Brokula za duži život

100gr/34 kcal ; P - 2.82%; UH - 6.64%; MASTI - 0.37%

Brokula sigurno nije omiljeno dečje jelo, a i kod mnogih odraslih na prilično je lošem glasu, čak toliko da ju je svojevremeno američki predsednik Džordž Buš stariji izbacio iz Bele kuće. No, ako se pravilno skuva, brokula ima izvrstan ukus. U novije vreme naučnici su otkrili da je i vrlo zdrava. Navodno, 100 grama brokule dnevno čak smanjuje rizik obolevanja od raka. No, još mnogo toga treba znati o ovom neverovatnom povrću. Budući da sadrži velike količine antioksidantnih vitamina A, C i E, brokula možda može usporiti oštećenje ćelija izazvano slobodnim radikalima, koje dovodi do starenja i pojave različitih bolesti. Ovo povrće sadrži i gotovo dvostruko više vitamina C nego narandža, pa jača odbrambenu sposobnost organizma.
Osobito je dobro uključiti brokulu u prehranu tokom trudnoće, jer sadrži dosta folne kiseline, vitamina iz grupa B. Ta hranljiva materija je važna u prvih 12 nedelja trudnoće jer sprečava nastanak nepravilnosti neuralne cevi u beba (na primer nastanak spine bifide ili rascepa kičme).
Brokula je takođe puna kalcijuma i magnezijuma neophodnih za jake kosti, zube, nokte i nerve, te gvožđa koje je važno za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca. Stoga ćete jedući brokulu možda sprečiti malokrvnost.
Dodajući brokulu obrocima, možete iskoristiti i njene prednosti za lepotu. Ona sadrži betakaroten (biljni oblik vitamina A) koji održava kožu zdravom i poboljšava ten.
U novijim istraživanjima naučnici su sok dobijen od brokule dodavali ćelijama raka, nakon čega je 95 odsto obolelih ćelija odumrlo. Brokule su na vrhu top-liste zelenog povrća koje potiče apoptozu (proces uništavanja zloćudnih ćelija). Brokula sadrži sastojke, koji se zovu sulforani, prirodne biljne hemijske materije koje joj daju prepoznatljiv ukus i mogu podstaći samouništenje ćelija koje bi se mogle pretvoriti u ćelije raka.
Redovno uzimanje brokule smatra se posebno korisnim i za prevenciju raka dojke koji se povezuje s viškom ženskih hormona estrogena. Sastojci u brokuli, nazvani indoli, ubrzavaju metabolizam estrogena, pa ostaje manje hormona za “hranjenje” receptora na zloćudno promenjenim ćelijama dojke. Kod žene koje jedu velike količine folne kiseline manja je i verovatnoća pojave raka grlića materice ili pluća.

Ovo povrće olakšava probavu. Jedan jedini obrok brokule sadrži 3,6 miligrama vlakana, a ona su vrlo važna za dobro varenje. Pomaže i dijabetičarima. Jedno istraživanje pokazalo je da 140 grama brokule sadrži 22 mikrograma hroma, deset puta više nego bilo koja druga namirnica. To je gotovo puna dnevno preporučena doza, koja inače iznosi 25 mikrograma. Hrom pomaže regulaciju šećera u krvi, pa ako imate dijabets tipa II nije na odmet uključiti brokulu u prehranu. Uz to podstiče i polnu želju. Selen u brokuli podstiče libido i plodnost.

Kuvanje može uništiti neke od hranljivih materija u brokuli. Da biste ih sačuvali, jedite brokulu sirovu ili tek kratko kuvanu - na pari, u mikrotalasnoj ili u tiganju. Pomeštajte je s malo maslaca i belog luka. Kuvana brokula treba da bude meka, ali ne gnjecava.
Jedite i lišće i peteljke, a ne samo cvetiće.
Voda u kojoj ste kuvali brokulu sadrži mnogo vitamina i hranljivih materija. Iskoristite je za pripremu umaka ili supe, ili je pomeštajte sa sokom od paradajza i začinima u zdrav napitak.
Kad kupujete brokulu, birajte glavice s jakim peteljkama i čvrstim cvetićima. Izbegavajte one s bledim i žutim cvetićima jer su prestarele pa im manjka ukusa i hranljivih materija!

http://www.herbateka.eu/node/503
*************************************************************

Nikada dosta informacija o brokulima

Nutritivna i zdravstvena svojstva
Brokula je niskokalorična namirnica koja sadrži obilje neprobavljivih prehrambenih vlakana. Izvrstan je izvor vitamina C i A te dobar izvor folne kiseline i željeza. Sadrži značajne količine kalcija i vrlo je važan izvor antioksidansa, posebno fitokemikalija - sulforafana, beta-karotena, kvercetina, glutationa i luteina. Također je jedan od najbogatijih izvora minerala kroma, koji utječe na osjetljivost inzulina i pomaže u normalizaciji razine glukoze u krvi. Osobe koje jedu mnogo brokule rjeđe obolijevaju od bolesti srca i malignih bolesti probavnog sustava.

Epidemiološke studije pokazale su da konzumacija povrća iz reda krstašica (kelj, brokula, kelj pupčar, kupus) može biti osobito učinkovita strategija smanjenja rizika karcinoma. Ova vrsta povrća bogata je biljnim kemikalijama glukozinolatima koji se pretvaraju u izotiocijanate djelovanjem enzima u biljkama i probavnom sustavu čovjeka. Izotiocijanati i glukozinolati molekule su kojima se pripisuju antikarcinogeni učinci

Kada kupujete brokulu birajte onu sa svježim mirisom, žarko zelene boje i čvrstim, nježnim stabljikama. Izbjegavajte brokulu s požutjelim lišćem ili cvjetovima, savijenim stapkama ili odbojnim mirisom. Ako su stabljike suviše tvrde i ‘drvenaste’, potražite bolji primjerak za sebe.

Kulinarska obrada koja najbolje čuva vrijedne tvari u brokuli je priprema na pari, međutim, može se i pirjati, kuhati ili gratinirati. Španjolski znanstvenici nedavno su proveli istraživanje kojim je otkriveno da brokula u mikrovalnoj pećnici za samo 5 minuta izgubi 97% od ukupnog sastava flavonoida.Sastav nutrijenata promatran je kod četiri različita načina tretiranja brokule: kuhanje pod visokim pritiskom - 3 minute, kuhanje u uzavreloj vodi - 5 minuta, kuhanje na pari - 3,5 minute te priprema u mikrovalnoj pećici - 5 minuta. Znanstvenici su dokazali da na očuvanje vrijednih nutrijenata u povrću uvelike utječe način pripreme jela od povrća.Najveće gubitke vrijednih nutrijenata brokula je imala kod pripreme u mikrovalnoj pećnici (97 % flavonoida je uništeno), uobičajeno kuhanje u uzavreloj vodi uzrokovalo je gubitak 66 % flavonoida, a kuhanje pod visokim pritiskom gubitak 47 % flavonoida. Najbolji rezultati dobiveni su kuhanjem brokule na pari. Ovom metodom pripreme izgubljeno je svega 11 % flavonoida.

Savjeti za čuvanje i pripremu
Brokulu valja čuvati neopranu, u otvorenoj plastičnoj vrećici u hladnjaku. Optimalno ju je upotrijebiti unutar dva dana od kupnje.

Pakirana smrznuta brokula razlikuje se od svježe u nutritivnom profilu. Naime, cvjetovi su bogatiji beta-karotenom od stabljike, a budući da se obično zamrzavaju samo cvjetovi, smrznuta brokula može sadržavati i do 35 % više beta karotena od svježe u jednakoj jedinici mase. Nedostatak smrznute brokule je u sadržaju natrija koji je dvostruko veći kod smrznute nego kod svježe brokule. Također, dvostruko je manji sadržaj kalcija, a manji su udjeli željeza, vitamina B1, vitamina B2 i vitamina C.

Jednako dobro pristaje uz riblja i mesna jela. Krem juha od brokule vrlo je ukusna, zdrava i jednostavna za pripremu i stoga bi se na zimskim jelovnicima trebala naći barem jednom tjedno. Priprema brokule na ekstra djevičanskom maslinovom ulju i češnjaku daje superioran spoj nutrijenata s povoljnim djelovanjem na imunološki sustav.

