PORODICA

Jeste li svesni da ako umremo sutra, firma za koju smo radili, lako nas uskoro moze zameniti.
Ali porodica koju ostavljamo iza sebe osecala bi gubitak do kraja njihovih zivota.
I molim te, razmisli, unosimo se u posao vise nego u svoje porodice, zar ne mislis da to nije mudro ulaganje?
Dakle, sta je sustina price?
Znas li sta znaci rec porodica? FAMILY
FAMILY= FATHER AND MOTHER I LOVE YOU

*
Jedan sveštenik sedeo je kraj prozora, spremajući se da napiše propoved o Proviđenju, kada je čuo buku kao od eksplozije i video ljude kako panično beže na sve strane. Ubrzo je čuo da je brana popustila, da reka nadolazi i da se ljudi evakuišu. Voda je uskoro počela da plavi ulicu ispod njega... obuzdavajuci paniku, rekao je u sebi: "Spremam propoved o Proviđenju i evo mi prilike da u praksi sprovedem ono što savetujem drugima. Necu pobeći, ostaću ovde i pouzdaću se u spas koji će doći božjim proviđenjem."
Kada je voda stigla do prozora, stigao je i čamac pun ljudi. "Uskačite oče!", povikali su. "Ne, ne, deco moja", smireno je rekao sveštenik. "Uzdam se u božje provđjenje koje će me spasti." Ipak, kako je voda i dalje nadolazila, morao je da se popne na krov. Kada je voda stigla do krova, prošao je još jedan čamac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca. Međutim, on je ponovo odbio.
Na kraju, popeo se na vrh zvonika. Voda se i dalje penjala. Kada mu je već pokvasila noge, stigao je patrolni čamac da ga spase. "Ne, hvala vam", rekao je, spokojno se osmehujući. "Ja verujem u Boga. On me neće ostaviti."
Kada se na kraju udavio i stigao u raj, odmah je počeo sa žalopojkom upućenom Bogu: "Verovao sam u tebe! Zašto me nisi spasao?"
"Ako ćemo pravo", rekao je Bog, "poslao sam ti čitava tri čamca!"

*
Neki čovek je sanjao da se našao u riznici Božjih darova koje su anđeli delili ljudima. Čovek se obratio anđelu i rekao: "Dosta mi je bede i nevolje na zemlji - ratova, siromaštva, laži i izneverenih nada. Molim Te, podaj mi nešto od tih prekrasnih Božjih darova."
Anđeo mu je odgovorio: "Mi ovde nemamo gotovih proizvoda, nego dajemo ljudima samo seme sreće. Od čoveka zavisi hoće li to dobro seme doneti rod ili neće."

Šta je najlepše na svetu?

Ti dok spavaš.

Zašto?

Zato što si
ti jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš znam da
je to jedina slika na svetu koja oslikava mir koji mi treba da bih bila
srećna.

Šta je najveće na svetu?

Tvoje oko. Što stane u njega ne
može se smestiti ni u šta drugo. Nemoj se nikada bojati onoga što možeš da vidiš
pa da hodaš okolo poluzatvorenih očiju.

Šta je najslađe na
svetu?

San. Ništa ne može biti lepo, šareno i slatko kao što ti to u
snovima možeš da napraviš. Nemoj nikad zaboraviti da sanjaš.

Šta je
najteže na svetu?

Najteže je kad čuvaš nešto a ne vidiš da nigde nema
onoga što čuvaš.

Šta je najveća prevara?

Najveća prevara je kad
dvoje potpuno razjedinjenih ljudi sede za istim stolom ušuškani u isti stan,
isto prezime, jedu zajedno i tako pokazuju pripadnost jedno drugom. Najveća
prevara je kad je između dvoje ljudi topao tanjir supe jedina toplota koja
postoji.

Šta najviše boli?

Usamljenost. Kad neko odluči da živi
sam, da sedi samo prema samom sebi u tu samoću može smestiti bilo šta i iz sebe
može izvući ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga a osećaš se usamljeno, to
je samoća koja blokira čitav život. Sve što radiš protkano je tom strašnom notom
usamljenosti i grčevitom borbom da se iz toga iščupaš. Usamljenost pored nekoga
je najgora samoća koja čoveku može da se desi.

Plašiš me, ne pominješ
ljubav! Postoji li ljubav?

Postoji, naravno, zato ti ovo i pričam. Da bi
pronašla pravu ljubav moraš napustiti svaku ljubav – iluziju jer će te one samo
činiti nesrećnom. Ljubav postoji ali ja o tome imam tako malo da ti kažem.
Pronadji je. Ne mogu tome da te naučim. Nemoj me to pitati. Ja sam ti majka i
možda ću uvek mislsiti da te neko, ko je sa tobom, ne voli jer te ne voli onako
kako ja mislim da te treba voleti i onoliko koliko ja mislim da te treba
voleti.

Zašto misliš da me niko ne može voleti kao ti?

Ni to ne
umem da ti objasnim. Jednog dana ćeš razumeti. Kad budeš imala dete videćeš da
je to jedina bezuslovna ljubav na svetu, ljubav sama po sebi koja ne traži, ne
pita, ne nalazi opravdanja, ne moli i ne uslovljava. To je najveća i
najjednostavnija ljubav na svetu.

Stvarno me plašiš.

Ne treba da
se plašiš. Samo se čuvaj pogrešnih ljudi, pogrešnih ljubavi, nemoj da ti čitav
život izgleda pogrešno i ti sama sebi kad se pogledaš u ogledalo.

Čega se
najviše treba čuvati?

Ljudi. Biće puno onih koji će te opipavati dok ne
vide gde si najosetljivija a onda napraviti jedan oštar rez i mirno gledati kako
krvariš. Pojedini ljudi više vole da ranjavaju druge nego da leče svoje rane.
Mogu da žive samo ako vide da drugi pate više nego oni. Toga se
čuvaj.

PRICA O EKSERIMA

Bio jedan mali decak koji je imao losu narav. Otac mu je dao vrecu punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontolu nad sobom , ukuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana decak je ukucao 37 eksera. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio kontrolisati svoj bes, i broj zakucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati narav nego zakucavati eksere u ogradu.

