Moj strah je destruktivan po mene samo naravno i nemogu protiv njega

A i ima tu i inata malo kod mene po principu da isteram svoje makar mi bilo lose nepitaj.

Zasto sebi nanosis bol tj.zasto si samodestruktivna?
Inat je osobina male dece. Odrasla osoba koja je emotivno zrela se ne inati se kada se nesvesno u deciji nacin razmisljanja iz njoj poznatih razloga (ili ako joj nije poznato onda to zna psiholog).

pa mozda trebam posetiti psihologa nije losa ideja

Onaj ko voli i postuje sebe na prvom mestu moze voleti druge a i tek tada moze shvatiti dali je i koliko voljen. Kako to da svi mi ne volimo podjednako nas same? Kako to da se pod laznim izgovorima i opravdanjima prikivamo za taj nenormalni nacin zivota?
Nemam takvo licno iskustvo ali vidjam u porodici i okolini takve slucajeve.
Ja to sebi nikada nisam dozvolila. Uvek sam cenila sebe i svoje kvalitete i kad bih primetila da me druga strana postuje za mrvicu manje od mog praga bivalo je "Dovidjena, prijatno" koliko god da je bolelo.
Sad sam u braku, imam dete i hvala Bogu pametnog muza. Ljubav je ljubav, ustvari uzajamno postovanje i razumevanje i zajednicka briga za decu i jedno za drugo. Ali treba da prodju godine da shvatimo sta je bitno a sta ne.

Naravno, covek treba raditi na sebi i samim tim sazreva. Niko od nas se nije rodio pun samopouzdanja,tolerantan... Jedna od najbitnijih stvari je i iskustvo. Ulazis u zivotu u price gde trebas da odvazes sta je dobro a sta i ne bas. Kako kada si bila dete pa ti je neko citao bajke i ucila si sta je dobro a sta ne , isto tako u zivotu odvazes neke situacije i ne napravis cesto pravu stvar ali se na greskama uci.

To i ja pricam svima, ko hoce da slusa...
Iskustvo, kakvo takvo je iskustvo. Sve ono sto smo radili, gde smo gresili, gde smo cinili prave stvari, ali ipak vise kad smo gresili, jer greske se duze pamte, ucinili su nas takvima kakvi smo sad pa su samim tim dragoceni momenti.
Vremenska distanca je carobna stvar. Pomislite malo o proslosti. Razmislite samo malo i pokazace vam se sva zivotna raskrsca, svi momenti gde ste krenuli jednim putem a mogli ste i drugim, razmislite samo sta bi bilo da ste skrenuli "levo kod Albulkerkija" ali nemojte smisljati bajku nego budite realni, i onda cete doci do prostog spiska "za" i "protiv", tacnije sta biste dobili a sta sada ne biste imali u svom zivotu.
I onda, posto u zivotu nema nazad ali uvek mozemo da ucimo iz svojih gresaka, prostom matematickom jednakoscu dodjemo do rezultata da nam je dobro, da neke stvari mogu da budu i bolje i realni i svesni krenu da popravljaju ono sto ne valja da se za par godina, kada se sete trenutnog raskrsca u zivotu ne bi osetili posramljenima.
Priznavanje problema je prvi korak ka resenju. Resenje se uvek nadje i uvek nam dodje samo od sebe bas onda kada je pravo vreme za njega samo i ako samo dovoljno zelimo da ono dodje.
Zivot je u sustini jednostavan, mi ga sami komplikujemo bez veze. Ponekad je samo pozitivno gledanje da sutrasnji dan dovoljno da nam jutro svane suncano.
Najvaznija stvar je voleti samog sebe jer ako sami sebe ne volimo ne moze nas ni neko drugi voleti. Druga stvar je voleti druge, prosto i jednostavno voleti bez komplikovanja jer ne mogu se bas sve stvari reci i nije uvek moguce da to fantasticno osecanje svedemo na jednostavne reci, ne mora se bas sve definisati. Volite nekoga zbog toga sto vam je lepo kad ga volite a ne zato sto on voli vas ili vam poklanja nesto ili sl.
Ja sam izgleda imala srece, blago meni, pa sam raskrstila sa losim stvarima iz proslosti, posvetila sam im potrebno vreme, sagledala iz svih uglova, razmislila o njima i rekla danas se rastajemo. Nismo se rastali, jos su tu negde ali im vise ne posvecujem paznju, trudim se da se u zivotu fokusiram na lepe stvari, na pozitivna misljenja i osecanja. Imam, blago meni, i tu srecu, da sam uspela da sacuvam najvecu ljubav kao najveceg prijatelja (mada je tu vise zasluzan ON i dobri Bog) pa sad i kad ne stima sve u svakodnevnom zivotu imam osobu od poverenja, koja me voli, i koja mi pomaze svojim slusanjem, savetima ponekad i samo pricom o nekim lepim stvarima.
Sad tek vidim, blago meni, bas sam imala srece.