Stiska me nešto u grudima.

Plače mi se a suza jer je prosto već apsurdno plakati zbog nje.

Gledam je nasmejanu ,cvkuće kako ima nove skupe naočare i baš je mačka. Želi da bude mačka zbog njega jer joj stalno govori kako je ogromna, debela i masna i glupa i ….
Gledam kako je u duši očajna i glumi,glumi,glumi…Gluma joj je jača strana . Glumi uglavnom zbog njega. On je centar njenog života i njenog svemira. Da li je vredan toga? Ne znam. Ko sam ja da o tome vrednujem? Za nju postoji samo on i možda po nekada ona sama. Za nju ne postoji ni neko koga je sa njim stvorila.

Gledam je bledo jer ne znam zbog čega sva ta gluma a duša me boli jer je volim. Naočari su joj za nekog ko ima 20g manje od nje a nikada u životu nije nosila sunčane naočare. Izgleda skaradno. Pita da li su joj lepe i kako joj stoje i da ih je platila…..mnogo…..i da su naručene samo za nju u ONOJ radnji, vrcka i cvrkuće.

Ne govorim nista ukočenog lica. Neko u prostoriji joj kažu da su naočari lepe ali ih je nabila suviše na lice. Ona kaže”e ja baš volim da su kakve” i vrckajući odlazi . Čujem joj zvižduk kroz hodnik. Odlazi svom centru svemira.

On, veliki šarmer, u društvu baja na kojeg žene padaju, u 65-toj godini izgleda tako da bi mu mnogi mladići pozavideli, jedva prosed , mišićav, plavih prodornih očiju i tamnijeg tena, obrazovan i sada vrlo bitna stavka, pun para. Naravno on ima i gomilu mana ali to drugi ne znaju a i zašto da znaju bitno je šta dobijaju..

Ona zna sve. Ona udiše vazduh koji on izdiše i živi samo za njega već 41godinu. Zna da joj nikada nije bio veran. Da je agresivan kada pije a pije stalno kada nije sa ljubavnicama i svojom unukom. Zna da je ne voli. Zna da je po nekada mrzi i to joj kaže. Vredja je kad god poželi a pogotovo kada sebe želi negde da istakne. Ona mu ljubi stope, voli svim srcem i plače. Rekla sam joj da treba početi da ide na razgovore sa stručnjacima. Kaže, znam ja i bez njih sta mi je,jaka sam ja. Najlakše je uzeti sedative ili antidepresive i biti JAK. Jel to snaga?

Pitala sam je zašto to radi i u čemu je poenta sve te šarade? Svaki put kaže nešto drugo. Najčešće , da je zbog dece sa njim. Deca imaju blizu 40 godina, već imaju svoju decu i odavno su pobegle iz tog cirkusa koji je gostovao u njihovom životu. Pitam je zašto laže jer znam kada je otišao pre 20 godina pa je ubrzo poželeo da se vrati, jer ljubavnica ne želi njega kao muža tad je nesnosan. Vratila ga je bez obzira na to što su deca plakala i rekla da oni to ne žele jer više ne mogu podneti tu njihovu svadju. Rekla je, žao mi je ali ja ga volim. Zašto onda kaže da je to zbog dece? Ona skriva pogled i plače a nekada kaže “ti ne znaš šta je bol” a nekad “ti ne znaš šta je ljubav”, a nekad…..zavisi šta oseća.

Da li je ljubav jednaka bol?

Da li postoji granica i u ljubavi i u boli?

Zašto u većini slučajeva čujem da neko ostaje u braku zbog dece?

Da li znaju koliko decu boli njihova tuga, svadja, šamar, psovka, nesreća, ignorisanje…?

Da li se plašimo samoće? Obično je to odgovor kada pitam ljude bez dece.

Šta nam donosi samoća tako jako strašno da bi pre trpele njega?