Napokon je osvanuo dan u kom decak nije zakucao ni jedan ekser. Otisao je ocu i rekao mu kako tog dana nije pobesneo. Otac mu je tada odgovorio:
- Svakoga dana kada uspes kontrolisati svoje ponasanje, iz ograde iscupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana cecak je rekao ocu da je izvdio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Tada mu je rekao:
- Dobro si to uradio sine moj ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikada nece biti ista. Kada u besu kazes neke stvari one ostavljaju oziljak, kao sto su ove rupe u ogradi. Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju.
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka. Prijatelji su vrlo vredan dragulj, oni cine da se smesis, ohrabuju te da uspes u necemu, oni su spremni da te saslusaju, da podele tvoju bol, imaju lepih reci za tebe i uvek im je srce otvoreno.

Moja omiljena

Jednom smo upitali starca Pajsija:
- Vi nam , oce, neprestano govorite da pozitivno mislimo. želeli bismo da nas posavetujete kako da se suocimo sa sledećim problemom. Cesto nam dolaze neki ljudi i kažu da neki svestenici uzimaju mnogo novca za vrsenje sveetih Tajni, kažu da puse i sede u kafanama, pa čak i kažu da su neki svestenici upleteni u ne moralne radnje, i uopste, zestoko ih optuzuju i iznose dokaze da bi to opravdali. Šta da odgovorimo ljudima koji optuzuju svestenstvo?
Starac je poceo da nam prica:
- Iz iskustva znam da su ljudi podeljeni u dve kategorije. Treca kategorija ne postoji. Ljudi pripadaju ili jednoj, ili drugoj kategoriji. Prvi podsecaju na muvu. Glavna osobina muve je da nju privlaci necistoca. Kada se, na primer, muva nadje u basti punoj sveca prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primetiti i zaustavice se na nekoj necistoci koju nadje na zemlji. Pocece da kruzi unaokolo i osetice se sasvim lagodno u smradu. Kad bi muva mogla da govori, i kad biste vi od nje zatražili da vam pokaze ruzu u basti, odgovorila bi vam: „Ja uopste ne znam kako ruza izgleda. Znam samo gde da nađemdjubre, toalete i blato.” Postoje ljudi koji podsecaju na muvu.Ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji navikli su da misle negativno i u zivotu uvek traže loše strane, nipodastavajuci i odbijajuci prisustvo dobra.„

Druga kategorija su oni sto podsecaju na pcelu, čija je glavna osobina da uvek traga za necim slatkim i prijatnim da bi na njega sletela. Kada bi se pcela nasla u sobi punoj necistoce, sa komadicem bombone u uglu, ona bi zanemarila svu necistocu i sletela bi na bombonu. Kadabiste od pcele zatražili da vam pokaze gde se nalazi bastensko djubre, odgovorila bi: ”Ne znam. Mogu ti reci samo gde da nadjes cvece, slast, med i secer.„ Ona zna samo za dobre stvari u zivotu dok su joj one rdjave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari. Oni se uvek trude da prikriju zlo kako bi zastitili bliznje, a ljudi prve kategorije se trude da izloze zlo i da ga iznesu na povrsinu.
----
Kada neko dodje kod mene i pocne da optuzuje druge ljude, dovede me u tesku istuaciju i ja mu navedem ovaj primer. Kažem mu da odluci kojoj kategoriji želi da pripada, kako bi mogao da nadje ljude iste vrste i da se sa njima druzi.

Zato, prestani da cekas...
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.

Zato
radi kao da ti ne treba novac,
voli kao da nikada nisi bio povredjen,
i igraj kao da te niko ne gleda.

Ponekad su poteškoće upravo ono što trebamo u životu...
Kad bi nas Bog oslobodio od svih prepreka, osakatio bi nas. Nikad ne bismo postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikad ne bismo mogli letjeti.

Tražio sam Snagu . . . I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.
Tražio sam Mudrost . . . I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo riješiti.
Tražio sam Bogatstvo . . . I Bog mi je dao Mozak i Tijelo da mogu raditi.
Tražio sam Hrabrost . . . I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.
Tražio sam Ljubav . . . I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.
Tražio sam Usluge . . . I Bog mi je dao Prilike.

“Nisam dobio ništa od onog što sam tražio...... ali dobio sam sve što mi je trebalo."
Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.



Zašto brinuti?


U životu treba brinuti samo o dve stvari :


Jesi li zdrav ili si bolestan.

Ako si zdrav,
tada nemaš o čemu brinuti.

Ali ako si bolestan,
samo o dvema stvarima trebaš brinuti:

Hoćeš li ozdraviti
ili ćeš umreti.

Ako ćeš ozdraviti,
tada nemaš o čemu brinuti.

Ali ako umreš
samo o dvema stvarima trebaš brinuti:

Ideš li u raj ili ideš u pakao.

Ako ideš u raj
tada nemaš o čemu brinuti.

Ali ako ideš u pakao,
bićeš toliko zaposlen pozdravljajući se sa svojim prijateljima tako da nećeš imati vremena za brigu!

Zato, zašto brinuti?



Budi srecan!!!

Odgovori na sledeća pitanja :

1. Nabroj pet najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabroj poslednjih pet osvajača Olimpijskih medalja u trčanju na 100 m.
3. Nabroji poslednjih pet pobednica Miss Srbije.
4. Nabroji desetoro ljudi koji su osvojili Nobelovu nagradu.
5. Nabroji 20 glumaca koji su dobili Oskara.
6. Nabroji 10 političara koji se bore za boljitak sveta.

U ovom trenutku, niko od nas se ne seća ovih uticajnih osoba.
Ovo nisu drugorazredni uspesi.
Svi su oni najbolji u svojim granama.
Ali slava nestaje. Nagrade blede.
Uspesi se zaboravljaju.
Medalje i diplome nestaju zajedno sa svojim vlasnicima.