Začini koji najbolje pristaju uz ovo povrće su: bosiljak, kim, kurkuma, kopar, mažuran, origano i majčina dušica.

Jeste li znali?
… da je konzumacija brokule porasla za više od 940 % u posljednjih 25 godina!
… da je brokula izvrstan izvor vitamina A, C, kalija, folne kiseline, željeza I neprobavljivih vlakana.
… da brokula sadrži nekoliko dragocjenih skupina fitokemikalija: karotenoide, flavonoide, indole i izotiocijanate.

Dr.sc. Darija Vranešić Bender

Paprika

Zelena 100gr/16 kcal ; P - 0.5%; UH - 3.1%; MASTI - 0.3%
Zuta 100gr/22 kcal ; P - 0.2%; UH - 5%; MASTI - 0.3%
Crvena 100gr/26 kcal ; P - 0.99%; UH - 6.03%; MASTI - 0.3%

Paprika (Capiscum annum L.) je jednogodisnja biljka poreklom
iz Juzne Amerike, danas se uglavnom koristi kao povrce
i kao zacin. Ali, paprika je i lekovita. Plodovi se upotrebljavaju
zeleni i zreli, svezi ili pripremljeni na razlicite nacine.
Gotovo bez mirisa, mesnat, plod je cesto jakog,
ostrog i ljutog ukusa. U svetu se uzgaja 50-tak razlicitih sorti
paprika koji se medjusobno razlikuju najvise po
prisustvu vitamina C, najvaznijeg sastojka ove omiljene namernice
( a on varira od 50 do 400 miligrama - u nasoj najcescoj
sorti nesto vise od 100 miligrama ).Paprika je jos bogata vitaminima
B1, B2, provitaminom A. Zanimljivo je da po koncetraciji vitamina C
paprika dvostruko nadmasuje limun i pomorandzu.
U tome su ispred samo sipurak i list persuna.
Paprika poseduje i ugljene hidrate, belancevine,
masti i minerale (kalcijum, fosfor, gvozdje i kalijum).
Zato je ona i hrana i lek.

Sonja Rukavina
"Hrana je lek"
*************************************************************
Jos jedan izvor o nutritivnoj vrednosti paprike



Paprika je visoko cijenjeno povrće, bogato ljekovitim sastojcima i zbog toga preporučljiva u prehrani.

Najbolja i najzdravija za jelo je svježa, toplinski neobrađena paprika, a ljekovitim se smatra njen mesnati, plodni dio. Ljekovitost paprike u pučkoj medicini iako je novijeg datuma, nikad nije bila upitna. Koristila se kao: antidepresiv, antireumatik, afrodizijak, antiseptik, aromatik, diuretik. Zbog velikih količina vitamina C preporučuje se kao dodatak prehrani za jačanje imunološkog sustava.
Paprika potječe iz Južne Amerike. Španjolci su je donijeli u Europu u 15. stoljeću, odakle se proširila sve do Turske, a danas se najviše uzgaja u Mađarskoj. Prvi zapis o paprici datiraju iz 1593. godine, a govore o paprici kao začinu siromašnih ljudi. Današnji naziv paprika potječe od naziva "paparka" kojim su se služili Turci i Bugari. Mađari su kao najveći proizvođači paprike dali pečat toj biljci i njenom imenu.
Paprika je jednogodišnja biljka, a u tropskim krajevima višegodišnja. Botanički pripada porodici Solonaceae, polikarpnim biljkama koje u tijeku ciklusa cvatu više puta. Plodove paprike razlikujemo prema obliku ( stožasti, prizmatični, okrugli te okruglošpljosteni ) i prema boji (tamnozeleni, žutozeleni, blijedožuti, gotovo bijeli, žuti, narančasti, svjetlocrveni i tamnocrveni).
Kemijski sastav paprike obuhvaća sadržaj svih sastojaka ovog povrća, kao i njihovih proizvoda, ukjučujući i vodu. Prosječni sastav vode u paprici je dosta visok, približno 89 %. Od ugljikohidrata najviše sadrži šećera iz skupine monosaharida i disaharida. Od monosaharida 90-98 % otpada na glukozu, a ostatak na fruktozu i saharozu. Količina eteričnih ulja u sjemenu paprike ovisi o količini prisutnog alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je specifična tvar i sastavni dio eteričnih ulja roda Capsicum, a daje ljutinu plodovima paprike. Prema količini kapsaicina, koja je obrnuto proporcionalna veličini ploda, provedena je klasifikacija na slatke i ljute sorte paprike.

Kapsaicin ima ljekovito djelovanje jer djeluje antiseptički, a u probavnom sustavu spriječava razvoj bakterija truljenja i poboljšava probavu hrane draženjem sluzokože crijeva. Povećava i nivo histamina u krvi, koji čini glavni obrambeni sustav ljudskog organizma na reumatska oboljenja.

Poznato je da hanabera, papričica visokog sadržaja kapsaicina, izaziva opekotine kod osjetljivih ljudi, iritaciju kože i sluznice, a kuhari koji je koriste u pripremanju hrane pažljivo je drže među prstima jer ako dođe do očiju može izazvati privremeno slijepilo.
U medicini se koristi kao prirodno stimulativno sredstvo, ali kod ljudi potpuno zdravog probavnog susta.
Od vitamina paprika sadrži najviše vitamina C. Dokazano je da u paprici ima čak 4 - 5 puta više vitamina C nego u limunu i naranči. Količina vitamina C iznosi oko 100 - 250 mg / 100 g svježe tvari ploda, a ovisi o starosti paprike.

Za papriku su značajne i količine vitamina B skupine. Posebno se ističu B1 ( 60 mg / 100 g ) i B2 ( 30 mg / 100 g svježe paprike). Paprika sadrži još i vitamin E, kojem se pripisuju antikarcenogena svojstva, zatim pantotensku kiselinu, a u formi provitamina sadrži i vitamin A koji je prisutan kao b- karoten i kriptoksantin. Od minerala paprika je najbogatija kalijem, fosforom i željezom.
Paprika je visoko cijenjeno povrće, bogato ljekovitim sastojcima i zbog toga preporučljiva u prehrani. Najbolja i najzdravija za jelo je svježa, toplinski neobrađena paprika, a ljekovitim se smatra njen mesnati, plodni dio. Ljekovitost paprike u pučkoj medicini iako je novijeg datuma, nikad nije bila upitna. Koristila se kao antidepresiv, antireumatik, afrodizijak, antiseptik, aromatik, diuretik. Zbog velikih količina vitamina C preporučuje se kao dodatak prehrani za jačanje imunološkog sustava.

Njezin utjecaj na površinsku kapilarnu cirkulaciju možemo pripisati sastojku citrinu, koji utječe na elastičnost i propustljivost kapilara što se koristi za liječenje arterioskleroze. Kao aromatik koristi se za pripravljanje jela u našoj kuhinji, a također i za razna pića.

Paprika je sredstvo koje pospješuje apetit, a pri tome potiče rad želuca jer pojačava lučenje želučanog soka i potiče peristaltiku. Sadrži dosta kalija kojem se pripisuje diuretsko i antikarcinogeno djelovanje.

Vjerovanje u afrodizijačko svojstvo temelji se na utjecaju paprike na pojačanu cirkulaciju. Od ljute paprike u pučkoj medicini postoji niz pripravaka za liječenje reumatskih bolova.Sokom od paprike liječe se razni upalni procesi kao što su upala grla ili počeci infektivnih bolesti. Prah ljute crvene paprike koristi se za liječenje probavnih smetnji i hemeroida.

