Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt,kada je ugledala 3 starca. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla: " Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite štogod. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kod kuće? "
" Ne ", odgovorila je,''nije."
" Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče, kada joj se muž vratio, žena mu ispriča šta se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla pozvati starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv." rekli su joj starci.
" Zašto ne ?" Upitala je iznenađena žena.
Jedan od staraca pokaza na jednog i reče: " Njegovo ime je Bogatstvo."
Potom pokaza na drugog i reče: " Ovom je ime Uspeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi mužu i odlučite koga biste od nas 3 pozvali unutra."
Žena se vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presrećan reče: " Super! Pozovi Bogatstvo da svim i svačim napuni našu kuću!"
Ona pak nije bila zadovoljna s njegovim predlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova malena kćer i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savet njihove kćeri, muž je rekao :
" Izađi i zamoli Ljubav neka bude nas gost. "
Žena je izašla i upitala: " Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sedela u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
Druga 2 starca su krenula za njom.
Zaprepašćena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspeh, druga 2 bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i kud god Ona ide, nas 2 je sledimo !"
Tamo gde ima Ljubavi, tamo uvek dolaze Bogatstvo i Uspeh.

Gospod govori čovjeku

Da li si ti kad god razmišljao sine, da sve što se dotiče tebe, dotiče se jednovremeno i Mene, jer sve što se tebe dotiče, dotiče se i zenice oka Moga. Ti si drag u očima Mojim, bescen, i Ja sam te zavoleo, pa je za Mene naročito zadovoljstvo da te vaspitavam.

Kad te iskušenja skole i neprijatelj navali kao reka, znaj da to od Mene dolazi, da tvoja nemoć oseća potrebu za Mojom silom, i da si siguran samo onda kada se Ja borim za tebe.

Ako se nalaziš u teškim prilikama, među ljudima koji te ne razumeju, koji ne vode računa o tome šta ti je prijatno, koji te odbacuju, to od Mene dolazi.

Ja sam Bog, koji upravlja prilikama. Ti se nisi slučajno našao na svome mestu. To je baš ono mesto koje sam ti Ja odredio.

Molio si Me da te naučim smirenosti, pa evo, vidi : stavio sam te u onu sredinu, u onu školu, gde se ta lekcija uči. Tvoja sredina i ljudi koji žive sa tobom, samo ispunjavaju Moju volju.

Ako se nalaziš u novčanoj oskudici, teško vezuješ kraj s krajem, to od Mene dolazi, jer Ja raspolažem materijalnim sredstvima. Ja hoću da Mi se ti obraćaš i da zavisiš od Mene. Moje rezerve su neiscrpne. Ja hoću da se uveriš u vernost Moju i istinitost Mojih obećanja. Da se ne dogodi da ti mogu reći u tvojoj nevolji : “ Vi niste verovali Gospodu Bogu vašem. “ ( V Mojs. 8,12-13 )
Ako preživljuješ noć bola, ako si odvojen od svojih bliskih, to od Mene dolazi. Ja sam Utešitelj i Iscelitelj bolesti, ja sam to dopustio da bi Mi se obratio i da bi u Meni pronašao večnu utehu.

Ako si se razočarao u svome prijatelju, u nekome kome si otkrio svoje srce, to od Mene dolazi. Ja sam dopustio da se razočaraš, da bi pokazao da je Gospod tvoj najbolji prijatelj. Nekome moramo pokloniti srce, ali ako to srce poklonimo nekome na zemlji, svi nas mogu povrediti.

Ja hoću da Mi ti sve prinosiš i da mi se poveravaš. Neko te je oklevetao. Prepusti tu stvar Meni i prikloni Mi se, pribežištu svome, da bi se izbavio od zlog jezika. Ja ću izneti tvoju istinu na svetlost dana i dokazaću tvoju nevinost.

Ako su se tvoji planovi srušili, ako si klonuo dušom i telom, to od Mene dolazi. Ti si pravio planove i iznosio ih Meni, da ih Ja blagoslovim, ali Ja hoću da mi ti prepustiš da raspolažem prilikama tvoga života. Tada će odgovornost za sve pasti na Mene. Jer je ona za tebe suviše teška i ti sam ne možeš izaći s njom na kraj.

