Buco naša, najbitnije je da se ne obeshrabriš. Možda si pod stresom pa ti se zato ništa ne jede.. Uglavnom su razlozi prejedanja ili suprotno, gubitka apetita, emotivne prirode, izazvane nekim nezadovoljstvom. Trebaš biti i ostati pozitivna bez obzira kakvo je stanje. Hej, pa mlada si, imaš svo vreme ovog sveta da uživaš a daj sebi godinu, dve da središ linijicu i tome se posveti. Opušteno, polako, ali obavezno nekad udovolji sebi u nečemu. Ako ti se jede čokolada, uzmi, ali gledaj da to ne bude često. Trudi se da imaš što manje brljeva, izleta, ali isto tako, zapamti, potrebno je nekad udovoljiti sebi pa i u hrani.
Hvala tebi na lepim rečima, ali moja borba i jeste ovoliko dugo trajala jer nisam imala disciplinu koja je bila potrebna. Bila sam u gorem stanju nego što si ti. Počinjala bih neku dijetu i posle nekoliko dana bih imala strašnu potrebu da probam neku drugu. Tako sam i radila. Nekad bih prekidala dijetu jer mi se nešto određeno jelo što u toj dijeti nisam smela, pa bih kasnije nastavila ili sa istom ili opet sa nekom drugom. Razlog tog mog problema, čestog menjanja dijeta i nedoslednosti, bio je upravo taj što sebe tako gojaznu nisam mogla da prihvatim i tražila sam neko brzo, instant rešenje. A takvo rešenje ne postoji. Možda i postoji ali onda se gubi zdravlje a to nipošto nisam htela niti želim ikom. Tek kada sam došla na neku pristojnu kilažu nekako sam se smirila i postala doslednija. Dobila sam više motivacije, više volje i počela sam trajno da verujem da će sve biti u redu i da ću uspeti i da dam sebi vremena. To je bilo kada sam videla broj 8 na vagi i polako išla ka sve nižoj cifri. Sada imam oko 72 kg a niža sam od tebe 155,5 cm.
I sasvim lepo i pristojno izgledam. Pre neki dan sam se šoknula kada sam videla jednu sliku kada sam bila u najdebljoj fazi. Sada mi se čini da sam nekim čudom došla dovde. Čudo sigurno i jeste ali i moj trud i neprestana borba.
Opremi se srpljenjem, upornošću, željom i voljom i videćeš kako će sve dobro ići.