Sandra Sivec, dipl.ing. <[email protected]>

KUPUS

Zeleni 100gr/22 kcal ; P - 2.8%; UH - 2.8%; MASTI - 0%
Crveni 100gr/20 kcal ; P - 1.7%; UH - 3.5%; MASTI - 0.1%
Beli 100gr/22 kcal ; P - 1.9%; UH - 3.8%; MASTI - 0.1%

Kupus (Brassica oleracea L.)) je dvogodisnja biljka iz familije krstasica,
izuzetno vazno povrce u ishrani nasih ljudi.
Bere se od maja do novembra.
Kupus ima malu energetsku vrednost ali je zato
bogat mineralima i vitaminima (kupus ima kalcijuma vise nego
bilo koja druga biljka). Zatim, bogat je kalijumom, gvozdjem,
sumporom, magnezijumom, bakrom, fosforom.
Malo je poznato da je kupus po sadrzaju vitamina C ravan
limunu ili narandzi. Sadrzi jos i vitamin B1, kao i provitamin A.
Za ishranu kupus se koristi svez, kuvan ili ukiseljen.
Utvrdjeno je da je kupus zdraviji sirov nego kuvan,
a skodljiv je po zdravlje ako se przi ili dinsta na masti.
Kuvanjem ili przenjem iz kupusa nestaju njegovi najvazniji sastojci.
Kiseli kupus i rasol su, kao i sirov, veoma zdravi i lekoviti.
Casa rasola blagotvoran je jutarnji napitak.
Sok od svezeg kupusa podstice razmenu materija,
sprecava pojavu cira ili gastritisa.
Lekovite obloge se prave od lista kupusa.

Kupus i svi njegovi blizi i dalji rodjaci, kao sto su karfiol, kelj, keleraba ili brokoli, izuzetno su bogati biljnim vlaknima i mineralima, narocito kalijumom i vitaminima, supstancama koje su izuzetno korisne ne samo za fizicko zdravlje, nego i za regulaciju nervnog sistema.

Najnovija istrazivanja su pokazala da povrce iz ove familije vrlo dobro utice protiv stvaranja cira na zeludcu i gastritisa. Sem toga, dokazano je da kupus poseduje i neka antibiotska svojstva, narocito je delotvoran protiv bakterije Helicobacter pylori, jednog od glavnih krivaca pojave cira na zeludcu.
Kupus i svi njegovi srodnici su veliki prijatelji srca. Oni sadrze znatne kolicine betakarotena, supstance koja smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Zahvaljujuci vitaminu D i bioflavonidima uspesno se bori protiv starenja celija, vrlo su delotvorni kao diuretici, za ciscenje organizma, protiv zapaljivih procesa i gastrointestinalnih smetnji.
Ne treba zaboraviti i njihovo pozitivno dejstvo na zdravlje i lepotu koze, zbog cega se sok od ovih biljaka sve cesce koristi u kozmeticke svrhe.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=55

Bundeva

100gr/15 kcal ; P - 0.6%; UH - 3.4%; MASTI - 0%

Bundeva (Cucurbita pepo L.)je jednogodisnja zeljasta biljka,
poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta.
Kod nas ima vise naziva: buca, tikva, budimka, bela ludaja,
dulek, dudanja, bundevka, zuta tikva....
Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji moze biti tezak
i preko 10 kilograma, vec i zbog uljevitih semenki
iz kojih se pravi lako probavljivo ulje.
Bundeva sadrzi u sebi masnog ulja, pektina, belancevina,
secera, karotena, manganove soli, vitamina C,
fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline.
Bundeva se moze jesti pecena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu.
Svakodnevna kura, koju cine svez sok, kuvano ili peceno
bundevino meso, pokazalo se dobro u lecenju psorijaze.
Kostice od bundeve, oguljene presne ili pecene,
odlicno su sredstvo protiv crevnih parazita.
I pored izuzetnih svojstava bundeva je slabo zastupljena
u domacem jelovniku sto je prava steta.

http://kuvar.8m.com/bundeva.html
************************************************************

Čarobna bundeva

Šta mislite, zašto je dobra vila, od svih biljaka, odabrala baš bundevu da od nje napravi kočiju, kojom će Pepeljuga odjuriti na bal i očarati mladog princa? Možda zato što je bundeva, tradicionalna hrana siromašnih, odlično oslikavala Pepeljugin status? A možda je i onaj, koji je smišljao čuvenu bajku, intuitivno znao da se baš u ovom, „prostom“ povrću, krije nešto – kraljevsko?

piše: Nikola Pešić, kuvar od malih nogu

Kako god, bundeva je već odavno prestala da bude sirotinjska hrana i postala je suvereni vladar jelovnika najotmenijih lokala na Zapadu, pa i kod nas. Na meniju mnogih restorana, najčešće se nalazi krem čorba od bundeve, a oni eksluzivniji trude se da idu dalje od toga i pripremaju razne specijalitete od ove jesenje lepotice. Bez obzira da li je restoran italijanski, francuski, japanski ili srpski, jedno je sigurno – bundeva neće izostati, jer su ljudi u svakom delu sveta odavno uvideli koliko kulinarskih mogućnosti pruža ovaj blagotvorni plod, prvobitno prenesen u Evropu i Aziju iz Južne Amerike, gde je vekovima bio važna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca.

Od bundeve se mogu pripremati slana i slatka jela, može jesti živa,dinstana, pečena, pržena... Postoji čitav niz različitih sorti bundeve: pored domaće žute, na pijacama i prodavnicama zdrave hrane, pronaći ćete i japansku hokaido (koja se u makrobiotici najviše koristi i ima posebno sladak ukus), zatim muskatnu bundevu i još siguno nekoliko vrsta, za koje možda niste ni čuli, a koje vas čekaju da ih probate.

I zaista, nema razloga da ova namirnica i dalje ostane prisutna u vašem jelovniku samo kao često prešećerena pita bundevara ili običan „pečeni dulek“ (mada je ovo drugo izvrstan specijaliet, jer jednostavna jela su često i najlepša). Upotrebite svoju kulinarsku kreativnost i dajte bundevi zasluženo mesto u vašoj jesenjoj kuhinji! Na kraju teksta očekuje vas nekoliko recepata koji treba da vam daju ideju, a sigurno ćete i sami uskoro smisliti svoj specijaliet! Ali pre svega, da vidimo šta se to nalazi u bundevi i šta je čini tako značajnom u ovo vreme sve popularnijeg wellness-a i trenda zdravog života?

Prvo, meso bundeve je idealna hrana za one koji žele da smršaju, a da ne ostanu uskraćeni za važne vitamine i minerale. U njemu se nalazi skoro 90% vode. Masnoće u mesu bundeve skoro da nema, za razliku od semenki, koje su prave energetske bombe, bogate zdravim, višestruko nezasićenim masnim kiselinama. Većinu energije iz mesa bundeve daju ugljeni hidrati, ali ni njih nema previše, kao ni belančevina. S druge strane, zadivljujući je procenat i raznolikost prisutnih vitamina (C, B1, B2, B3, B6, provitamin A, niacin, folna kiselina) i minerala (kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa). Tu su i oligoelementi, kao i balastne materije, značajne za bolje varenje. S druge strane, bundeva je niskokalorično povrće – 100 g ima samo 30 kalorija! Ali to nije sve – pored nabrojanih sastojaka, značajnih u očuvanju zdravlja, bundeva, a specijalno njene semenke, sadrži u medicini upotrebljive supstance, fitosterine. U pitanju su biljni hormoni, za koje je dokazano da povoljno deluju kod benignih uvećanja prostate i tegoba sa bešikom. Dalje, selen u semenkama, ali i provitamin A iz mesa bundeve čuvaju organizam od raka. Značajno je da nijedan od ovih sastojaka, bundeva ne gubi stajanjem i zato se preporučuje njeno konzumiranje od jeseni, pa preko cele zime, kada je ishrana generalno siromašna.

Ali i bez potvrde nauke, narod je odavno uvideo blagodeti bundeve, koja se preporučivala za izbacivanje suvišne vode iz organizma, i kao takva, bila je savršeni lek za smanjivanje otoka, tegoba kod gihta i visokog pritiska. Semenke bundeve davale su se kao lek protiv dečjih glista i pantljičare. Žene koje su želele da imaju lep ten, stavljale su masku od rendane bundeve, koja isto može da posluži kao oblog za ublažavanje tegoba kod proširenih vena.

I na kraju, da ne zaboravimo blagotvorno, tamno smeđe ulje od semenki bundeve! Ono u sebi, u koncentrovanom obliku, sadrži sve korisne sastojke semenki bundeve, a svojim specifičnim ukusom obogatiće vaša jela i dati im novu aromu. Bundevino ulje je suviše dragoceno (a time i skupo), da biste pržili na njemu, zato ga čuvajte za salatu, ili kao dodatak u već skuvane čorbe. U boljim prodavnicama zdrave hrane pronaći ćete i puter od semenki bundeve (nešto poput kikiriki putera), koji je odličan, zdrav namaz za crni hleb.