Ako su te neočekivano snašle životne nevolje i ako ti je tuga ispunila srce, znaj, to od Mene dolazi. Ja hoću da tvoje srce i tvoja duša uvek budu vatreni pred očima Mojim i da imenom Mojim pobeđuješ svaku malodušnost.
Ako već dugo ne dobijaš vesti od onih koje voliš, pa po svojoj malodušnosti padaš u očajanje i ropćeš, to od Mene dolazi. Kroz patnju tvoje duše, Ja ispitujem jačinu tvoje vere u Moja obećanja i silu i snagu tvoje molitve za bližnje. Jer ti njih nisi preporučio pokrovu Moje Prečiste Majke, niti si prepustio brigu o njima Mojoj očinskoj ljubavi.

Ako te je snašla teška bolest - prolazna ili neizlečiva, pa si prikovan za bolesničku postelju, znaj da to od Mene dolazi. Ja hoću da Me ti u svojoj telesnoj nemoći još dublje upoznaš. Hoću da ne ropćeš što ti je poslato iskušenje i da ne ispituješ Moje nepronicljive planove za spasenje ljudskih duša, nego da se s poverenjem prepustiš Meni i dođeš pod Moje okrilje.


Ako si maštao da učiniš neko naročito delo radi Mene, a umesto toga pao si u bolesničku postelju i onemoćao, znaj da to od Mene dolazi. Kad si bio zdrav, bio si prezauzet svojim poslovima i tvoje misli su bile daleko od Mene. Seti se da su se neki od najboljih Mojih saradnika udaljili od svetskih poslova da bi u miru naučili da se neprestano mole.

Ako si neočekivano pozvan da zauzmeš neki težak i odgovoran položaj, idi prihvati se i osloni se na Mene. Ja ti poveravam taj zadatak, jer te je zato blagoslovio Gospod Bog u svim delima tvojim, u svemu što budeš radio svojim rukama.

Danas ti dajem ovaj sasud jeleja, savet Svete Životvorne Trojice. Koristi se njime slobodno dete Moje. Svaku teškoću koja iskrsne, svaku uvredljivu reč koju primiš, svaku smetnju u tvom radu koja bi mogla da te ožalosti i obeshrabri, svaku svoju nemoć i nesposobnost – pomaži ovim jelejem. Sećaj se da je svaka nevolja Božija pouka, prilika da se nečemu naučiš. Svaka oštrina će otupeti da se ti ne pozlediš.

Stoga usadi u srce svoje reči koje Sam ti danas objavio – TO OD MENE DOLAZI. Jer ovo za tebe nije samo reč, no to je život tvoj !

Jeromonah Serafim Rouz

Nadi vremena za RAZMISLJANJE
-to je izvor snage.
Nadi vremena za MOLITVU
-to je najveca snaga na zemlji.
Nadi vremena za SMIJEH
-to je melodija duse.
Nadi vremena za IGRU
-to je tajna vjecne mladosti.
Nadi vremena za LJUBAV
-to je darovana Bozja povlastica.
Nadi vremena za DARIVANJE
-dan je prekratak da bi bio sebican.
Nadi vremena za CITANJE
-to je vrelo mudrosti.
Nadi vremena za PRIJATELJSTVO
-to je put za srecu.
Nadi vremena za RAD
-to je cijena uspjeha.
Nadi vremena za MILOSRDE
-to je kljuc za nebo.

NATPIS NA ZIDU DECJEG DOMA U CALCUTTI!

Sadasnji trenutak


Povrsno gledajuci,izgleda da je sadasnji trenutak samo jedan od mnogih,mnogih trenutaka.Kao da se svaki dan vaseg zivota
sastoji od hiljade trenutaka u kojima se dogadjaju razlicite stvari. Ali,ako malo pogledate ,nije li to samo jedan trenutak,uvek?Zar zivot nije uvek"ovaj trenutak"?

Taj jedan trenutak-sada-jeste jedina stvar od koje nikada ne mozete pobeci,jedino stalno u vasem zivotu.Bez obzira na to sta se dogadja,bez obzira na to koliko se zivot promeni,jedna stvar je sigurna:uvek je sada.

Kada vec ne postoji beg od sadasnjosti,pozelite joj dobrodoslicu,sprijateljite se sa njom.Kad postanete prijatelj sa njom,osecaj ce biti kao da ste kod kuce,bez obzira gde se nalazili.Ako se u sadasnjem trenutku ne osecate udobno,nosice te nemir u sebi bez obzira kuda krenuli.