Zašto sami sebe obmanjujemo glupostima i što je najgore , verujemo u njih jer ne smemo pogledati naličje čitave situacije?

Zašto želimo da budemo lepe samo zbog njega jer ako to nisme on će otici svakoj drugoj koja mu zavrcka?

Zasto mi kazu da im nije nista i da su dobro a vidim im modricu na oku a da ih skinem ne znam sta bi sve ugledala? Dodju sa dugim rukavima i pantalonama. Nekada dobijem odgovor da su se spotakle a od nekih koje su malo iskrenije , kazu da su one bile krive jer se vratio nervozan sa posla i gladan a ona nije dobro zasolila supu. Nije on takav kao sto izgleda vec je ona kriva?! Ona veruje u to.

Zašto mislimo da rec JAK znači, pregurati još jedan težak dan, probleme gurnuti pod tepih , jer je on rekao da će od sutra biti drugačije, popiti sedative i prespavati ga jer sutra je novi dan? Skarlet O’Hara ,odličan lik, divnog romana, jake svojeglave žene. E pa sve moje Skarlet O’Hare imam nešto da vam otkrijem jednu tajnu. Ne! Nema novog dana ako se ne završi današnji sa bar pokušajem da se reši. Nekada nemamo snage za to ali treba da shvatimo da problem ostaje. On ne može magijom nestati. Sva magija je samo u nama.
Nismo ni svesne koliko smo jake samo kada bi volele i poštovale prvo sebe. Često nismo ni svesni koliko smo vredni nečijeg osmeha, pogleda, snova, ljubavi…


p.s ovo vazi i za musku populaciju samo neka promene rod u tekstu



Vasa Andjela

Andjela divan tekst,iskreno iz srca.....
Ah toliko je takvih prica danas, iako su zene emancipovanjije u odnosu na ranije, ipak ima dosta onih koje titraju partnerima,e sad tu postoji bezbroj razloga.Mogu biti deca, kao sto si rekla strah od samoce, egzistencija, i slicno.I nemojte misliti da niste u istoj situaciji samo jer nemate modro oko ili pijanog muza, jer i psihicka mucenja su u istoj meri zlostavljanje po meni.
Moram priznati da vidim u svom slucaju neke stvari koje bih volela da promenim,vidim da sam slaba na moju jacu polovinu,ali ne slaba u smislu zaljubljenosti i ludila vec onog najgoreg,NAVIKE. to mi ponekad zaslepi oci i ne odreagujem racionalno.mrzim to kod sebe,i svesna sam da nije do njega,vec do mene i da bi isto bilo i sa Mikom,Perom,Lazom....JA imam potrebu da zavisim od muskarca,ne mislim samo na materijalno.iako bi rekli pri upoznavanju,hladna,odlucna,samostalna,ne sljivi nista.....mozda je jednostavno lakse biti "zrtva" i zavisiti od drugog neko biti onaj od koga drugi zavise(emotivno itd)ne znam,ali nastojim da to promenim.
Ah te skupe naocare, nikad srecu donele nisu,materijalne stvari mi cine TRENUTNO zadovoljstvo, sreca se ipak gradi.da je suprotno, onda bih bila jedna od najsretnijih...
Eto mozda neko izvuce pouku,mozda se neka od vas prepozna...bitno je OSTATI SVOJ U SVOM OVOM LUDILIU.

Hvala Uporna

Do sada sam cula bezbroj razloga zasto neko ostaje u vezi. Deca, novac,navika, kriva sam, gde bi bez njega, samoca, sta kad ostarim, proci ce ga, nek istera svoje .... Mogla bi napisati clanak samo o razlozima.

Psihicko zlostavljanje je po meni jos gore od fizickog iz vise razloga.
Mislim da je psihicka bol dublja , duza, bolnija od fizicke.
Kada se neko namlati, mogu to slikati kao dokaz pred sudom a dusu ne mogu. Tu neko mora verovati na rec. Jednom sam cula izjavu "laksa bi mi bila i smrt samo da ne patim ali ko ce onda voditi brigu o njima (deca)"

Znam da cu zvucati grubo ako kazem da uvek ima izlas samo kada se pozeli izaci iz vrzinog kola. To je stvarno istina.