Kao što vidite, bundeva je zaista čarobna biljka! A ako ste pravi fan, ne zaboravite da se polovinom oktobra uputite u Kikindu na manifestaciju „Dani ludaje“. Tamo možete da prisustvujete biranju najveće bundeve ove godine, ali i da probate svakojake đakonije sa „ludajom“ – kako tamo na originalan način zovu bundevu. Do tada, ne „ludujte“, već pravac na pijacu, da pazarite svoju porciju vesele narandžaste boje u tanjiru. I to za samo 20 – 30 dinara po kilogramu! Prijatno!

RECEPTI:

Salata od rendane bundeve

Sastojci:
400 g bundeve
50 g mlevenih lešnika
kašičica meda
100 g kiselog mleka
2 kašičice soka od limuna
prstohvat anisa u prahu

Kako se priprema?
Izmešati dobro med, sok od limuna i anis. Dodati tome kiselo mleko i lešnike, pa još jednom izmešati. Izrendati bundevu i umešati u salatu.

Rižoto sa bundevom

Sastojci:
500 g bundeve
250 g pirinča za rižoto
1 glavica luka
maslinovo ulje
bujon od povrća, oko 1 l
so i biber
kašika maslaca
parmezan

Kako se priprema?
Iseckati bundevu na kockice i propržiti je sa seckanim lukom na maslinovom ulju. Dodati pirinač i kratko pržiti sve zajedno, da pirinač postane staklast. Naliti kutlačom bujona i krčkati dalje uz mešanje na umerenoj temperaturi dok ne ispari sva tečnost. Doliti opet kutlaču bujona i mešati dok ne ispari. Ponavljati postupak dok se ine istroši sva količina bujona. Pirinač treba da ostane blago žilav pod zubima ( al dente), a oko njega treba da bude dosta kremastog sosa. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Umešati maslac i krupno rendani parmezan. Služiti odmah, dok je toplo, kao prilog ili jednostavno glavno jelo.

Kari od bundeve za dvoje

Sastojci:
400 g bundeve
1 glavica luka
1 čen belog luka
kašika pročišćenog maslaca „gi“ (kupuje se u prodavnicama sa zdravom hranom) ili maslinovog ulja
100 ml bujona od povrća
kašičica kari praha
2 kašike kisele pavlake
so, krupno samleveni biber
šaka sveže seckanog korijandera ili peršuna

Kako se priprema?
Iseći bundevu na kocke. Luk iseckati na polumesece i prodinstati u tiganju na pročišćenom maslacu ili maslinovom ulju. Dodati bundevu, pržiti nekoliko minuta i naliti bujonom. Krčkati oko 10 minuta. Dodati sitno iseckani beli luk, so, biber i kari prah. Kuvati dalje na veoma blagoj vatri još 10 minuta. Umešati kiselu pavlaku i skinuti sa ringle. Posuti korijanderom ili peršunom. Servirati toplo, uz basmati pirinač, čapati hleb ili prepepečeni baget natrljan belim lukom.

Njoke od bundeve

Sastojci:
900 g bundeve
250 g belog krompira (koji se raspada tokom kuvanja)
100 g griza
200 g brašna
So

Kako se priprema?
Preseći bundevu na pola, očistiti semenke i položiti je u odgovarajući pleh, sečenom stranom na gore. Naliti u pleh oko 1 cm vode i ubaciti bundevu u rernu na 220 stepeni, da se peče oko 40 minuta, odnosno dok ne postane potpuno mekana. Za to vreme dobro oprati krompire i kuvati ih u ljusci, u posoljenoj vodi, oko 30 minuta. Ocediti krompire, oljuštiti ih i izgnječiti u pire. Bundevu takođe odvojiti od kore i izgnječiti. Izmešati pire od krompira i bundeve, umešati griz i brašno. Posoliti po ukusu. Od dobijene mase kašičicom odvajati njoke i ređati ih na veliki tanjir posut brašnom, da se prosuše i odstoje oko 1 sat. Prokuvati veliku količinu posoljene vode i smanjiti temperaturu da voda samo blago struji. Spustiti njoke u vodu i kuvati ih dok ne isplivaju na površinu (oko 5 minuta). Služiti kao prilog uz meso ili propržene na maslacu i posute parmezanom. U sosu od pečuraka ove njoke će biti kompletan obrok za vegetarijance. Takođe su odlične kao „knedle“ u čorbi od povrća.

Kolač od bundeve

Sastojci:
500 g bundeve, sitno izrendane
500 g integralnog pšeničnog brašna
3 jajeta
kašičica praška za pecivo
200 g smeđeg šećera
200 g mlevenih badema
200 g kokosovog brašna
200 ml ulja
kesica burbon vanilin šećera

Kako se priprema?
Izmešati bundevu, jaja, šećer, vanilin šećer i ulje. Dodati kokosovo brašno, mlevene bademe, brašno i prašak za pecivo. Obložiti dublji pleh papirom za pečenje i rasporediti testo. Peći u prethodno zagrejanoj pećnici, na 180 stepeni, oko 1 sat. Po želji, premazati kolač rastopljenom čokoladom. Čuvati kolač u frižideru, pokriven providnom folijom.

Krem čorba od bundeve sa pomorandžom

Sastojci:
600 g bundeve
2 velike glavice luka
800 ml bujona od povrća
125 ml sveže ceđenog soka od pomorandže
3 cm sveže rendanog đumbira
75 ml slatke pavlake
Kašika maslinovog ulja
2 kašičice karija u prahu
so
2 kašike seckanih pistaća

Kako se priprema?
Iseći bundevu na kocke. Iseckati luk i propržiti ga na maslinovom ulju. Smanjiti temperaturu, posoliti, posuti kari jem i lagano dinstati još par minuta. Dodati bundevu i dinstati 5 minuta. Naliti bujonom i kuvati dok bundeva potpuno ne omekša. Ispasirati i ponovo prokuvati. Dodati sok od pomorandže i đumbir. Posoliti po ukusu i dodati pavlaku. Posuti pistaćima prilikom serviranja.

Bundeva u šlafroku

Sastojci:
400 g bundeve
malo tečnog testa, kao za palačinke, ali gušće
čašica ruma
kašičica rendane kore limuna
sok od limuna
burbon vanilin šečer
ulje

Kako se priprema
Bundevu iseći na tanke, ali veće komade. Posuti sitnim šećerom i nastruganom korom limuna. Preliti rumom. Ostaviti da odstoji bar sat vremena. Za to vreme napraviti testo kao za palačinke, ali malo gušće, u koje treba ucediti sok od ½ ili celog limuna. Svaki komad pripremljene bundeve umočiti u ovo testo i pržiti u dubokom ulju, dok ne porumeni. Poređati u činiju u posuti burbon vanilin šećerom.

Makrobiotička dinstana bundeva


Sastojci:
500 g bundeve (najbolje hokaido), isečene na kocke velike 3 cm
1 praziluk isečen na komade dugačke 2 cm
5 cm svežeg korena đumbira
prstohvat nerafinisane morske soli
pola čena belog luka
½ kašičice soka od limuna
kašika seckanog peršuna
dve kašikice hladno ceđenog susamovog ulja

Kako se priprema
Zagrejati ulje i spustiti praziluk. Pržiti jedan minut, malo posoliti i pržiti još par minuta. Dodati bundevu, pržiti minut, posoliti još malo, naliti 100 ml vode, poklopiti i kuvati na najslabijoj vatri, bez mešanja i otklapanja, oko 20 minuta. Oljuštiti i narendati đumbir, pa izrendani deo prstima iscediti u jelo, a vlakna baciti. Dodati još sitno seckani beli luk i sok od limuna, pažljivo promešati, da se kocke bundeve ne raspadnu i kuvati još tri minuta. Posuti seckanim peršunom i služiti uz kuvano proso, pirinač ili uz palentu.