Sadasnji trenutak je takav kakav jeste.Uvek.Mozete li da se sa time pomirite?

....Ekart Tol -Tisina govori-

Farmeri iz oblasti Ber Rivera u Novoj Škotskoj, u kojoj uspijeva jedna od najboljih vrsta trešanja na svijetu, imaju jedan nesvakidašnji običaj. Za vrijeme berbe trešanja, za određenu cijenu farmer “daje u zakup” jedno drvo na sat. Čim zakupac plati, drvo je “njegovo” i on može slobodno da bere. Sve trešnje koje ubere za to određeno vrijeme pripadaju zakupcu, jer se zakup ne mjeri po količini već po vremenu. Kada vrijeme istekne, drvo se predaje sljedećem zakupcu. U okviru ovakvog sistema onaj ko obere najviše trešanja za najkraće vrijeme, dobija najviše novaca.Jedan berač izdvajao se od svih ostalih. On bi uvijek nabrao najviše sa stabla koje je uzeo “u zakup”.
“Kako to uspijevate?” - pitali su ga.


“To je prosto”, - nasmijao se - “ja jednostavno ne berem sa donjih grana.”Pošto se sa donjih grana najlakše bere, većina berača počinje od njihovog roda. Fokusirani na branje plodova sa ovih grana, zaboravljaju bogati rod koji se nalazi na višim granama!
…

Tako je i u životu. Ne isplati se težiti onome što se može lako dosegnuti. Ovakav stav zahtijeva mnogo rada i postavlja mnoge zahtjeve čovjeku koji gleda unaprijed i postavlja ciljeve koji su viši od ciljeva mnogih. Potrebno je mnogo hrabrosti i napora da se ideja pretvori u akciju ili stvarnu vrijednost. Onima koji su spremni da se uhvate u koštac sa težim zadacima neće biti lako, ali postići će rezultate.

Evo jedne slatke pricice...

Iz dnevnika Ane

Incident sa vagom
Ja sam do juce bila srecna i zadovoljna zena, a onda sam stala na vagu. Mrska
sprava mi je pokazala strasnu cifru, od koje mi nije dobro. I ogledalo se svrstalo
u red mojih neprijatelja. Groznu tajnu o svojoj kilazi necu priznati nikome. Kad
vec lazuckam za godine, mogu i za koji kilogram. Jedini pred kim nemam tajni
je moj muz, Nikola, ali njemu necu ni spominjati incident sa vagom zbog cega
je zavrsila u smecu. Osim ove epizode sa vagom, ja sam sasvim uravontezena zena,
blizu tridesete godine. Necu reci s koje strane sam im blize. Ime mi je Ana.

Priznala sam zlodelo
Priznala sam Nikoli da sam bacila vagu. Slagala sam samo malcice, da se pokvarila.
Laknulo mi je sto me vise ne proganja ta zla sprava, da se odmorim od nje, bar
dok se ne vratim na svoja 63kg. Dobro, 65, pocela sam i sebe da lazem, idealna
bih bila sa 60. Zato cu od sada da gladujem! Priroda nije bila fer kada je nas zene
natapacirala, a muskarce ostavila cvrste! Poslednje sto zelim je da Nikola primeti
salo na meni, on obozava moju devojacku liniju.

Masna kao cvarak
Nikola ne ceka praznike da me obraduje poklonom, nego to radi i obicnim
danima, kao danas. Boze, kako sam se nasukala na glamuroznu ambalazu!
Mislila sam da je unutra najskuplji ves, a iz kutije je zurila nova vaga! Jos opakija
od prethodne, ova meri i mast! Pokazuje da sam masna kao gomila cvaraka! Nikoli
sam se okacila oko vrata i dugo ga mazila, samo da ne vidi koliko sam nesrecna. On
bi odmah skoknuo po teglu Nutele, jer zna sta mi pomaze u kriznim situacijama.

Rat ciframa
Santimetar je moj novi neprijatelj! Gde god da obmotam pokaze mi pogresnu
cifru! I njega cu da bacim. Kako da se vratim na idealnu kilazu s pocetka braka?
Nikola je tada prosto obozavao moju figuru! Bojim se da cu mu biti manje privlacna
sada kada licim na udate zene, one sto sa godinama menjaju sve svoje cifre: i
godine, i visinu, i tezinu, cak im i stopala porastu!

