizik za razvoj kancera debelog creva.

Često se srće i učestala primena nezdravih dijeta, naročito tz. “yo-yo” dijeta ( učestalo smenjivanje gubitka i dodavanja na težini) što ima dodatni rizik po zdravlje, posebno kad su u pitanju mladi.

Učestale posledice su i gubitak samopouzdanja i/ili depresija. Osećanje bespomoćnosti, beznadežnosti su najčešći pratioci ovog poremećaja. Naravno, to dodatno pogoršava osnovnu bolest i ima dodatni uticaj na pad kavliteta života.

Socijalne posledice mogu biti takođe izražene, najčešće u obliku izbegavanja druženja, izlazaka, odlaska na posao, usamljivanja i sl.

Razlika između BED I drugih poremećaja ishrane
Postoje određene sličnosti, ali i značajne razlike među poremećajima ishrane. Međutim, svi oblici predstavljaju nezdrav način ishrane. Razlika izmedju BED i bulimije je u tome što kod BED nema onog drugog dela koji prati bulimiju, odnosno namerno izazvanog povraćanja, uzimanja laksativa i diuretika, vežbanja do iscrpljivanja. Razlika od anoreksije je u tome što kod anoreksije u osnovi stoji strah od debljine i gojenja, te takve osobe odbijaju da uzimaju redovno i dovoljnu količinu hrane i kao posledica gube u težini do nivoa koji može da bude opasan i po opstanak jedinke.



Terapija

Postoje nekoliko različitih načina za tretman BED.

Od medikamentozne terapije se uglavnom primenjuju antidepresivi i to dominantno oni koji deluju na serotonergični neurotransmiterski sistem – SSRI (posebno Flunirin, Zoloft, Luvox) ali i ciklični preparati poput Anafranila i Imipramina.

Od psihoterapijskih intervencija, za sada se kao metode izbora koriste kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) i interpersonalna psihoterapija (IPP). KBT pomaže osobama da uspostave kontrolu nad unosom hrane i da promene nezdravi način ishrane. KBT za BED je veoma slična onoj koja se upotrebljava u tretmanu bulimije nervoze. Tipično, uključuje vođenje dnevnika o učestalosti i načinu ishrane i vrsti hrane, o trigerima koji okidaju BED. Takođe se uče veštinama ovladavanja stresom i stresorima koji doprinose BED.

Interpersonalna terapija pomaže ljudima da zavire u sopstvene interpersonalne relacije sa prijateljima i porodicom i da naprave promene u oblastima gde je to neophodno. Vazno je istaći da pacijenti oboleli od BED imaju loš body image te je potrebno i terapiju usmeriti u tom pravcu.

Obzirom da je kod poremećaja ishrane gotovo uvek uključen i nutricionista i ovde se postavlja pitanje uvođenja dijete. Najveći broj osoba obolelih od BED su gojazni i to i preko 20% normalne težine za njihovu visinu ( Body mass index (BMI) = telesna težina u kg / visina u metrima; ako je BMI veći od 25 radi se o povećanoj telesnoj težini, a preko 30, o gojaznosti).

Stav je da osobe obolele od BED koje nemaju prekomernu težinu ne treba da drže dijetu, obzirom da je zapaženo da u tom slučaju može doći i do pogoršanja bolesti. Obzirom da gojazne osobe, zbog negativnih posledica na zdravlje treba da regulišu svoju težinu, u toku tretmana se predlaže PRVO psihijatrijski tretman BED a tek nakon toga dalja regulacija težine. Ovakav stav proizilazi iz zapažene činjenice da dijete najčešće pogoršavaju BED, kao i da je takvim osobama veoma teško da izdrže dijetalni program, ili da nakon toga održe težinu. Dešava se često da mnogo brže no drugi dobiju ponovo na težini. Ovo je naročito izraženo ako se nadovezao i depresivni poremećaj.

Ass. dr Olivera Žikić

http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana

pozdrav svima ja sam nova na forumu
procitala sam ovaj text i skroz sam se pronasla u njemu
Naime,18 mi je godina i za poslednje 2god sam se posteno ugicila..to mi jako smeta jer sam pre bila izuzetno mrsava, bavila se sportom i svi su mi sak govorili da treba malo vise da klopam jer sam premrsava..i poslusala sam ih+jos malo preterala
U poslednje vreme,sve cesce ima napade prejedanja,narocito kada sam sama ,posle osecam krivicu,ljutnju prema sebi...ma sve bas ko u ovom tekstu..
Ali sam resila da na ovo stavim tacku,mlada sam predamnom je ceo zivot..
Htela sam da krenem na Nera dijetu jer sam cula da je dobra za duhovno prociscenje.Zanima me da li je to dobro,bojim se da samo ne pogorsam stvar hvala unapred...ljubac