Makrobiotička bundeva zapečena sa misom

Sastojci:
500 g bundeve isečene na velike pravougaonike, debele 2 – 3 cm
kašičica susamovog ulja
5 kašika taan-a (puter od susama)
2 kašičice miso paste

Kako se priprema
Namazati pleh uljem, poređati bundevu u jednom sloju, naliti vodom da prekrije komade i peći na 200 stepeni dok ne omekša. Razmutiti taan sa malo mlake vode i miso pastom, da se dobije gusta tečnost poput jogurta. Premazati time komade bundeve i vratiti u rernu na još 5 – 10 minuta, da se zapeče (paziti da ne zagori).

http://www.b92.net/zivot/gastronauti.ph ... 90&start=0

Celer

100gr/23 kcal ; P - 1.9%; UH - 3.8%; MASTI - 0.1%

Celer (Apium graveolens L.) je dvogodisnja zeljasta biljka,
vretenastog korena i specificnog mirisa.
Koren i povrce se koriste za salatu a cela biljka kao zacin.
Kao korisna i lekovita biljka celer je bio poznat
jos u starom Egiptu.Nekada se verovalo da celer pospesuje
polnu moc. Danas se zna da pospesuje uspesno razmenu materija.
Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem.
U korenu ima eterskog ulja, secera, apina, asparagina, tirozina,
kolina, alosorbusena, pentosana i masti.
Slatkasti odebljali koren celera najcesce se koristi za
spravljanje salate, variva ili kao zacin za supe i corbe.
Peteljke i listovi koji imaju jak aromatican miris,
takodje sluze kao zacin.
Biljka zadrzava specifican miris i nakon susenja.
Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi.

Celer je povrće koje se može nabaviti tokom cele godine i dobro ga je uvesti u redovnu ishranu jer povoljno deluje na zdravlje. Ima samo 7 kalorija, magnezijuma 320mg , folata 16 mcg na 100g korena.

Reč celer potiče od latinske reči celeri, koja znači brzo delovanje, i zaista brzo povoljno deluje na zdravlje. Lišće i koren su bogati osnovnim mineralima, vitaminima i nutritijentima kao i esencijalnim uljima koji biljci daju snažan i karakterističan miris. Ova ulja imaju dejstvo na nervni sistem i deluju smirujuće.

Naučnici su dokazali da celer sadrži ftalide - supstance koje deluju relaksirajuće na arterije i omogućavaju im da se šire, takođe smanjuju količinu hormona stresa koji takođe utiču na kontrakciju krvnih sudova. Potvrđeno je da deluje na smanjenje koncentracije lošeg holesterola.

Lišće celera je dobar izvor vitamina C, koji pomaže da se smanje simptomi prehlade i poboljšava reakciju imunog sistema.

Korisan je obolelima od artritisa zbog visokog sadržaja natrijuma koji pomaže da kalcijum i magnezijum ostanu rastvoreni. Da bi imao optimalno dejstvo treba koristiti sok od korena i listove u salatama. Pomaže i kod reume i kostobolje.

Celer ima antispazmolitično delovanje pa je koristan obolelima od astme, bronhitisa, tuberkuloze.

Redovnim korišćenjem celera, ljudi skloni stvaranju kamena u bubrezima ili žučnoj kesici može sprečiti njihovu pojavu.

Celer sadrži fitoelemente nazvane kumarin koji uklanjaju slobodne radikale i sprečavaju ih da oštećuju ćelije, takođe potstiču bela krvna zrnca koja napadaju i eleminišu potencialno štetne ćelije, uključujući čelije raka. Utvrđeno je da jedan od sastojaka celera - acetileniks, zaustavlja umnožavanje ćelija raka.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=618

Cvekla

Sirova 100gr/36 kcal ; P - 2%; UH - 7%; MASTI - 0%
Kuvana 100gr/32 kcal ; P - 1.1%; UH - 7%; MASTI - 0.1%

Cvekla (Beta vulgaris) poreklom je sa obale Sredozemlja.
Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog
lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura.
Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine,
bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati
bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica.
Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima,
cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke:
kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan,
bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...
Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno
retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance.
Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku
od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka
deluje i antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slucajevima
demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda cini je dragocenom
u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja.
Osnov visestruke lekovitosti ove biljke cine ipak betanin i betain,
jer podsticu razmenu materija, regulisu krvni pritisak, smanjuju holesterol,
odrzavaju krvne sudove, podsticu rad jetre...

http://kuvar.8m.com/cvekla.html

Krompir

Zreli 100gr/87 kcal ; P - 2.1%; UH - 20.8%;; MASTI - 0.1%
Mladi 100gr/71 kcal ; P - 0.9%; UH - 17.6%; MASTI - 0.2%
Slatki 100gr/120 kcal ; P - 1%; UH - 29%; MASTI - 0%

Krompir (Solanum tuberosum L.) je jednogodisnja zeljasta biljka,
poreklom iz Perua i Cilea,
danas jedna od najrasprostranjenijih namernica na svetu.
Najvise se gaji u Evropi.
Postoji vise od 1 500 sorti krompira,
koristi se za ljudsku i stocnu ishranu, za tehnicku preradu
(spiritus i skrob) i u lekovite svrhe.
Zahvaljujuci svojoj bioloskoj vrednosti krompir bi
mogao odrzati coveka u zivotu bez i jedne druge namernice.
To nije cudo ako se zna da krompir sadrzi u sebi
dovoljno belancevina, masti, ugljenih hidrata (skroma mahom),
mineralnih sastojaka neophodnih za zivot, vitamine C, B1 i B2.
Posto je kora krompira korisna (ima fluora koji sprecava zubni karijes)
valja ga jesti pecenog ili kuvanog neljustenog,
jer tako zadrzava u sebi vitamin C.
Vazan je nacin pripreme krompira:
raskuvan krompir gubi hranljive sastojke i zato mu valja tokom kuvanja
dodati malo soli, kuvati ga na pari, a posto je najvise belancevina
ispod same kore voditi racuna prilikom ljustenja,
a najbolje je kuvati ga pod korom.
Treba znati da se ne jede proklijao krompir i zeleno obojeni.
Zelena mesta sadrze velike doze solanina
koji moze dovesti do trovanja.

http://kuvar.8m.com/krompir.html

Beli luk

100gr/136 kcal ; P - 6%; UH - 28%; MASTI - 0%

Beli luk - Allium sativum L., porodica Liliaceae; je vekovima poznat kao univerzalni zacin, ali i jedan od najkorisnijih prirodnih liekova.

Cešnjak sadrži više od 200 biološki aktivnih supstanci, koje se uglavnom nalaze u lukovici. Od lekovitih supstanci sadrži etericna ulja, vitamini (A, B1, B2 i C), minerali (kalijum, gvožde, sumpor, jod, kalcijum, fofor, selen), aminokiseline, enzime, polioze kao što su inulin, adenozin i alicin. Sve supstance u lukovici se malaze u koncentrovanom obliku, a lekovite su vec u maloj koncentraciji.

Od davnina je poznat njegovo antisepticno i antibiotsko dejstvo, pa je korišcen za ispiranje zagnojenih rana i cireva, odstranjivani su crevni paraziti, koristio se za lecenje kolere, dizenterije, zapaljenje pluca, bronhitisa, kašlja, glavobolje, tuberkoloze.


Naucnici su u raznim studijama dokazali njegovo delovanje:

- adenozin iz belog luka sprecava stvaranje krvnih ugrušaka

-organske materije iz belog luka koje sadrže sumpor smanjuju nivo holesterola i deluju preventivno na razvoj malignih bolesti (dokazana su antikancerogena svojstva belog luka)

-aminokiseline iz belog luka utiecu na sniženje nivoa štetnog holesterola (LDL) u plazmi, odnosno na povišenje koncentracije zaštitnog holesterola (HDL) - belog luka snižava nivo holesterola i triglicerida, cak i pri konzumaciji hrane s visokom kolicinom masti

-potvrden je njegovo vazodilatatorno delstvo ( širenji krvne sudove), pogotovo periferne krvne sudove, može se koristi u tretiranju nekih vrsta glavobolje i bolnih grceva u potkolenicama koji se kod nekih starijih ljudi javljaju cak i posle kracih šetnji

-dovodi do snižavanja krvnog pritiska za pet do deset posto

-normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad srcanih krvnih sudova i snabdevanje srcanog mišica krvlju, što dovodi do poboljšanja srcane funkcije i smanjenja sklonosti trombozi

-djeluje na održavanje elasticnosti krvnih sudova i smanjenje viskoziteta krvi

-pospešuje varenje i rad želutca , rad jetre, bubrega i prostate

- antimikrobno dejstvo potice od alicina, pa je delotvoran kod infekcije stafilokokima, E. colli, proteusom i pseudomonasom

-pomaže u lecenju raznih plucnih oboljenja, a izrazito je delotvoran u lecenju gripa i bronhitisa

- u narodu se cešnjak odavno koristi za izbacivanje decjih glista


-dokazano je i delovanje na herpes viruse i kvasne gljive (Candida albicans).