Navika....hm....ah to opravdanje. Sta je navika? Na sta se neko navikao?

Strah od nepoznatog....

Strah od nepoznatog je? Kao odgovor na pitanje sta je navika i na sta se to navikavamo u "dobroj" vezi?

Upravo to, Andjela. Navika je samo izgovor, a cesto je pravi razlog strah od nepoznatog.
Strah od neceg novog ih vraca u losu vezu u kojoj se ipak osecaju na svome, znaju sta nosi novi dan.

Naravno da postoji starh od nepoznatoh samo je razlika u tome o cemu pricamo, strah kao patologija ili ....."uh, sta me ceka ili sta ce biti"

Ako neko ima strah koji vuce patologiji on se resava.

U svemu je bitno da shvatis da je promena potreba a na da se sakrivas iza raznih izgovora.

Kako to nekome objasniti, kako ga gurnuti u vodu, pa nek pliva?

Licno nisam za guranje u vodu

Nikom nista ne mozes objasniti ko ne zeli da slusa. To me podseca na pricu mog mentora koji kaze "kada neko odluci da potrazi pomoc (radi se o psiholozima) on je vec 50% problema odradio a ako neko nece , onda mu moze5te kidati nokte nazivo , on nece da se menja niti da radi na sebe". Psihologija/psihijatrija je jedina grana medicine koja ne moze nikako uroditi plodom bez aktivnog ucestvovanja druge osobe.

Treba zeleti promeniti nesto u zivotu i raditi na njemu.

Mislim da osobe koje ostaju u takvoj vezi jednostavno nemaju dovoljno samopuzdanja i samopoštavanja te da iz toga proizilazi taj strah od nepoznatog i to pitanje šta dalje.

Ja sam bila u toj situaciji.
Sa njim sam se zabavljala duuuuugoooo, nekad pomislim ceo život. Od prvog dana svi su govorili da nije za mene ali ja sam tada bila ubeđena da je on moj princ. Bio je užasno ljubomoran, stalno mu je kod mene nešto smetalo, nije mi verovao ali je verovao drugima čak i kada bi ispričali istu priču kao i ja, sputaovao me je i ograničavao, psihičko maltretiranje jednom rečju. Ali to je bilo vreme studiranja u različitim gradovima, viđanja vikendom, raspustima i sl. pa sam mislila proći će. Tako su prolazile godina za godinom. Kada smo se vratili u rodni grad i počeli da se viđamo svakodnevno shvatila sam da je on sve samo ne princ i da tu budućnosti nema. Ali nisam mogla da prekinem vezu, imala sam milion razloga: te gde ću sada sve ispočetka, svi su oni isti, bliži se 30a, sa kim bi izašla u grad kada su svi moji prijatelji ili u braku ili u dugim vezama, najbolja drugarica daleko, baba devojka da budem, ma svašta mi je prolazilo kroz glavu. A onda sam izgubila oca. To me je dotuklo. Sve je postalo drugačije pa i ja. A on je pričao o veridbi, putovanju, svadbi. Otputovao je poslom. Ostala sam sama i shvatila da mi je super bez njega, da se lepo provodim, da uživam, počeli su da me nerviraju i njegovi tel.pozivi pa sam prestala da se javljam, da ignorišem poruke. A on. Znao je. Doleteo je jedno jutro i nenajavljeno došao po mene na posao. Otišli smo da kafića. Obavili razgovor. Bože, kako sam lagano izgovarala sve te reči rastanka. Nije više mogao da me ubedi i ako se trudio. Besan, ostavio je ružu na stolu koju je do tada vešto krio, platio račun i otišao. Ja sam ostala i laganica ispila kafu i piće do kraja. Platila svoj deo računa koji je već bio plaćen i rekla konobaru: ''Konačno slobodna''. A ružine latice otkinula i bacila niz vetar. Udahnula vazduh, nasmejala sei otišla u život. A on...slao mi je pisma. U jednom mi je odgovorio na davno postavljeno pitanje: zašto? Odgovorio je da me se plašio. Imala sam sve lepotu, pamet, novac, posao, ugled u društvu, a on ljubomoran i zavidan. Gazim te da bih se ja izdigao. Užas. Dugo je patio i nastavio da me pljuje gde je stigao. Ja sam ćutala, ništa nisam demanotvala već sam uživala u životu jer je ta priča bila završena. Pomislila sam: e gde mi je pamet bila pa da sam prekinula ranije, moooogooo ranije. Ali verovatno tada ne bi imala ono što sada imam. Svoje iskustvo preneću na svoju decu.