Krofne na sve strane
Kako sam gladna! Krce mi creva, zalepila mi se za ledja, a vaga ni za dlaku da se
pomeri! Da nagradi moj trud, makar lazno. Danju mi se pricinjavaju mirisi hrane,
nocu sanjam krofne. A kad se pipnem, krofne mi pod prstima! Jednom rukom
jedem, a drugom sabiram kalorije na digitronu. Jos ne stignem ni da se umazem
oko usta, a digitron pokaze hiljadarku. I on ce da odleti u djubre.

Pojela sam Luja XIV
Sve sam dijete probala, kinjila se vezbama, pojila se buckurisima. Kupovala
sam sve sto se reklamiralo kao 'smrsajte preko noci', 'kile kao rukom odnete',
'jedite i mrsavite'... Kad bih to pretvorila u pare pojela sam jedan stilski Luj XIV
namestaj. I evo mi ga rezultat! Blinkuje na novoj digitalnoj vagi kao svetleca
reklama! Dobro ne upali i rotaciju kad se ja na nju popnem! Sreca sto ne ume da govori,
vikala bi: 'Sidji, ne mogu da izdrzim!' A Nikola izgleda nikad bolje, i to bez ikakvog
truda. Sreckovic.

Sita i srecna
Kutiju punu tegli Nutele kupio mi Nikola! I sta sam uradila? Otvorila i pojela jednu
celu. I sinula od srece i zadovoljstva. A i Nikola. Onda sam digitronu izvadila
baterije, santimetar sam, recimo, izgubila, a vaga ce dugo biti na prinudnom
odmoru. Ja sam resila da budem srecna.


Iz dnevnika Nikole

Jezicko neslaganje
Jutros me je probudila buka nepoznatog porekla. Kasnije sam ustanovio da je
nastala kada je vaga uletela u kantu za smece, tacnije, bila je zakucana kao trojka
u kosarci. Pravio sam se da spavam, dok je moja zena Ana, prilicno vilenila, meni
iz nepoznatog razloga. Vodjen instinktom iskusnog muskarca, oglasio sam se tek sa
jutarnjom kafom. Ana je sijala sjajem koji je stekla sa novim kilogramima. Namestili
su se bas tamo gde je godinama bila upraznjeno mesto za njih. Iako sitni cetvrtu
banku sve na njoj je kako treba i stoji jos uvek prkosno i protiv zemljine teze. Sada
je dobila i onu mekocu linija koje krase zrele zene, a koju ja obozavam. Ovde
postoji jezicko neslaganje izmedju nas: ona bi rekla da je debela, a ja da je idealna.
To je zato sto sam ja sa Marsa, a ona lici na Veneru. Zovem se Nikola, sa Anom sam
vec dugo u braku, a zaljubljen kao prvog dana.

Jeftina kao jahta
Vaga je bila ispravna, proverio sam kada sam iznosio smece napolje. Malo su me
cudno ljudi gledali kada sam se merio pored kontejnera, ali nije trajalo dugo.
Jedino logicno opravdanje zasto ju je Ana bacila je sto voli sve digitalno, ove sa
skazaljkom i ciframa je pregazilo vreme. Procitao sam poruku izmedju redova:
iznenadi me novom. Kupio sam neku sa najvise funkcija, najnoviji model. Kostala
je kao deo za jahtu, ali to nije vazno. Moja satisfakcija je da vidim nju srecnu, a to
nema cenu.

Lepo tapacirano telo
Kako sam uzivao dok mi je Ana bila u zagrljaju! Gde god je pipnem, osetim pod
prstima pravo zensko telo, oblo, toplo, mirisno. Ne znam zasto zene misle da mi
volimo zensku kozu rastegnutu izmedju kostiju? To forsira modna industrija, a
ne mi. Ja bih tek sada moju Anu voleo da vidim na modnoj pisti, kad ima sta
da proseta. Kad smo se upoznali za moj pojam lepog ona je bila neuhranjena.
Sada je bingo!