Pored naucnono potvrdenog ljekovitog dejstva, ipak je potreban oprez kod istovremene primene belog luka i preparata na bazi ginkga ili visokih doza E vitamina, jer mogu da nastanu problemi zbog pojacanog krvarenja. Isto tako, se treba posavetovati sa lekarom ako osoba uzima preparate na bazi heparina, aspirina ili Trentala.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=427

Sargarepa

100gr/36 kcal ; P - 1%; UH - 8%; MASTI - 0%

Sargarepa (Daucus carota) je dvogodisnja zeljasta biljka,
potice najverovatnije iz Evrope,
izuzetno je vazna povrtarska biljka za ljudsku ishranu.
Sargarepa je u stvari prava mala prirucna apoteka:
zna se za vise od tridesetak bolesti kod kojih ona pomaze.
Analogno tome, ako se redovno koristi ona moze
spreciti pojavu mnogih oboljenja.
Sadrzi karotin (provitamin A), vitamine B grupe, D, PP, E i H,
etricno i masno ulje, pektin, fitosterin, asparagin, glutamin,
galaktan, pentozan, inozitol, secer, skrob, masti,
celuloza, belancevine, sluzi, kalijum i drugi minerali.
Karotina ima u sargarepi vise nego u i jednoj biljci.
Poznato je njegovo dejstvo na zelutac, creva, oci i kozu.
Sargarepu treba koristiti celu, cak i lisce,
a koren se ne sme nikako ljustiti,
jer se time gube dragoceni sastojci.

***********************************************************

U ljudskoj ishrani koren mrkve više se koristi tek od srednjeg veka, iako su je germanski narodi uzgajali pre no što su upoznali starorimsku kulturu. Upravo Evropa se smatra pradomovinom mrkve, gde ona i danas obilno raste kao divlja biljka. Uzgojem i ukrštavanjem dobijena je vremenom biljka veoma izdašnog i socnog korena, narandžaste boje, koji u covekovoj ishrani zauzima važno mesto. Narandžastu boju mrkvi daje karotin, kojeg ni u jednom drugom povrcu nema u tolikoj meri. To je susptanca iz koje nastaje veoma važan vitamin A. Što je boja korena izrazitije narandžasta, to je sadržaj karotina veci. Žuta mrkva sadrži ga pet puta manje nego narandžasta. Karotin je razlicito iskoristiv u zavisnosti od nacina pripreme mrkve: iz sirove neribane 2 odsto, kuvane 18, a sirove ribane cak 82 procenta. Ribana mrkva je stoga prikladna kao hrana za stariju dojencad i predškolsku decu. Mrkva obiluje i drugim vitaminima. To su pre svega vitamini grupe B (B1, B2, B5, B6) i PP, D, E i H. Zanimljivo je da za razliku od sveg drugog povrca, sadrži vrlo malo vitamina C - svega 6 mg%.
Za podizanje tonusa i jacanje potencije odlican je sok od šargarepe sa pravim, prirodnim pcelinjim medom. Ovaj eliksir se uvek pravi neposredno pred upotrebu, u razmeri 1:1, a uzima se po dve supene kašike cetiri puta na dan.
Uprkos potvrdenoj lekovitosti šargarepe, njena preterana upotreba nije preporucljiva. Opisani su cak i slucajevi trovanja prevelikim dozama koje su pacijenti sami sebi prepisali (na primer, nekoliko litara soka na dan). Treba, takode, biti vrlo obazriv sa primenom šargarepe kod akutne faze cira na želucu i kod enterita.

Od osnovnih hranljivih sastojaka mrkva sadrži najviše ugljenih hidrata (8-9 odsto) od kojih i potice njena velika energetska vrednost: 100 grama mrkve ima 176 kJ ili 42 kcal. Uz to, bogata je mineralnim sastojcima: kalijumom, kalcijumom, jodom, cinkom, kobaltom itd., kao i pektinima (oko 11 mg%) i etericnim uljima, pa se osobito preporucuje deci jer podstice telesni razvoj, jaca kosti i povecava otpornost prema infekcijama, mladima, rekonvalescentima, trudnicama i starijim osobama. NJena najveca prednost nad drugim povrcem je u tome što je kuvana ili pirjana lako probavljiva pa je mogu uzimati osobe s poremecenim varenjem, katarom želuca i creva, cirom na želucu, a povecava i broj crvenih krvnih zrnaca.
Sirovu mrkvu bi trebalo uzimati samo u obliku soka, jer je on lakše probavljiv, u hranljivi i lekoviti sastojci u njemu još jace koncentrisani. Mnogi autori preporucuju tzv. prolecnu kuru sa sokom od mrkve, koja ima svrhu da oslobodi organizam od otrova nagomilanih obilnom i jakom zimskom hranom. Tri nedelje uzima se po 100 grama soka dnevno.
Naše domacice nisu navikle da koriste zeleno lišce mrkve, vec ga kao potpuno beskorisno bacaju. Ono se, doduše, ne može jesti sirovo kao peršunovo, ali naseckano i kuvano, odnosno pirjano s korenom mrkve ili nekim drugim povrcem, vredna je namirnica, a neki autori tvrde da u lišcu ima cak više mineralnih soli nego u korenu. Dakle, ne bacajte mrkvino lišce!
Brojna su lekovita svojstva mrkve. Karotin blagotvorno deluje i na kožu, narocito suvu, kao i lomljive nokte i kosu. Sprecava proliv kod odojcadi i male dece. Blagotvorno deluje na rad jetre. Kaša od kuvane mrkve izvrsno je sredstvo protiv zatvora. Sok od mrkve otklanja višak kiseline u želucu.
Sve je na mrkvi vredno i iskoristivo. Koren nemojte guliti kao krompir ili krastavac, jer se upravo u spoljnom omotacu nalaze najvažniji sastojci, dok je sredina manje vredna i drvenasta, narocito u zrelijem stadijumu. Ako ste mrkvu uzgojili u vlastitom vrtu bez hemijskih dodataka, dovoljno je da je cetkom operete pod vodom. Prema mrkvi nabavljenoj na pijaci budite oprezniji. Ocistite je površinski nožem i dobro operite.

U sok od mrkve se može dodati lumun i med, a od nje se može napraviti i slatko! Pravite od nje kolace, marmeladu, ružicasti pire kao prilog necemu što dete voli, ako nece da je jede.
U periodu dojenja šargarepa se takode preporucuje jer podstice izlucivanje mleka, a i bebi obezbeduje dragocene materijale potrebne za rast i razvoj.
Tegobe zbog neuredne probave i hemoroida bice olakšane ako izjutra na gladan stomak popijete 150-200 mililitara sveže iscedenog soka od šargarepe. On je dragocen eliksir za citav organizam: cuva nerve od iscrpljenosti i zato se preporucuje svima koji svoj nervni sistem troše preko mere, kao što su menadžeri, osobe s visokom odgovornošcu, intelektualni radnici ili ljudi sasvim obicnih profesija, zabrinuti za svoj opstanak. Svež sok, takode, normalizuje telesnu težinu i smanjuje zamor srcanog mišica. Rezultati ispitivanja lekovitosti soka od šargarepe dokazali su da je on efikasno sredstvo protiv bolesti izazvanih poremecajem razmene minerala u organizmu, kao što su osteohondroza i poliartritis.
Veoma je korisno zadržati ovaj sok neko vreme u ustima, jer je njegova moc da ubija bakterije neverovatna. Po sadržaju fitoncida šargarepa se nalazi na trecem mestu medu povrcem, odmah iza crnog i belog luka; žvakanjem šargarepe smanjuje se broj mikroorganizama u usnoj duplji, a narodna medicina preporucuje i ukapavanje soka u nozdrve u pocetnoj fazi kijavice i slicnih infekcija.

