hvala ti na podrsci!!!
drago mi je da me neko razume
sto se tice mog problema mnogo mi znaci da o tome pricam sa nekim ko ce da me razume!! ja sam po prirodi jako stidljiva sto je verovatno posledica mog izgleda i nisam imala hrabrosti ni sa kim da pricam o ovom problemu od mojih poznanika zato sto mislim da me nece razumeti!!!
ali ja non stop razmisljam o tome i o hrani i to me cini depresivnom!!
pocela sam jako da se brinem zato sto u poslednje vreme ne mogu ni da ucim kako treba i bojim se da necu moci da ucim koliko bi trebalo!!! ja inace studiram i do sada mi je islo jako dobro!! Sada se bojim da me ovo stalno razmisljanje o hrani ne upropasti i to na mene utice jako negativno!!!
svesna sam ja da ovo sto radim sebi steti i mom fizickom i psihickom stanju i ma koliko da razmisljam o tome i o nekom izlazu ne mogu da ga nadjem!!!
stalno razmisljam da to nije vredno i da treba sebi da postavim neku granicu ali nikako ne uspevam!!
prije nego sto mi se to desi(prejedanje) jako sam nervozna, u ustima imam cudan ukus, u nogama mi proradi nesto i kada uzmem prvi zalogaj onda krene dok me zeludac ne zaboli.... samo prelazim sa jednog na drugo bez ikakvog reda....
i dok jedem u meni se javlja kajanje i besna sam i ljuta na sebe sto ne mogu da kazem NE!!!!!!!!
I MRZIM SEBE ZBOG TOGA!!!!
ZASTO JA MORAM DA JEDEM DO GRANICE BOLA????
ZASTO NE MOGU DA SE ZADOVOLJIM KAO SAV NORMALAN SVET S NEKOM NORMALNOM KOLICINOM???
MOGU SEBI DA POSTAVIM GRANICU U MNOGIM STVARIMA I DA SE NATERAM DA URADIM MNOGE STVARI ALI KADA JE TO U PITANJU PROSTO NE MOGU?!?!?!?!?!?
I DOKLE CU VISE DA SE VRTIM U TO ZACARANOM KRUGU?!?!?!?!