Ja, muz, prvovencani
Da li je u mom braku nastupila kriza, ili 'Mazino linija' posred stola nesto drugo
znaci? Cak i kada smo u svadji Ana i ja ne kopamo rov na sredini postelje, pa i za
stolom delimo sve. Danas sam mogao da povucem crtu na stolu tamo gde prestaje
nena zona interesovanja, a pocinje moja! Ovde flora, tamo fauna! Ja mesojed, ona
biljojed, sto nikada nije bilo. Uvek smo jeli isto, samo ona mnogo manje, kao pticica.
A danas je kao gusenica brstila zelenis. Sta se desava sa mojom zenom? Da li sam
ja neobavesteni muz?

Svete mucenice zbog dijete
Ne shvatam one zene sto zivot provode okruzene sredstvima za mrsavljenje, koje
umesto vode piju jabukovo sirce, a kad pojedu jednu bombonu kaznjavaju se
trcanjem u krug od pola sata. Moja Ana ne pripada tom soju koji svoju zivotnu
filozofiju baziraju na dijeti, striktno se vode po mesecevim menama, sto ispijaju
hektolitre zelenog caja i koje smaraju pricom o svojoj tezini. Meni se zalomila
normalna zena.

PMS? Moze, daj dva
Ana mi je bleda i neraspolozena, nikada pre nije bila takva. Taman je dobila zenske
atribute i zasijala, sta je sada muci? Izgleda tako dobro da joj ni dve po 18 godina
ne mogu parirati, ja je volim, zadovoljna je poslom... Pa sta je muci? PMS? Ima i za
to leka!
Malo serotonina i mnogo moje ljubavi. Caskom cu da je polecim...

PITANJE....

Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.

SIN: ' Tata, smem li te nešto da te pitam?'

OTAC 'Da, naravno, reci, šta je?

SIN: ' Tata, koliko zarađuješ na sat?'

OTAC: ' To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?' kaže gnevno

SIN: 'Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?'

OTAC: 'Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat.'

SIN: 'Oh,' dječak odgovori, spuštene glave.

SIN: ' Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?'

Otac je bio besan 'Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!'

Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.

Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja...kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?'

Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:

Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara...stvarno ne pita često novac...

Čovjek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.

'Jesi zaspao, sine?', upitao je.

'Ne, tata, budan sam" odgovori dečak.

'Razmišljao sam...možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.'

Dječak se uspravio, smešeći se. 'Oh, hvala ti, tata!', poviknuo je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.

Kad je vidio da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti.

Dječak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.

'Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?', planu otac

'Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.', odgovori dečak.

' Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim večerati s tobom."

Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprost.

Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vrieme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vreme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Seti se podeliti tih 50 dolara s nekim koga voliš.

Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zameniti. Ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajat ćemo do kraja života.


Bez ljubavi svet postaje pustinja.
(Phil Bosmans)

Divna i poučna priča.
Za porodicu se uvek mora naći vremena, a svako ko misli da je na poslu nezamenljiv, neka gurne prst u lonac pun vode, pa neka vidi kolika će rupa ostati kad ga izvuče.

slažem se Neno u potpunosti.
evo još jedne meni lepe:

Jednog dana, jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa šeširom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo:
'Slep sam, molim vas pružite mi pomoć.'

Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika stručnjak za reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapažajući da je u šeširu bilo samo nekoliko metalnih novčića.

Savio se da bi mu pružio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu, uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis. U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog čoveka zapažajući da je njegov šešir ovom prilikom bio pun novčića i novčanica.
Slepi prosjak prepoznavajući ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao na kartonu i šta je to mogao napisati. Na šta je prolaznik odgovorio:
'Nisam napisao neistinu - samo napisah tvoju poruku na drugačiji način', nasmeši se i izgubi u gužvi.

I tako slepi čovek nije saznao da je natpis jednostavno glasio:
'Danas je proleće ... a ja ga ne mogu videti'.
************************************

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako kreće
i videćes da će pre ili kasnije krenuti na bolje.