http://www.herbateka.eu/node/956

Ren

100gr/59 kcal ; P - 4.5%; UH - 11%; MASTI - 0%

Ren (Cochlearia armoracia L.) je visegodisnja zeljasta biljka, cijom se
domovinom smatraju jugoistocna Evropa i zapadna Azija.
Raste samoniklo, ali se i gaji kao povrtarska kultura.
Upotrebljava se u ishrani, kao zacin i dodatak
jelima, i u medicinske svrhe.
Koristi se svez koren, koji ima ljut miris i ukus, i sveza biljka s cvetovima.
Koren se vadi od juna do novembra a list se bere od maja do oktobra.
Sadrzi vitamin C (ima ga u svezem korenu vise od 100 miligrama kao i u
prolecnim listovima), zatim glikozid, morozin, sinigrin, glutamin,
glukozu, secer, kalijum kiseli sulfat, etericna ulja.
Mladi listovi rena sadrze cak 300-400 miligrama
askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina.
Koren se moze koristiti preko cele godine: svezinu mu
odrzava vlazni pesak u podrumu, ako se zakopa pravovremeno.
Koren rena se najcesce upotrebljava kao zacin jelima od mesa.
Uz dodatak jogurta, secera ili majoneza mogu se praviti
i drugi dodaci jelima (sosovi i slicno). Od mladih listova prave se
dodaci salata. Utvrdjeno je da sastojci korena rena
sprecavaju razmnozavanje bakterija, da deluju antiskorbuticno
kao i u nizu zdravstvenih problema.
Kao lek najcesce se uzima uz kisela jela, zatim u obliku sirupa,
kuvan u belom vinu ili vodi, zatim kao caj.

http://kuvar.8m.com/ren.html

Pasulj

Beli (tetovac) 100gr/271 kcal ; P - 21.4%; UH - 45.5%; MASTI - 1.6%
Sareni (tresnjevac) 100gr/273 kcal ; P - 19.1%; UH - 49.8%; MASTI - 1.1%

Pasulj (Phaseolus vulgaris) je poreklom iz tropske Amerike,
jednogodisnja biljka iz porodice mahunarki,
spada u red povrtnog bilja visoke bioloske vrednosti.
Kultivisanjem je odnegovano 70 vrsti pasulja.
Pasulj ima izuzetnu kaloricnu vrednost (100 grama pasulja
ima 143 kilokalorija) ali i sve druge neophodne bioloske materije:
belancevine (26%), ugljene hidrate (52%), masti (2,1%),
zatim sve bitne aminokiseline, lecitin, kalijum, kalcijum,
fosfor, gvozdje. Nije, medjutim, bogat vitaminima pa ga valja koristiti
s namernicama koje su njima snabdevenije.
Ljuska pasulja je bogata pektinom i drugim tesko
probavljivim sadrzajima te se ne preporucuje osobama
sa zeludacnim, crevnim i drugim smetnjama.
Ni za zdrave pasulj nije lako svarljiva hrana
pa ga valja pasirati, jesti u obliku kase, pirea, supe iz mirodjije,
koje smanjuju stvaranje kiselina, nadimanje
i druge probavne smetnje. Pasulj, a narocito njegove mahune imaju
i lekovita svojstva. Mahune bez semena su oprobano sredstvo
za smanjivanje secera u krvi, a dobre su i protiv upale bubrega
i mokracnog mehura. Stablo, list i cvet su pouzdan diuretik

*************************************************************

Tokom hiljda godina civilizacija je zavisila od grahorica, čak i kada su se u ishrani koristile druge namirnice grahorice su uvek bile prisutne. Ljudski organizam je adaptiran da preživljava na grahoricama i one mu prijaju.

Grahorice su važan izvor biljnih vlakana, vitamina i minerala (pogotovo kalijuma, B vitamina, folne kiseline, ) i fitonutritijenata (nijacin, piridoksin i tiamin). Od biljnih vlakana sadrže kako rastvorljive tako i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva biljne vlakna absorbuju holesterol, trigliceride i toksine. Nerastvorljiva biljna vlakna pomažu boljem čišćenju creva

Povoljno deluju na zdravlje srca, unošenje 100g grahorica dnevno (pasulj, grašak, boranija, soja) može da smanji nivo lošeg holesterola u krvi za 10% za 6 nedelja što na prvi pogled ne izgleda puno ali to znači da smanjuje rizik od srčanog udara za 20%. Zbog visokog sadržaja biljnih vlakana smanjuje želju za unošenjem mesa pa i na taj način deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Grahorice su važne namirnice za ljude koji pate od diabetesa. Rastvorljiva biljna vlakna iz grahorica pomažu da se stvori više mesta insulinskih receptora. Ova mesta liče na male dokove za koje mogu da se vežu molekuli insulina omogućavajući insulinu da dospe do ćelija kojima je potreban i bez kojih lebde neupotrebljeni u krvotoku što izaziva probleme. Kod ljudi koji pate od diabetesa je visok rizik od srčanih oboljenja pa grahorice pomažu i na taj način što pomažu da nivo lošeg holesterola u krvi ostane nizak.

Sastojci pronađeni u grahoricama izoflavini i inhibitori proteaze pomažu da se normalne ćelije ne pretvore u kancerozne a inhibira razvoj kancerogenih ćelija.

Soja sadrži fitoestrogene koji predstavljaju slabiju biljnu verziju ženskog hormona estrogena za koga se smatra da štiti od raka dojke i prostate, blokirajući preteranu aktivnost estrogena i testosterona koji mogu da potstaknu rast kanceroznih ćelija.

Grahorice takođe sadrže 32%DV folata, 9%DV kalijuma visok sadržaj proteina a malo masnoća pa 100gr pasulja sadrži samo 103 kalorije, 8,2g proteina, 2,5mg gvožđa, 32mg kalcijuma, 1mg cinka.

Koliko će te grahorica jesti zavisi da li ih koristite i kao lek, ako želite da smanjite količinu lošeg holesterola i masnoća u krvi potrebno je 100g. dnevno a ako koristi kao izvor proteina 55g dnevno.

Dobro je kuvati grahorice, kod konzerviranih je uništena većina vitamina ali ne i minerala.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=489

Peršun

100gr/20 kcal ; P - 4%; UH - 1%; MASTI - 0%

Persun (Petroselinum hortense)) je dvogodisnja biljka prijatnog mirisa,
nezamenljiv zacin i lekovito sredstvo u narodnoj medicini.
Raste samoniklo ali se uzgaja i kao povrtarska biljka.
Koristi se plod, koren i listovi.
Persun nema visoko-kaloricnu vrednost ali je zato izuzetno
bogat mineralima i vitaminima, sto ga svrstava u red
visokokvakitetnih namernica i lekovitih sredstava.
Posle sipka i borovnice, u persunovom listu ima najvise
vitamina C: u 100 grama ima cak 170 miligrama vitamina.
Bogat je jos provitaminom A, vitaminima grupe B, cak i tako redak
vitamin B12 ( koji je znacajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca).
Nista manje nije impresivno ni bogatstvo persuna mineralnim sastojcima.
Samo u 100 grama persunovog lista ima oko 1 630 miligrama
minerala, od cega polovinu zauzima visokovredan kalijum.
Tome treba dodati i znacajno prisustvo gvozdja,
kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra...
Lisce persuna valja uzimati u svezem stanju, jer jedino tako
zadrzava svoja bitna svojstva. Ne valja ga susiti
niti konzervirati: moze se, medjutim, zamrznuti.
Moze se i zimi uzgajati bez narocitih teskoca,
u sanducicima na terasi ili u sobi.
Persunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstice
izlucivanje stetnih materija iz organizma, a povoljno
utice na cirkulaciju i uopste srcane smetnje.

************************************************************

Peršun je začinska biljka koja se od davnina koristi kao lekovita biljka. Zanimljivost vezana za peršun je da su stari Rimljani verovali da ako grickaju peršun mogu da popiju puno vina a da se ne napiju. Ovo možda i nije tačno ali je tačno da peršun ima mnoga korisna svojstva za organizam.

Svež peršun čisti krv, rastvara naslage na zidovima vena, održava elastičnost krvnih sudova, pomaže u izbacivanju peska i sitnih kamenova iz bubrega, leči gluvoću i infekcije uveta i koristi u raznim mešavinama protiv inpotencije. Grickanjem peršuna se otklanja neprijatan zadah iz usta.