Evo drugih pitanja :

1. Nabroj petoro učitelja koji su ti pomagali u školi.
2. Nabroj troje prijatelja koji su ti pomogli kroz teška vremena.
3. Nabroj petoro ljudi koji su te naučili nečemu korisnom.
4. Misli o nekoliko ljudi koji su te naveli da se osećaš poželjnim i posebnim.
5. Nabroji petoro ljudi koji uživaju u druženju sa tobom.
6. Nabroji 20 heroja čije te priče nadahnjuju.

Lakše ?


Pouka:

Ljudi koji uzrokuju promene u tvom životu,
nisu oni koji imaju najviše novaca, nagrada ili priznanja.

To su oni, kojima je stalo.


Muž i žena odu na odmor na jezero. Jednog jutra se muž vrati umoran od pecanja i odluči da odrema. Njegova žena, iako ne poznaje jezero, odluči da uzme čamac i da se provoza. Izvezla se nedaleko od obale, usidrila se i počela da čita knjigu.

Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu. Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni dodirnuo.", odgovara joj lovočuvar.
"To je tačno, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, svakog trenutka biste mogli da počnete."
"Doviđenja, gospođo. Uživajte u danu.", reče lovočuvar i ode.

Naravoučenije - Nemoj se raspravljati sa ženom koja čita.
Veoma je verovatno da ume i da razmišlja


Kada je Bog stvorio ženu, došao je do šestog dana, radeći prekvremeno.
Jedan Anđeo je došao i upitao ga:
“Zašto trošiš tako puno vremena na nju?”
Bog odgovara:
“A jesi li ti vidio sve spefikacije, koje sam napravio da je formiram?"
Evo, vidi:
“Ona mora znati prati, ali ne smije biti od plastike, imati više od 200 pokretnih zglobova,a svi moraju imati mogućnost za zamjenu, i usput svaka dijeta mora funkcionirati, i još mora imati krilo za najmanje četvero djece… u isto vrijeme treba znati dati poljubac, izliječiti od jednog povrijeđenog koljena do slomjenog srca, i sve to mora raditi samo sa dvije ruke.”
Anđeo se začudio svim tim zahtjevima:
“Sa samo dvije ruke?….Nemoguće!“
I ovo je samo standardni model ?!
Pa će Bogu:
“To je puno posla za jedan dan…pričekaj sutra, pa je dovrši“.
"Ne želim to!", protestirao je Bog. "Tako sam blizu da dovršim ovo biće, meni toliko drago.
Kad se razboli,sama će se izboriti za svoje ozdravljenje, i moći će raditi 18 sati dnevno."
Anđeo se približio i dotaknuo ženu.
“Bože, kako si je napravio taku meku?”
“Je, mekana je”, kaže Bog, "ali napravio sam je da ima i veliku snagu. Nećeš vjerovati što sve može učiniti i izdržati.”
“A može li misliti?" pita Anđeo.
Bog odgovara:
“Ne samo da može misliti, ona može i surađivati i dogovarati se."
Anđeo je ugledao nešto što mu je privuklo pažnju..., pa dotakne ženino lice..
“Bože, izgleda da ovaj model ipak ima jedan propust. Rekao sam ti da previše stvari stavljaš na nju..."
“Nije to nikakav propust…to je jedna suza”, ispravi ga Bog.
“A zašto to, čemu služi?" upita Anđeo.
I Bog kaže:
“Suza je njezin način da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, njena samoća, njen bol i njen ponos.”
Ovo je ostavilo jak utisak na Anđela:
“Ti si genijalac, Bože. Na sve si mislio! Žena je sjajno biće!!”
To je istina!
Žena ima snagu, zato joj se čovjek divi. Ona podnosi teškoću, nosi tugu, ali zna za sreću, ljubav i svoje mišljenje.
Ona se smije, kad želi vrisnuti.
Žena pjeva, kada želi plakati. Plače kad je sretna i smješka se kad je nervozna.
Bori se za ono u što vjeruje.
Ona je protiv nepravde.
Ne priznaje “ne” za odgovor, ako ima drugi i bolji način za rješenje. Sve od sebe daje za svoju obitelj. Ona prati prijateljicu liječniku, zato što se ova boji.
I žena voli bez granica...
Ona plače od sreće kad joj djeca nešto novo u životu dožive, raduje se dobroti svojih prijatelja.
Sretna je kad čuje za neko rođenje ili vjenčanje.
Njeno srce se lomi kada čuje za smrt neke drage osobe.
Tuguje za izgubljenim voljenim osobama, ali je jaka i kad nema više ništa za što bi se borila.
Žena zna da jedan poljubac i jedan zagrljaj može izliječiti slomljeno srce.
"ALI....", Bog će zabrinuto:
zena ima i jednu gresku:

ONA ZABORAVLJA KOLIKO VREDI! ! !



*Прича из живота
*

Испричала ми је синоћ једна жена.
Како Свети Владика Николај каже, нема случајности, јер ко "вјерује у случајности у Бога не вјерује".

Човјек из њене породице и његова жена нису могли имати дјецу. Живе у Швицарској и како је био вриједан и одан радник код неког швајцарца, који није имао никога на свијету, швајцарац му препише све своје и он малтене преко ноћи постане богат човјек.

Међутим у животу му се узнедало.
Жена је имала неколико спонтаних побачаја и ниједну трудноћу није успјела пренијети преко пар мјесеци.
Жена психички то није могла поднијети и имала је потпуни лом живаца и на крају оде у једну психијатријску установу.

Он сломљен, дође кући, у Босну на одмор и у новинама прочита за једну породицу из околине Бањалуке који имају много дјеце и никакаве услове за живот.

Помисли:Какав је ово живот, ја имам све и немам ништа, а они имају дјецу и само бриге и проблеме.
И спакује се , накупује пун ауто свачега и одвезе тој породици.
Када је дошао код њих, каже им, да од тог дана, он ће водити бригу о њима. Да што год им треба само од њега траже.

