Stiska me nešto u grudima.
Plače mi se a suza jer je prosto već apsurdno plakati zbog nje.
Gledam je nasmejanu ,cvkuće kako ima nove skupe naočare i baš je mačka. Želi da bude mačka zbog njega jer joj stalno govori kako je ogromna, debela i masna i glupa i ….
Gledam kako je u duši očajna i glumi,glumi,glumi…Gluma joj je jača strana . Glumi uglavnom zbog njega. On je centar njenog života i njenog svemira. Da li je vredan toga? Ne znam. Ko sam ja da o tome vrednujem? Za nju postoji samo on i možda po nekada ona sama. Za nju ne postoji ni neko koga je sa njim stvorila.
Gledam je bledo jer ne znam zbog čega sva ta gluma a duša me boli jer je volim. Naočari su joj za nekog ko ima 20g manje od nje a nikada u životu nije nosila sunčane naočare. Izgleda skaradno. Pita da li su joj lepe i kako joj stoje i da ih je platila…..mnogo…..i da su naručene samo za nju u ONOJ radnji, vrcka i cvrkuće.
Ne govorim nista ukočenog lica. Neko u prostoriji joj kažu da su naočari lepe ali ih je nabila suviše na lice. Ona kaže”e ja baš volim da su kakve” i vrckajući odlazi . Čujem joj zvižduk kroz hodnik. Odlazi svom centru svemira.
On, veliki šarmer, u društvu baja na kojeg žene padaju, u 65-toj godini izgleda tako da bi mu mnogi mladići pozavideli, jedva prosed , mišićav, plavih prodornih očiju i tamnijeg tena, obrazovan i sada vrlo bitna stavka, pun para. Naravno on ima i gomilu mana ali to drugi ne znaju a i zašto da znaju bitno je šta dobijaju..
Ona zna sve. Ona udiše vazduh koji on izdiše i živi samo za njega već 41godinu. Zna da joj nikada nije bio veran. Da je agresivan kada pije a pije stalno kada nije sa ljubavnicama i svojom unukom. Zna da je ne voli. Zna da je po nekada mrzi i to joj kaže. Vredja je kad god poželi a pogotovo kada sebe želi negde da istakne. Ona mu ljubi stope, voli svim srcem i plače. Rekla sam joj da treba početi da ide na razgovore sa stručnjacima. Kaže, znam ja i bez njih sta mi je,jaka sam ja. Najlakše je uzeti sedative ili antidepresive i biti JAK. Jel to snaga?
Pitala sam je zašto to radi i u čemu je poenta sve te šarade? Svaki put kaže nešto drugo. Najčešće , da je zbog dece sa njim. Deca imaju blizu 40 godina, već imaju svoju decu i odavno su pobegle iz tog cirkusa koji je gostovao u njihovom životu. Pitam je zašto laže jer znam kada je otišao pre 20 godina pa je ubrzo poželeo da se vrati, jer ljubavnica ne želi njega kao muža tad je nesnosan. Vratila ga je bez obzira na to što su deca plakala i rekla da oni to ne žele jer više ne mogu podneti tu njihovu svadju. Rekla je, žao mi je ali ja ga volim. Zašto onda kaže da je to zbog dece? Ona skriva pogled i plače a nekada kaže “ti ne znaš šta je bol” a nekad “ti ne znaš šta je ljubav”, a nekad…..zavisi šta oseća.
Da li je ljubav jednaka bol?
Da li postoji granica i u ljubavi i u boli?
Zašto u većini slučajeva čujem da neko ostaje u braku zbog dece?
Da li znaju koliko decu boli njihova tuga, svadja, šamar, psovka, nesreća, ignorisanje…?
Da li se plašimo samoće? Obično je to odgovor kada pitam ljude bez dece.
Šta nam donosi samoća tako jako strašno da bi pre trpele njega?
Zašto sami sebe obmanjujemo glupostima i što je najgore , verujemo u njih jer ne smemo pogledati naličje čitave situacije?
Zašto želimo da budemo lepe samo zbog njega jer ako to nisme on će otici svakoj drugoj koja mu zavrcka?
Zasto mi kazu da im nije nista i da su dobro a vidim im modricu na oku a da ih skinem ne znam sta bi sve ugledala? Dodju sa dugim rukavima i pantalonama. Nekada dobijem odgovor da su se spotakle a od nekih koje su malo iskrenije , kazu da su one bile krive jer se vratio nervozan sa posla i gladan a ona nije dobro zasolila supu. Nije on takav kao sto izgleda vec je ona kriva?! Ona veruje u to.
Zašto mislimo da rec JAK znači, pregurati još jedan težak dan, probleme gurnuti pod tepih , jer je on rekao da će od sutra biti drugačije, popiti sedative i prespavati ga jer sutra je novi dan? Skarlet O’Hara ,odličan lik, divnog romana, jake svojeglave žene. E pa sve moje Skarlet O’Hare imam nešto da vam otkrijem jednu tajnu. Ne! Nema novog dana ako se ne završi današnji sa bar pokušajem da se reši. Nekada nemamo snage za to ali treba da shvatimo da problem ostaje. On ne može magijom nestati. Sva magija je samo u nama.
Nismo ni svesne koliko smo jake samo kada bi volele i poštovale prvo sebe. Često nismo ni svesni koliko smo vredni nečijeg osmeha, pogleda, snova, ljubavi…
p.s ovo vazi i za musku populaciju samo neka promene rod u tekstu
Vasa Andjela