Naučio sam...
Najbolji školski čas je sedeti na podu ispred nogu starije osobe.
Naučio sam...
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naučio sam...
Kada mi samo jedna osoba kaže "ulepšao si mi dan... ", onda je moj dan sasvim drugačiji.
Naučio sam...
Da je najmirniji osećaj na svetu, kada ti dete zaspi u naručju.
Naučio sam...
Da je važnije biti ljubazan nego biti u pravu.
Naučio sam...
Da nikada od deteta ne smeš odbiti poklon.
Naučio sam...
Da se uvek možeš za nekoga moliti, ukoliko sam nema snage da može sebi pomoći na drugi način.
Naučio sam...
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život od tebe zahteva, uvek potreban prijatelj s kojim se možeš glupirati.
Naučio sam...
Da je ponekad sve što je nekome potrebno, nečija ruka za držanje i srce za razumevanje.
Naučio sam...
Da je život kao rolna toaletnog papira. Što je bliže kraju brže ide.
Naučio sam...
Da treba da budemo zahvalni što nam Bog ne daje uvek ono što tražimo. Da se novcem ne mogu kupiti čast i stalež.
Naučio sam...
Da mali svakodnevni događaji čine život spektakularnim.
Naučio sam...
Da je ispod svačijeg tvrdog oklopa neko ko želi da je cenjen i voljen.
Naučio sam...
Da Bog nije sve učinio u jednom danu. Zašto ja mislim da mogu?
Naučio sam...
Da činjenice, ako ih ignorišem ili izbegavam, ne menjam.
Naučio sam...
Kada planiraš osvetiti se nekome, time samo dozvoljavaš sebi da te ta osoba nastavi vređati.
Naučio sam...
Da ljubav, a ne vreme, leči sve rane.
Naučio sam...
Najlakši način da kao ličnost rastem je da se okružim ljudima koji su pametniji od mene.
Naučio sam...
Da svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
Naučio sam...
Da niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.
Naučio sam...
Da je život tvrd i zahtevan, ali da sam ja žilaviji i izdržljiviji.
Naučio sam...
Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; neko će se uvek poslužiti onima koje ti propustiš.
Naučio sam...
Kada naučis da živiš u luci gorčine, sreća će se uvek sidriti negde drugde.
Naučio sam...
Da bih voleo da sam svom dedi, pre nego što je umro, još jednom rekao da ga volim.
Naučio sam...
Da treba podeliti reči koje su nežne i mekane, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
Naučio sam...
Da je osmeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.
Naučio sam...
Da ne mogu da biram kako ću da se osećam, ali da mogu odlučiti šta ću da uradim sa tim.
Naučio sam...
Da, kad ti jednom novorođeno unuče uhvati mali prst svojom šačicom, ti si zarobljen doživotno.
Naučio sam...
Da svi žele da žive na planini, ali da se sva sreća i rast događaju dok se penješ.
Naučio sam...
Da je dobro davati savet samo u dva slučaja: kada ga neko traži ili kada je pitanje života i smrti.
Naučio sam...
Što imam manje vremena, više stvari mogu uraditi.
Naučio sam...
Ujed psa neće proći ako psa ubiješ.

Andy Rooney

PALAČINKE


Jednog jutra šestogodišnji Filip je odlučio da ispeče palačinke za svoje roditelje. Pronašao je u kuhinji najveću posudu za mešanje i varjaču, popeo se na stočić i otvorio ormarić, izvadio posudu s brašnom i malo prosuo po podu. Svojim ručicama je pokušavao da stavi brašno u posudu za mešanje, dodavao je mleko, malo šećera, ostavljajući brašnasti trag za sobom koji je sada već imao i otiske šapa kućnog mačka.

Filip je bio sav posut brašnom i postajao sve uzrujaniji. Želeo je da ovo bude nešto dobro za mamu i tatu, ali postajalo je sve gore. Nije znao šta da uradi posle toga, da sve to stavi u rernu ili na šporet (i nije znao kako da upali šporet!).

Videvši kućnog mačka kako liže smesu iz posude, pokušao je da ga odgurne i prevrnuo karton s jajima na pod.

Očajnički je pokušavao da počisti veliki nered koji je nastao, ali se okliznuo na jaja i isprljao svoju belu pidžamu.

Tada je uočio tatu kako stoji na vratima. Krokodilske suze potekle su iz njegovih očiju. Sve što je on želeo bilo je da uradi nešto dobro, ali nastao je grozan nered. Bio je uveren da sada sledi kazna, možda čak i packe.

Ali, tata ga je samo gledao. Krenuo je prema njemu kroz sav nered u kuhinji, primio ga u svoje ruke, zagrlio ga, čak zaprljao i sopstvenu pidžamu...