И врати се у Швицарску, гдје га дочека здрава жена.
Она убрзо затрудни опет, мада је било упитно да ли ће се то више икада десити и он јој исприча шта је урадио.
Она га замоли да оставе све своје обавезе и опет оду тој породици . И они опет оду и свашта однесу.
И жена роди здраву дјевојчицу, а недуго потом роди и здравог дјечака.

И дан данас они се брину о тој породици и само у томе виде да су некако од Бога измолили своју властиту породицу.

На неки начин, они су захвални тој породици, на својој.



Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećanjima.»

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da prećuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -započela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronađem, taj je pobednik.»

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.

Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronaðu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.

«Jedan,dva,tri...» Počela je da broji Ludost.

Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluči gde da se sakrije, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…

Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak,uskočila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.

«Milion!»-zavikala je Ludost i započela svoju potragu.

Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebičnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluči za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.

Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.

Samo Ljubav nije mogla nigde da pronađe. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se već razbesnila, ugledala je ružičnjak. Zaša je među ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, počela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.

Odjednom se začu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oči.

Ludost nije znala šta da učini.

Pronašla je Pobedu, osećaj nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa.

Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlučila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.

Tako je Ljubav postala pobednik nad osećanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide...




*Priča o dve žabe*


Priča govori o dve žabe koje su u grupi žaba prolazile kroz mračnu sumu. U jednom trenutku upadose u duboku jamu. Druge e žabe su se okupile oko njih i čim su videle koliko je jama duboka i kako je teško iz nje izaći, počele su da dovikuju da su u bezizlaznoj situaciji i da im nema spasa. Ali ove dve žabe su ipak i dalje pokušavale da iskoče iz jame. Vreme je tako prolazilo. Žabe oko jame su dovikivale onima u jami da je uzaludno što se i dalje trude a ove u jami su se i dalje trudile..
Ali, nakon izvesnog vremena jedna od žaba u jami je odustala… prestala je da se bori i – uginula. Druga je nastavila da skače da bi se spasla. I u jednom malo jačem odskoku, upsela je da iskoči iz jame.

Tada su se žabe okupile oko nje i upitale je da li je ona čula njihovo dozivanje a naročito poruke?
„Ne, nisam ništa čula… ja sam gluva”„ – odgovorila im je žabica i objasnila da je ona sve vreme mislila da je one bodre i to joj je dalo snagu da izdrži.


Slatka priča, zar ne. I, kao što ste već i sami zaključili, ova priča ima dve pouke:


1. Nase reči imaju snagu ili moć života i smrti. Jedna reč podrške nekome ko je u nevolji može biti dovoljna da mu pomogne da se izvuče iz nevolje i da preživi.
2. Jedna negativna reč nekom ko je u nevolji može biti presudna i dovoljna da ga upropasti.

Zato moramo biti veoma oprezni. Uvek treba govoriti sa pozicija dobrih strana života onima koje susrećemo. Moć reči je skoro neverovatna i teško shvatljiva. Koje i kakve posledice može da ima jedna reč podrske? Ne treba posebnog talenta; bilo ko može govoriti o besmislenosti i uzaludnosti ulaganja napora kada smo u teškoj situaciji. Manje je onih , ali oni su mnogo vredniji i dragoceniji, koji su spremni da ulože truda i vremena da nekome pruže moralnu podršku i reči bodrenja.
Zato uvek budite kao ovi drugi , budite dragoceni drugima.

Jednom je ucitelj pitao svoje ucenike:

"Zasto ljudi vicu kad su ljuti?"

Ucenici su razmisljali neko vreme:

"Zato sto izgubimo strpljenje"-odgovorio je jedan ucenik.

"Ali zasto bi vikao ako je osoba ispred tebe?"zapitao je ucitelj "Zar nije moguce govoriti tiho i polagano?"

Ucenici su davali jos neke odgovore ali ucitelj nije bio zadovoljan.konacno je objasnio:

"Kada su dve osobe posvadjane,njihova se srca jako udalje.Zato moraju vikati,jedan na drugoga da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu cuti.Sto su ljuci glasnije moraju vikati da bi se culi ,jer je udaljenost medju njima velika."

Potom je ucitelj pitao:

"Sta se dogodi kad se dve osobe zaljube?Ne vicu jedna na drugu vec nezno govore.Zasto?Njihova srca su veoma blizu,udaljenost medju njima je mala."

Ucitelj je nastavio:

"Sta se dogodi kada se jos vise zaljube?Ne govore.Samo sapucu i jos se vise zblizuju u svojoj ljubavi.Konacno ne trebaju vise ni sapat.Samo se gledaju i to je sve.Takve su dve osobe kad se vole."

Onda je rekao:

"KAD SE SVADJATE,NEMOJTE DOZVOLITI DA SE VASA SRCA UDALJE,NE IZGOVARAJTE RECI KOJE BI VAS MOGLE JOS VISE UDALJITI,JER CE DOCI DAN KADA CE UDALJENOST BITI TAKO VELIKA DA VISE NECE BITI PUTA NAZAD...."



[color=#4000BF]
NISTA NE POSTOJI


Mladi ucenik Zen budizma nije ucio od jednog ucitelja vec je obilazio cuvene ucitelje sirom Japana.Posle dugog izbivanja ponovo dodje kod ucitelja kod koga je bio na samom pocetku.Seli su uz caj.

"Sta si naucio u medjuvremenu?"zapita ga ucitelj.

"Prava priroda svih pojava jeste praznina",odgovori talentovani ucenik.

"Ne postoji spoznaja,ne postoji zabluda.Ne postoji cak ni mudrost,neznanje,niti prosecnost,nema davanja niti icega da se primi."

"Sta jos?"

"Um,Buda i ljudi,sami, kao osecajna bica,takodje ne postoje"odgovori spremno ucenik,ponosan na svoje znanje,ocekujuci pohvalu.

Dok je on govorio ,ucitelj je pusio dugacku lulu i mirno slusao.Iznenada udari snazno lulom ucenika po ramenu.Mladic se razljuti.

"Sta to radis ucitelju?"