Dobro nam dosla pticice tweety
Drago mi je da si procitala tekst koji pise o prejedanju. Vecina ljudi na ovom forumu i ne samo na ovom forumu,ima isti problem, znaci na pravom si mestu . Pozdravljam to sto si odlucila da stanes toj azdaji na rep i prekines vrzino kolo, samo trebas da znas da je jedno odluka a drugo istrajati u tome. Ovde ima stvarno mnogo tekstova koji ce ti pomoci u tvojoj avanturi promene ishrane a takodje ima puno dobronamernih ljudi koji ce ti pruziti pomoc i podrsku.
Lepo je sto si spoznala svoj problem i veruj mi na rec da je to pola puta predjeno. Moj ti je svet da prvo resis ili resimo ako zelis da ti ja pomognem, sta to muci malu pticicu. Uz to ,nadam se prijatno caskanje, korigovacemo ti i ishranu. Mislim da Nera nije pravi put kojim trebas krenuti. O duhovnom prociscenju ne bi pisala jer za tako nesto treba mnogo vise od Nere ili posta u koji mnogi ukljucuju samo odricanje masne hrane. Ima ljudi koji pod duhovnim prociscenjem podrazumevaju mentalno "razbisravanje" a neko to smatra verskim cinom.Da skratim, Nera a i post ne pomaze ni u jednom.
Na ovom forumu su omiljene UN dijeta i brojanje kalorija. Meni je licno jako dobra dijeta Praslinine doktorke ili balansirana ishrana. Sve u svemu gledaj da imas 5 obroka hrane koja sme da se kombinuje. Mnoge dijete zavise od tvog bioritma,zelja,mogucnosti... Pomoci ces imati na pretek.

Pored emotivnih resenja i odredjene zdrave ishrane bilo bi dobro da se pozabavis fizickom aktivnoscu. Za pocetak bi ti preporucila setnju koju ces produzavati i ubrzavati. Fizicka aktivnos takodje zavisi od tvoje kondicije,kilaze,mogucnosti i naravno od onoga sta volis
Zelim ti sve najbolje pticice ...daj mi rucicu pa da krenemo u akciju

Ooooooo... Sad sam se malo uplasila... pronasla sam se u ovom clanku Meni je cokolada lek za sve! I nemam meru! Kad su slatkisi u pitanju, ne umam da stanem dok ne vidim dno, makar mi i bilo muka. Inace se pretpostavlja da je uzrok moje migrene suzbijanje emocija, posebno onih neprijatnih. Da li je moguce da je to uzrok i moje gojaznosti ?

Lako je moguce Anchi ali ne ptreba paniciti, kada se prepozna "protivnik" lakse ga je "smaknuti "

Ne moze cokolada da bude jaca od mene Dosta mi pomaze ovaj forum da se izborim sa svojim problemom Hvala svima na tome

Help

Taman izdrzim da radim vezbe svaki dan, pazim na ishranu, sve to oko mesec dana. I 2 dana nisam radila vezbe, a 3. dan i evo danas 4. sam se prejela! Naravno uvece

Bez sekiracija Mishu

Koliko kalorija unosis dnevno?
Da li si se nestvo nanervirala?
Da li ti je bilo dosadno?
Da li si jela od ujutro?...

Nisam se nervirala, ali sam bila jako umorna... Krenula na spavanje i vratila se da pozelim frizideru laku noc

Jela sam, cesto i malo kako treba, ne znam otkud to... Ne znam uzrok zasto sam uopste to pocela

Ne znam koliko kalorija unosim dnevno, ali tu oko 1200-1300... Mislim

Trebas da zapisujes sta sve jedes pa preracunaj koliko kalorija unosis.
Ako je oko 1300kalorija to je ok.
Bilo koji poremecaj kao sto je umor moze nas povuci ka frizideru kao nacin resenja.
Interesuje me da li uzimas neke dodatke ishrani (B vitamin, multivitamin...) , da li pijes n4ekad alkohol...?

Ne uzimam nikakve dodatke... Mozda 1 nedelje u mesecu uzimam C vitamin, ali to je maksimum.

Da, pijem alkohol...

Alkohol "place" za hranom , pogotovo pivo

Ali nisam se zato prejela... I pijem samo vikendom (ne svakog, ne uvek)

Kako da otkrijem razlog svog prejedanja? Nisam jasna samoj sebi

Psiholog mozda? Nutricionista?

Psiholog i nutricionista