***



Takav je i Bog s nama. Mi pokušamo da uradimo nešto dobro u životu, ali nastane opšti nered. Ljubav u nama počne da bledi, povredimo prijatelja, naš posao nas izluđuje, postajemo nestrpljivi, cinični, arogantni, sebični... Ponekad samo ostanemo uplakani jer ne možemo da uradimo ništa drugo. Tada nas Bog podiže u svoje ruke, voli nas i oprašta nam.



...



Ali, samo zato što smo u stanju da napravimo veliki nered, ne znači da treba da prestanemo da "pečemo palačinke" za Boga i ljude. Pre ili kasnije, uspećemo...

Kad padneš, ustani...

Nastavi da se trudiš...

Nastavi da voliš...

Бајка о Части
У нека давна времена живеше људи бистрог ума и племените душе. Лутали годинама по различитим крајевима тражећи место за свој дом. Кад дођоше до Велике Реке, решише да ту и остану. Подигоше своје куће, направише своје село, и израдише велико, бројно и здраво потомство. Изабраше себи и краља по имену Разум. Добише и веру, језик и писмо. И тако настаде народ. Беше надалеко познат по својој честитости и мудрости.
Време је пролазило. Живот им беше богат. Али све што је добро, привуче и завидне људе. Из врло удаљених крајева, где су владале неслога и мржња, а краљица им била Завист, кренуше да нападају овај народ. Рушили су им куће, отимали децу, палили књиге ...
Но, народ беше храбар и неустрашив. Зато Завист реши да убије Разум. Тако и би. Народ оста без краља те одлучи да власт припадне његовој жени. Она се звала Част. Имала је кћерку Слободу и сина Живот. И уместо да без разума народ пропадне, они су са Части постали још јачи. Част је владала поштено и достојанствено. Била је скромна, искрена и праведна. Кћерка јој је у свему помагала. Слобода је била најлепша девојка на свету и вољена у народу.
Завист, већ бесна, покуша да убије и Част, али без успеха. Затим покуша да отме Слободу, али је и она била неухватљива. Народ их је добро чувао, баш као што се чува највећи завет предака. Но, Завист није мировала. Тражила је пут до зла. Тако наговори Живот да се одрекне мајке и сестре добијајући за узврат обећање - вечну славу и власт. Живот је поверовао. На превару затвори Част и Слободу у кутију заборава. Постаде краљ. Народ се уплаши новог краља јер Живот без Части и Слободе је Живот са страхом. Тада су истина и нада далеко, а туга и зло прве комшије. Завист је имала кћерку Лаж која се по наговору мајке уда за краља. Уз њу Живот постаде још суровији, а народ несрећнији. Живот и Лаж добише кћерку Превару и сина Заборава.
Дођоше још црњи дани. Народ је пропадао сваким даном све више. Од разумног, часног и слободног, остаде само преварени народ. И - заборављен.
Не прође много, а Завист одлучи да оде одатле јер више није имала на чему да им завиди. Са њом одоше и кћерка Лаж и унука Превара јер им је, овакав какав је, Живот досадио. Кад је краљ остао сам, са сином Заборавом, осети неизмерну тугу и покајање за оно што је учинио свом народу, те паде у постељу. Син се сажали над својим оцем те одлучи да нађе кутију заборава. Није је било тешко наћи.
Била је на путу, заборављена. Обрадовао се, али ју је узалуд покушавао да отвори. Седео је тужан данима поред очеве постеље надајући се да ће неким чудом оздравити.
Једног дана виде га мали дечак златне косе и упита га:
"Познајеш ли ти Част и Слободу?"
"Не, ја сам се родио после њих," одговори Заборав, "али их познаје мој отац Живот."
"Слушај ме добро," рече златокоси, "ако желиш да Живот оздрави, мораш испунити три задатка-жеље. Тако ће се кутија заборава отворити."
- Прва жеља: Учини да Живот заувек заборави на Завист, Лаж и Превару.
- Друга жеља: Врати народу Част и Слободу!
-Трећа жеља: Не дозволи да језик твог народа падне у заборав!
Заборав све тако учини, па се Живот изнова пробуди. Уз њега су и Част и Слобода живели дуго и срећно. Живе и данас али их треба чувати од кутије заборава.

Vjerujete li vi u zivot nakon rodjenja?