"Ako nista ne postoji,zasto se onda ljutis?Onda ni moja lula,ni taj udarac ne postoje"odgovori ucitelj uz smeh.
[/color]


MAJKA I SIN

Ozeni se sin jedne zene i dodje do susreta snajke i svekrve.Od prvog dana snaha pokaza mrznju prtema svekrvi,tako da zivot u kuci postade nepodnosljiv.Na kraju mladozenja upita:

"Sta da ucinim da se stanje promeni?"

"Mira u kuci nece biti dok mi ne doneses srce svoje majke na tanjiru."

Dugo se mladic borio,nadajuci se da ce se stvari promeniti,ali kad vise nije mogao da izdrzi izmedju nakovnja i cekica,on ispuni zeninu zelju i ubi majku.Stavi majcino srce na tanjir i podje kuci da ga preda zeni,ali se usput saplete i pade.Tanjir mu ispade iz ruke,a srce koje pade na zemlju progovori:

SINE,JESI LI SE UDARIO??





KAKO VRATITI UDARAC BIVSEM

POSLOVNA ZENA KOJA SE PRIVREMENO,ZBOG POSLA NALAZI U PARIZU,DOBILA JE PISMO OD SVOG MOMKA IZ ARGENTINE U KOM JE PISALO:


DRAGA CLAUDIJA

JA NE MOGU NASTAVITI SA OVOM VEZOM,PREVELIKA JE DALJINA KOJA NAS DELI.MORAM TI PRIZNATI DA SAM TE PREVARIO NAJMANJE 10 PUTA OD KADA SI OTISLA I MISLIM DA NI TI NI JA NISMO ZASLUZILI OVO.ZAO MI JE .MOLIM TE VRATI MI SLIKU KOJU SAM TI POSLAO.

S'LJUBAVLJU

ROBERTO


ZENA ,JAKO POVREDJENA ,ZAMOLILA JE SVE SVOJE KOLEGINICE SA POSLA DA JOJ POKLONE SLIKE SVOJIH MOMAKA,RODJAKA PRIJATELJA...ZAJEDNO SA ROBERTOVOM SLIKOM JE POSLALA I SVE OSTALE SLIKE KOJE JE SAKUPILA OD PRIJATELJICA.PORED SLIKA U KOVERTU JE UBACILA I CEDULJICU GDE JE NAPISALA:


ROBERTO,IZVINI

ALI NE MOGU DA SE SETIM KOJI SI .MOLIM TE POTRAZI SVOJU SLIKU U PAKETU I VRATI MI OSTALE.

S'LJUBAVLJU

CLAUDIJA


POUKA; IAKO POVREDJENA TREBA ZNATI KAKO UZVRATITI UDARAC




KAKO SE CUVA LJUBAV
Majka i decak hodaju plazom.
U jednom trenutku decak upita:
- Mama kako se cuva ljubav?
Mama ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u saku
Decak stisne saku i sto je vise stiskao, toje vise peska curilo iz nje.
- Ali mama pesak mi bezi!
- Znam ali sad potpuno otvori saku.
Decak je poslusa, ali u tom casu dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako neuspevam zadrzati pesak.
Na to majka sa smeskom na licu rece:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drzi dlan kao da je u obliku kasike, dovoljno zatvoren da ga zastitis a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Decak ucini kako mu je receno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zasticen od vetra, i slobodan a da ne klizi kroz prste.
- Eto kako se cuva ljubav.

Covek umire i odlazi na nebo.
Andjeli mu kazu:"Odvescemo te u raj, ali prvo da ti pokazemo pakao."
Odvode ga na mesto sa velikom sredisnjom posudom punom kasaste hrane. Oko posude su jadne i gladne osobe. Svaka od njih ima kasiku dugacku po tri metra. Hranu mogu dobaviti, ali je, zbog duzine, ne mogu prineti ustima. I tako, ove pateticne osobe gladuju pored izobilja hrane.
Zatim ga andjeli odvode u raj.
Na njegovo iznenadjenje, ugleda istu scenu. Ponovo gigantska posuda sa hranom, ponovo ljudi sa kasikama od tri metra. Samo ovi su zadovoljni, srecni, nasmejani i zdravi.
"Zasto? U cemu je razlika da su ovi ljudi srecni i siti?", upitao je andjele.
"Pa zar ne vidis?", upitali su ga.
Kada je pazljivo pogledao primetio je da svaka osoba hrani kasikom susednu.

"Ovdje ljudi hrane jedni druge. Oni su naucili put ljubavi."

Odavno ovo imam...Bas me "dotaklo"

POSVECENO PISMO

Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta i darovao mi nesto malo zivota, iskoristio bi ovo vrijeme najbolje kako znam.

Vjerojatno ne bih rekao sve o cemu razmisljam, ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu sto kazem. Cijenio bi stvari prema njihovom znacenju, a ne prema njihovoj vrijednosti. Spavao bih malo, vise bih sanjao, znam da svaku minutu sa zatvorenim ocima gubimo 60 sekundi svjetla. Hodao bi kad se drugi zaustave, budio bi se kad drugi spavaju.

Kad bi mi Bog darovao mrvicu zivota, obukao bi se jednostavno, okrenuo se k Suncu, otkrivajuci ne samo svoje tijelo, ali i svoju dusu.

Uvjeravao bih ljude, kako se varaju, kad misle da se u starosti nije moguce zaljubiti. Ne znaju da stare bas zato sto izbjegavaju ljubav!

Djeci bi napravio krila, ali uzeo bi im ih dok se ne nauce letjeti. Starijim osobama bi kazao da smrt ne dolazi zajedno sa staroscu vec s napustenoscu.

Toliko stvari bi se naucio od vas, ljudi...

Naucio sam da svi zele zivjeti na vrhu planine, zaboravljajuci da se istinska sreca skriva u samom nacinu penjanja na vrh. Naucio sam da kad novorodeno dijete uhvati svojom malom rucicom ocev prst, drzi ga zauvijek. Naucio sam da covjek ima pravo gledati na drugoga odozgor samo onda kad mu hoce pomoci da bi se podignuo.