U manjim dozama lišće i korenovi peršuna stimulišu apetit, pojačavaju sekreciju stomačnih sokova i poboljšavaju varenje. Peršun ima blago laksativno dejstvo pa se uz druge biljke može koristiti protiv zatvora. Može se koristiti i za iskašljavanje jer pomaže da se šlajm lakše izbaci iz bronhija i pluća.

Kao i drugo zeleno povrće, nadzemni deo biljke je bogat hlorofilom, flavonidima i vitaminima neročito obiluje vitaminom C. Koren sadrži proteine, vitamine, minerale, flavonide i druge korisne sastojke. Seme takođe ima lekovita svojstva jer sadrži eterična ulja od kojih lekovito dejstvo ima apiol, miristicin i terpeni. Esencijalna ulja peršuna stimulišu uterus, povećavaju količinu mokraće, smanjuje infekciju urinarnog trakta i uništava bakterije.

Zbog toga sto persun jako “zagreva”, kod jake upale ili razdraženja bubrega, treba ga oprezno koristiti.

Za izlučivanje vode iz organizma: Koren, lišće i plod - izmesaju se, usitne pa se 5 supenih kašika kuva 5 minuta u 1/2 litra vode. Posle kuvanja treba da odstoji jos 20 minuta a onda se procedi i pije triput dnevno po šoljicu. Čaj otklanja zastoj mokraće, samim tim i otečenost nogu.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=588

Praziluk "cistac organizma"

Ceo 100gr/28 kcal ; P - 2%; UH - 5%; MASTI - 0%
Beli deo 100gr/32 kcal ; P - 2.1%; UH - 6%; MASTI - 0.1%

Zahvaljujuci posebnim šecerima i kalijumu (u 100g. praziluka malazi se 300mg.), praziluk je snažan diuretik. Sadrži 86 posto vode i olakšava izlucivanje otpadih materija putem bubrega. Sadrži malo soli, odlican je protiv otoka a istovremeno obezbeduje telu vitamine i minerale.

Pomoc je protiv zimskog umora jer od svih zimskih vrsta povrca sadrži najviše karotena, vitamina C i E, uglavnom u zelenom delu. Povecava imunost, pomaže protiv prehlade i infekcija i štiti celije organizma od slobodnih radikala.

Možete ga ukljuciti u bilo koju dijetu koju držite. Sadrži 35 kalorija u 100gr. vrlo malo masnoca i šecera. Sadrži dosta celuloze i brzo daje osecaj sitosti. Pektin iz praziluka stvara zaštitni film na sluzokoži želutca.

Dodatak dijeti bi mogla da bude ova salata: na pari skuvajte praziluk, šargarepu, tikvice i celer. Pospite naseckanim peršunom kako bi ste obogatili vitaminom C ovu salatu od kuvanog povrca koja zbog male kalorijske vrednosti nipošto ne može da ugrozi liniju.

Praziluk možete koristiti i za lepotu. Supa od praziluka posvetljuje ten. Zahvaljujuci diuretickom ucinku, potstice izlucivanje otpadnih materija iz tela. Sadrži i vitamin E i karotene koji su dragoceni za negu kože.

Protiv povišenog krvnog pritiska dobro je koristiti praziluk i beli luk. Sadrži malo soli a puno kalijuma.

Za bolju cirkulaciju konzumirajte paziluk i losos. Apsorpciju vitamina E iz praziluka poboljšavaju omega-3 masne kiseline koje sadrži losos.

Za bolji rad creva koristite poriluk i .celer. Sadrže celulozu koja pojacava peristaltiku creva.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=250

Kelj pupcar (prokulice)

100gr/26 kcal ; P - 4%; UH - 2.7%; MASTI - 0.1%

Kelj pupčar je u našoj zemlji malo poznato povrće, pa se zato i veoma malo gaji. U najnovije vreme čine se pokušaji da se ovo cenjeno povrće proširi, naročito u Vojvodini. U zapadno-evropskim zemljama kelj pupčar gaji se masovno.

Za ishranu kod kelja pupčara koriste se razrasli pupoljci, glavičice, koje se formiraju na stablu u pazuhu listova, od kojih se spravljaju raznovrsna jela. U ishrani je veoma značajan, jer ima visoku hranjivu i biološku vrednost. Prema Markoviću (2002) hemijski sastav pupova kelja pupčara je sledeći: suva materija 18,08%, pepela 1.2%, celuloze 1,4%, kalciium-pektinata 0,2% vitamina C 120 mg/100 g , ukupan šećer 5,7%, direktno redukujući šećer 4,2%, saharoza 1,5%, proteini 3,8%, masti 1,0%, limunska kiselina 1,33%, hlorofil 0,9%, karatenoidi 0,21 mg/g. Od mineralnih materija sadrži kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum i sumpor.

Grasak

zeleni u zrnu 100gr/67 kcal ; P - 5.8%; UH - 10.6%; MASTI - 0.4%
smrznut u zrnu 100gr/53 kcal ; P - 5.7%; UH - 7.5%; MASTI - 0.4%

Izvanredan izvor čak 8 vitamina, 6 minerala, prehrambenih vlakana i proteina

Smatra se da se zeleni grašak potječe iz centralne Azije i Europe, a sastavni je dio jelovnika tisućama godina. Štoviše, grašak se spominje u Bibliji, a slavljen je u egipatskoj, grčkoj i rimskoj civilizaciji.

Za popularizaciju ove namirnice zaslužan je francuski kralj Luj XIV, koji je grašak proglasio sastavnim dijelom jelovnika zabava na francuskom dvoru.

Grašak spada u porodicu mahunarki, a može se konzumirati i sirov. Ipak, 95 % graška na tržištu procesirano je, najčešće smrznuto ili konzervirano. Bogat je nutrijentima, izvanredan izvor čak 8 vitamina, 6 minerala, prehrambenih vlakana i proteina.

Za zdrave kosti...
Zeleni grašak osigurava nutrijente koji su vrlo važni za zdravlje kostiju. Izvanredan je izvor vitamina K1 koji aktivira osteokalcin, protein koji omogućava ugradnju kalcija unutar kosti. Stoga, bez dovoljno vitamina K, proces mineralizacije u kostima ne može se odvijati kako treba.
Zeleni grašak također je dobar izvor vitamina B6 i folne kiseline, vitamina koji utječu na smanjenje razine homocisteina, molekule koja može poremetiti unakrsno povezivanje kolagena u kostima, te tako povećati poroznost kosti i povećati rizik za osteoporozu.

Za zdrav kardiovaskularni sustav...
Vitamin B6, folna kiselina i vitamin K, vitamini kojih je grašak dobar izvor, sudjeluju u održavanju zdravlja kardiovaskularnog sustava.

Jednako kako visoka razina homocisteina utječe na zdravlje kostiju, visoka razina homocisteina može negativno utjecati i na razvoj ateroskleroze, a samim time i na zdravlje čitavog kardiovaskularnog sustava. Vitamin B6 i folna kiselina reguliraju razinu homocisteina. Vitamin K važan je za proces grušanja krvi.

Protiv umora...
Grašak je namirnica o kojoj bi svakako trebali razmisliti ukoliko patite od umora. Razlog je bogatstvo nutrijenata koji sudjeluju u proizvodnji energije.
Grašak je dobar izvor vitamina B1, pantotenske kiseline i vitamina B6, te dobar izvor riboflavina i niacina, nutrijenata neophodnih za metabolizam ugljikohidrata, proteina i masti. Pantotenska kiselina igra važnu ulogu u regulaciji stresa jer potiče rad nadbubrežne žljezde što je osobito važno u razdoblju stresa. Zeleni grašak je posebno dobar izvor željeza, minerala čiji nedostatak često rezutira anemijom, umorom i smanjenom funkcijom imunosnog sustava.

Protiv raka...
Grašak osigurava brojne nutrijente, uključujući vitamin C, koji su vrlo važni za odvijanje procesa kojima se organizam brani od oštećenja na molekuli DNA – oštećenja koja se smatraju pretečom razvoja malignih bolesti. Brojnim studijama je pokazano da vitamin C može smanjiti rizik od razvoja različitih oblika raka. On predstavlja prvu lijniju obrane organizma i nudi važnu antioksidativnu zaštitu.

Iva Alebić, dipl.ing. <[email protected]>