Blizanci u maternici razgovaraju:
- Da li vjerujes u zivot poslije rodjenja?
- Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja... Mozda smo ovdje bas zato da se pripremimo na zivot poslije rodjenja.
- To je glupost. Nema zivota poslije rodjenja. Kako bi taj zivot uopce izgledao?
- Ne znam tocno, ali uvjeren sam da ce biti vise svjetla i da cemo moci hodati i jesti svojim ustima.
- To je potpuna glupost. Znas da je nemoguce trcati i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupcanu vrpcu. Kazem ti, poslije rodjenja nema zivota. Pupcana vrpca je prekratka.
- Uvjeren sam da postoji nesto poslije rodjenja. Nesto posve drugacije nego ovo sto zivimo sada...
- Ali nitko se nije vratio od tamo. Zivot se poslije rodjenja zavrsava.
Osim toga, zivot nije nista drugo nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini.
- Pa ne znam bas tocno kako izgleda zivot poslije rodjenja, ali cemo u svakom slucaju sresti nasu mamu. Ona ce zatim brinuti za nas.
- Mama?!? Ti vjerujes u mamu, pa gdje bi po tvome ta mama bila?
- Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujuci njoj smo zivi, bez nje ne bismo uopce postojali.
- Ne vjerujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.
- Da, moguce, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mozemo je cuti kako pjeva i miluje nas svijet. Znas, uvjeren sam da zivot poslije rodjenja zapravo tek zapocinje....



Za svu decu koja su rodjena
i prezivela

1950-te, 60-te , 70-te & 80-te !!

Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je
bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do
zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes

U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja
dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u krevet.

Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo
morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u
supermarketu. Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i
NIKO
nije umro zbog toga

Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada
bile pune secera ali nismo bili debeli
zato sto smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU

Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla
na ulici,
zmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca,
zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli,

Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.

I nikad nije bilo problema...

Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se
niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naucili smo kako da resimo problem

Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog
psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.

Nama nisu prodavali drogu ispred skole...

Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji
(vec samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere,
Internet, chat rooms.......

MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO ISLI NAPOLJE
DA SE DRUZIMO S NJIMA !

Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku
, ali
nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga

Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za
Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!

Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili
jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!

Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas
izvuku.
U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!

Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali
jednu kucu i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
I naucili smo da zivimo s tim !

I ti pripadas toj generaciji?

CESTITAM!

MOZDA CES ZELETI DA PODELIS OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SRECE DA ODRASTU
KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU DRZAVE I VLADE POCELI DA ODREDJUJU KAKO
TREBA DA SE ZIVI !

Mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide kako su njihovi
roditelji odrastali

Pozdrav generaciji.
ZIVELI !!!


Ovo je priča o planinaru, koji se želeo popeti na najvišu planinu. U tu se je pustolovinu upustio nakon dugih godina pripremanja. Pošto je svu slavu želeo samo za sebe, odlučio je, da će se na planinu popeti sam.
Počeo se uspinjati. Vreme je prolazilo i spuštao se mrak. Umesto da potraži utočište gde bi prespavao, nastavio je s uspinjanjem, dok se nije posve smračilo. Neprozirna noć je zagrlila planinske vrhove. Oko njega je bila crna tama. Nebo i mesec su bili prekriveni teškim oblacima i baš ništa se nije videlo.
Dok se uspinjao, samo nekoliko koraka pre vrha se je poskliznuo i počeo je padati velikom brzinom. Mogao je vidjeti samo crne tačke i osećati silu teže, koja ga je vukla prema dole. U trenutku očajničkog straha pred očima su mu se počeli odigravati svi lepi i loši trenutci njegovog života.
Kada je već mislio, da će umreti, iznenada je osetio kako ga zaustavlja uže, na koje je bio privezan. Njegovo je telo visilo u vazduhu…sve što ga je držalo bilo je uže. U tom je trenutku povikao:
»Bože, pomozi mi!«
Iznenada je s neba začuo dubok glas koji govori:
»Što želiš da učinim?«
»Spasi me, Bože!«
»Zaista veruješ da te mogu spasiti?«
»Naravno da vjerujem!«
»Tada prereži uže na koje si privezan..«
Nastala je tišina. Čovek je odlučio, da će se držati za uže svim svojim snagama.
Spasioci pričaju, kako su sledećeg dana našli planinara mrtvog, smrznutog. Njegovo je telo visilo na užetu, za koje se grčevio držao…
SAMO TRI METRA OD TLA.

A vi? Koliko ste vezani za svoje uže?
Da li bi ga pustili?