Toliko je stvari sto sam se od vas mogao nauciti, ali u stvarnosti nemam bas puno od toga, jer kad me polegnu u grob, to cu zaboraviti.

Govori uvijek sto osjetis, a cini sto mislis.

Kad bi znao da te danas posljednji put vidim pospanu, snazno bi te zagrlio i molio se Bogu da mi dozvoli biti tvojim andelom cuvarom. Kad bi znao da su to posljednje minute sto te vidim, rekao bih ti 'volim te' i ne bi glupo pretpostavljao da to znas.

Uvijek ima nekakvo sutra i zivot nam daje mogucnost uciniti dobro djelo, ali danas je sve sto mi ostaje, htio bih ti reci da te veoma volim. Sutra nema nitko zagarantirano-niti mladi, niti stari. Mozda danas posljednji put promatras one koje volis. Zato nemoj biti neodlucan, ucini to danas, jer ako se pokaze da sutrasnji dan ne docekas, zaliti ces za danom u kojem ti je nedostajalo vrijeme za jedan osmijeh, za jedan poljubac, da si bio prezauzet da bi im prenio posljednje zelje.

Budi stalno blizu onih koje volis, govori im na glas kako ih trebas, kako ih ljubis i budi prema njima dobar; nadi vremena i reci im zao mi je, oprosti, molim te, hvala i sve ostale rijeci ljubavi koje poznajes. Nitko nece pamtiti tvoje skrivene misli. Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti. Pokazi svojim prijateljima i bliznjima kako su ti veoma potrebni.

Gabriel Marcia Marquez

U cast meseca zene i u znak secanja na Ermu Bombeck koja je izgubila bitku s bolescu. Saljem
ti andjela da pazi na tebe. Posalji ovo zenama koje bi trebalo cuvati. Ako ne poznajes pet takvih zena i jedna ce biti sasvim dovoljna!


KAD BIH MOGLA PONOVNO PROZIVETI ZIVOT
od Erme Bombeck
(napisano kad je otkrila da umire od raka)


Otisla bih u krevet kad sam bila bolesna umesto pretvaranja da ce svet prestati da se okrece ako ne budem prisutna.

Zapalila bih ruzicastu svecu napravljenu poput ruze pre nego sto se otopi u skladistu.

Manje bih pricala i vise slusala.

Pozvala bih prijatelje na veceru cak i ako je tepih umrljan ili je kauc izbledeo.

Pojela bih kokice u "dobroj" dnevnoj sobi i manje bih brinula o necistoci ako moji pozele da
zapale vatru u kaminu.

Odvojila bih vreme za slusanje mog dede i lutanju kroz njegovu mladost.

Preuzela bih vise odgovornosti koje je nosio moj muz.

Ne bih nikad insistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred letnjeg dana jer je moja
kosa taman isfrizirana i ureðena.

Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave).

Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a vise promatrajuci zivot.

Ne bih nikad kupila nesto samo zato sto je to prakticno, sto se nece videti mrlje ili zato sto ima dozivotnu garanciju.

Umesto sto sam zelela da sto pre prodje devet meseci trudnoce, cenila bih svaki trenutak i shvatila da je carolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju cuda zivota.

Kad bi me deca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi ruke prije rucka."
Bilo bi puno vise Volim te umesto zao mi je.

Najvise bih, kad bih imala drugu priliku za zivot, cenila svaku minutu, gledala je i zaista
videla i nikad se ne bih osvrtala.

Prestanimo se znojiti zbog malih stvari.
Prestani brinuti o tome ko te ne voli, ko ima vise ili ko sta radi.

Umesto toga, pocnimo ceniti odnose koje imamo s onima koji nas vole.

Razmisljajmo o tome cime nas je Bog blagoslovio.

I sto cinimo svaki dan da poboljsamo sebe umno, fizicki i emocionalno.

Nadam se da svi imate blagosloven dan.


MESEC LEPIH ZENA

3 godine: Pogleda se i vidi Kraljicu.
8 godina: Pogleda se i vidi Pepeljugu.
15 godina: Pogleda se i vidi Ruznu sestru (mama, ne mogu ici u skolu ovakva !)
20 godina: Pogleda se i vidi "predebela/premrsava, preniska/previsoka,
previse ravno/previse kovrdzavo ? ali odluci da ide napolje u svakom slucaju
30 godina: Pogleda se i vidi "predebela/premrsava, preniska/previsoka,
previse ravno/previse kovrdzavo ? ali odluci da nema vremena to popraviti i ide napolje u svakom slucaju
40 godina: Pogleda se i vidi "cista sam" i izlazi napolje
50 godina: Pogleda se i vidi "To sam ja" i izlazi gde god zeli
60 godina: Pogleda se i podseca se svih ljudi koji se vise ne mogu da se vide u ogledalu.
Izlazi napolje i osvaja svet.
70 godina: Pogleda se i vidi mudrost, veselje i sposobnost, izlazi van i uziva u zivotu.
80 godina: Ne gnjavi se sa gledanjem. Samo stavi crveni sesir i izlazi da se zabavi.

Posalji ovo svim zenama koje sa zahvalnoscu nazivas prijateljicama. Mozda bismo sve trebale zgrabiti onaj crveni sesir ranije.
Molim te posalji ovo fenomenalnim zenama u slavu Meseca zene. Ako to ucinis, nesto dobro ce se desiti: podstaknuces u njima samopostovanje

Uopste,o zivotu ..


• Neki svoj zivot provedu gledajuci ga iz zablje perspektive,cucnu i gledaju kako su drugi visoko.Neki zivot posmatraju iz pticje perspektive,pa su ostali ljudi dimenzija omanjih insekata.Neki treci vode bitku s duhovima svojih predaka trudeci se da budu identicni,savrseniji ili pak dijamentralno suprotni.Sigurnost u sebe,sposobnost da vladate svojim zivotom,mogucnost transformacija bez ostecenja vase sustine,zadovoljstvo i ostvarenost znaci su da ste prebrodili sve zamke koje vode ka tome da krenete put nekog "kompleksa".
_Ma kako da vam je put bio lak ili naporan,ma cije dete da ste,ma sta da su drugi mislili ili ocekivali,bitno je kako se vi osecate._Situacije koje su vas povredjivale sigurno su ostavile traga,ali hvatanje u kostac sa osecanjima,nalazenje osnova u realnosti,cinjenica da vise niste ni mali ni bespomocni,otvara novu dimenziju u vasem zivotu.Nova dimenzija je ono sto se osloboditi vasu dusu iz boce u kojoj je bila zatvorena,bila boca premala ili prevelika.

Jedan sveštenik sedeo je kraj prozora, spremajući se da napiše propoved o Proviđenju, kada je čuo buku kao od eksplozije i video ljude kako panično beže na sve strane. Ubrzo je čuo da je brana popustila, da reka nadolazi i da se ljudi evakuišu. Voda je uskoro počela da plavi ulicu ispod njega... obuzdavajuci paniku, rekao je u sebi: "Spremam propoved o Proviđenju i evo mi prilike da u praksi sprovedem ono što savetujem drugima. Necu pobeći, ostaću ovde i pouzdaću se u spas koji će doći božjim proviđenjem."
Kada je voda stigla do prozora, stigao je i čamac pun ljudi. "Uskačite oče!", povikali su. "Ne, ne, deco moja", smireno je rekao sveštenik. "Uzdam se u božje provđjenje koje će me spasti." Ipak, kako je voda i dalje nadolazila, morao je da se popne na krov. Kada je voda stigla do krova, prošao je još jedan čamac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca. Međutim, on je ponovo odbio.
Na kraju, popeo se na vrh zvonika. Voda se i dalje penjala. Kada mu je već pokvasila noge, stigao je patrolni čamac da ga spase. "Ne, hvala vam", rekao je, spokojno se osmehujući. "Ja verujem u Boga. On me neće ostaviti."
Kada se na kraju udavio i stigao u raj, odmah je počeo sa žalopojkom upućenom Bogu: "Verovao sam u tebe! Zašto me nisi spasao?"
"Ako ćemo pravo", rekao je Bog, "poslao sam ti čitava tri čamca!"

Neki čovek je sanjao da se našao u riznici Božjih darova koje su anđeli delili ljudima. Čovek se obratio anđelu i rekao: "Dosta mi je bede i nevolje na zemlji - ratova, siromaštva, laži i izneverenih nada. Molim Te, podaj mi nešto od tih prekrasnih Božjih darova."
Anđeo mu je odgovorio: "Mi ovde nemamo gotovih proizvoda, nego dajemo ljudima samo seme sreće. Od čoveka zavisi hoće li to dobro seme doneti rod ili neće."


Jedna malo drugačija..

Išle dvije ruže pustinjom.
Pošto su strašno ožednile priđoše izvoru:
- Mogu li se napiti vode?- upita jedna.
- Možeš, ako mi daš jednu laticu.-odgovori izvor.
Ruža dade laticu izvoru i napije se vode.
- Ja ne dam moju laticu! - reče druga ruža.

I one nastaviše zajedno kroz pustinju.

Kada stigoše do drugog izvora prva upita:
- Mogu li se napiti vode?
- Možeš, ako mi daš jednu laticu.
Ruža dade laticu i napije se vode.
- Ja ne dam moju laticu! - reče druga ruža.

I one nastaviše zajedno kroz pustinju...

Dođoh do trečeg izvora...
Pa do četvrtog...

I na zadnjem izvoru ona ruža koja je latice uvene zato što nije imala
više latica, a ona druga uvene jer nije imala vode.

Pouka: DAVALA, NE DAVALA, UVENUT ĆEŠ!


Muž i žena odu na odmor na jezero. Jednog jutra se muž vrati umoran od pecanja i odluči da odrema. Njegova žena, iako ne poznaje jezero, odluči da uzme čamac i da se provoza. Izvezla se nedaleko od obale, usidrila se i počela da čita knjigu.

Dok je čitala, priđe joj lovočuvar u svom čamcu i obrati joj se: "Dobar dan, gospođo. Šta radite?"
"Čitam knjigu", ona mu odgovara i misli: "Zar nije očigledno?".
"Vi se nalazite u oblasti u kojoj je pecanje zabranjeno", kaže joj lovočuvar.
"Žao mi je, ali ja ne pecam. Ja čitam."
"Da, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, vi svakog trenutka možete da zabacite udicu. Moraću da vas privedem."
"Ako to učinite, tužiću vas za seksualno zlostavljanje.", kaže mu žena.
"Ali nisam vas ni dodirnuo.", odgovara joj lovočuvar.
"To je tačno, ali imate svu potrebnu opremu. Što se mene tiče, svakog trenutka biste mogli da počnete."
"Doviđenja, gospođo. Uživajte u danu.", reče lovočuvar i ode.

Naravoučenije - Nemoj se raspravljati sa ženom koja čita.
Veoma je verovatno da ume i da razmišlja


Bila jednom četvorica po imenu Svako, Neko, Biloko i Niko.
Trebalo je obaviti jedan vrlo važan posao i Svako je mislio da će ga Neko obaviti.
Biloko je to mogao učiniti, a Niko nije hteo.
Neko se zbog toga naljutio jer je to bio posao za Svakoga. Svako je opet mislio da bi ga Biloko mogao obaviti, no Niko nije shvatio da ga Neko ne želi obaviti. Na kraju je Svako krivio Nekoga jer Niko nije učinio ono što je mogao napraviti Biloko



*Priča o tri sina*

Tri žene sretnu se kod bunara gde su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. „Trebali biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno peva, kao slavuj!“ Druga žena se hvali: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“
Treća žena samo ćuti.

Na to je druge dve počnu provocirati: „A tvoj sin?".
„Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi“.

Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje ćutala osećajući se neugodno pored dve žene. Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina. „Počujte kako moj sin lepo peva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sedeo na zidiću i zaneseno pjevao.

„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga, „kako visoko baca kamen. Divota!“.

Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.


Pomisli svakog dana na sledece:

- Na svetu je sigurno dvoje ljudi koji bi umrli radi tebe.

- Najmanje 15 ljudi te voli na neki nacin.

- Jedini razlog zasto bi te neko mrzio je zato sto bi zelio biti bas kao i ti.

- Tvoj osmeh moze doneti srecu svakome, cak i ako mu nisi draga.

- Svaku noc neko misli na tebe pre nego sto ode na spavanje.

- Nekome znacis sve na svetu.

- Ti si posebna i jedinstvena.

- Neko za koga ne znas ni da postoji, voli te.

- Kad napravis i najvecu gresku, nesto dobro izadje iz toga.

- Kad mislis da ti je celi svet okrenuo ledja, pogledaj ponovo.

- Uvek zapamti komplimente koje si primiola i zaboravi uvrede.

i videces da zivot bas nije tako tezak i okrutan.


Da si i te kako voljena i cenjena.

Evo jedne poucne pricice u slikama...

Evo jos, bas volim ove price, i volim da ih podelim sa vama, vrlo su pozitivne i poucne.

Ova je bas za razmisljanje

Bio jednom jedan trgovac i imao četiri žene…

Volio je ČETVRTU ŽENU najviše. Obožavao ju je, darivao skupocjenim darovima i postupao s njom delikatno. Brinuo se o njoj najviše i davao joj samo ono najbolje.

On je volio i svoju TREĆU ŽENU jako puno. Bio je vrlo ponosan na nju i često ju je pokazivao prijateljima. No, jadni trgovac bio je često u strahu da će ga ova ostaviti i pobjeći s drugim muškarcem.

On je naravno volio i svoju DRUGU ŽENU. Ona je bila vrlo obazriva i strpljiva te je trgovac imao u nju veliko povjerenje. Kad god bi trgovac naišao na neki problem, trčao bi drugoj ženi i ona bi mu pomagala da prevaziđe velike probleme.

I na kraju PRVA TRGOVČEVA ŽENA.

Ona je jedan vrlo odan partner, koji pomaže oko posla, sticanja bogatstva te u održavanju cijelog imanja.
Bilo kako bilo, trgovac i nije baš puno volio svoju PRVU ženu, ali ona je njega jako voljela. On jedva da ju je primjećivao.

Jednog dana trgovac se razboli. S vremenom je saznao da se vrijeme približilo i da će umrijeti. Pomislio je na svoj bogati život te reče: “Imam sada ČETIRI žene, ali kada umrem biću sam, vrlo sam!”

Onda upita ČETVRTU ŽENU:

“Volio sam te najviše, kupovao ti haljine najljepše. Obasuo te pažnjom. Sada kada umirem hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”

“Nikako!” odgovori četvrta žena i iziđe bez ijedne riječi. Odgovor se zabio kao mač u trgovčevo srce.

Onda trgovac upita TREĆU ŽENU:

“Volio sam te čitavog života. Sada kada umirem hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”

“Ne!” odgovori treća žena. “Život na zemlji je suviše dobar, preudaću se nakon tvoje smrti.” Trgovčevo se srce smrzlo od hladnoće odgovora.

Tada upita DRUGU ŽENU:

“Uvijek sam išao tebi kad sam trebao pomoć. Evo tražim još jednom tvoju pomoć. Sada kada umirem hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”

“Žao mi je, ovaj put ne mogu ti pomoći!” odgovori DRUGA žena. “Najviše što mogu je pokopati te.” Odgovor ga je pokosio poput munje.

Tada se začu glas:

“Ja idem s tobom, kud god da pođeš.”

Trgovac se okrenu i ugleda svoju PRVU ŽENU. Bila je tako mršava i sasušena kao da je izgladnjela. Zahvalno i žalosno trgovac odgovori:

“Trebao sam se o tebi bolje brinuti dok sam još mogao!”

***

Svi mi u životu imamo ČETIRI žene u svom životu…

ČETVRTA ŽENA JE NAŠE TIJELO - Bez obzira koliko ga njegovali i posvećivali mu pažnje, napušta nas kad umiremo.

TREĆA ŽENA JE NAŠA POŽUDA, STATUS I BOGATSTVO - Kada umremo, sve ide drugima.

DRUGA ŽENA JE PORODICA I NAŠI PRIJATELJI - Bez obzira koliko nam bili blizu za života, ne mogu poći s nama u grob.

PRVA ŽENA JE NEŠTO ŠTO NE MOŽEŠ VIDJETI, A TO JE TVOJA DUŠA.

Često je potisnuta i ne vidi se od materijalnog bogatstva, koje nas okružuje. No, jedino ona nas uvijek prati. Možda ne bi bilo loše da se njome pozabavimo sada umjesto da kukamo na smrtnoj postelji.

"Tragovi u pesku

Sanjah, jedne noći, kako šetasmo, morskom obalom, moj Gospodin Bog i ja.
Pred mojim očima, pojavi se brzinom filma moj život.
Za svaki deo mog života, kako mi se činilo, otkrih tragove stopala u pesku. Jedan par tragova pripadaše meni, drugi mom Gospodinu.
Kad mi je i poslednja slika pred mojim je očima preletela, osvrnuh se, natrag i videh, jasno-jasno kako je u pesku odjednom ostao samo jedan par tragova! Jedan-jedan par!!! A drugi je iščeznuo!!!
Ti tragovi označavahu delove mog života, meni ponajteže. To me zbunilo. Veoma...
Okrenuh se Gospodinu i upitah ga:
"Kad sam ti, onomad, sve što imah predao, da te mogu slediti, tad si mi rekao da ćeš uvek biti uza me. A sad vidim da najdublje krize mog života prati samo jedan par tragova u pesku!!! Jedan, samo jedan!!! Zašto si me ostavio, Bože, moj... upravo tad, kad si mi, savim očajnom, najviše trebao?"
Gospodin me uze za ruku i reče:
"Drago dete, moje, nikad te nisam ostavio, samog, a pogotovo sam bio uza te u vreme tvojih patnji i boli. Tamo gde vidiš, samo, jedan par tragova u pesku, tamo sam te, sine, moj, na svojim rukama nosio."