Znači nema opravdanja. Treba da shvatimo da je najveća ljubav voleti prvo samog sebe i da je to jedina veza za ceo život.

Andjela tekst je odlican!

Kao mnogo mladja sam prosla slicno kao i Ella,slicno kao i ta iz teksta.....ali tada sam govorila tim nekim "mozes me zjbavati samo onoliko koliko ti ja dozvolim!"
Dozvoljavala sam jedno vreme(tada mi je prag tolerancije bio mnogo veci)......padala na razna izvinjenja u nadi da ce se neko promeniti!Ah,moja decija naivnost!Sva sreca,pa sam shvatila posle izvesnog vremena i bezala iz takvih veza.....Ali,sta se dalje desava?!Ta ista osoba koja je ranije razmisljala srcem,sada razmislja glavom.....ta ista decija naivnost je prerasla u nepoverljivost(znam pisala si vec o tome u drugoj temi )!I sad,ta ista osoba koja je sebe smatrala jakom i hrabrom sto je uspela da prekine sve veze sa takvim likovima i nastavi dalje,veruje kako je samostalna,hrabra i sl......i na zalost,vise nikome nista ne veruje!Mislim da ni to nije resenje,ali eto meni se bas tako nesto desava!
Sad isto tako treba imati hrabrosti,pa dozvoliti nekom drugom da ti pridje i kako srusiti taj zid oko srca koji je bas zbog takvih likova davno podignut?!Mozda cekati vestog osvajaca(kako ide ona:"nema neosvojivih tvrdjava,vec losih osvajaca!"-valjda tako nekako to ide). Ili?!
Znam,recices mi"cicika,pa opusti se malo!"......lako je to reci!Kad sam navikla sad da ispitujem,propitujem,analiziram i najmanju glupost,izigravajuci surovu i hladnu osobu.....ali samo zato da me ponovo neka baraba(uf,sto volEm ovu rec )ne bi povredila......i kako se onda opustiti?!
Aaaaaaa al'sam otisla sa teme!!!!

Ali,da rezimiramo,treba hrabrosti pa napustiti tu vezu!U takvim vezama ostaju uglavnom one osobe koje nisu samostalne nikad ni bile(znam takvih mnogo)....osobe koje su ceo zivot zavisile od nekog(mame,tate,muza......) i koje su navikle da uvek bude neko uz njih u svakom momentu!Nije to strah od nepoznatog,to je strah od zivota sa samim sobom.....ili mozda neka vrsta zavisnosti?!

E,sad vec pocinjem da davim.....odoK dok nisam smorila i previse!

Zasto sebi uskratiti lepe trenutke danas, zato sto ces nas neko povrediti sutra?

Treba uzivati dok nam je lepo, ne treba razmisljati o losim trenucima, jer njih je nemoguce pobediti, oni nas uvek pronadju.
Zato sam pristalica da se iz sve snage zgrabe lepi trenuci kada naidju i da se iz njih izvuce maksimum.

Da li smo samostalni ako smo nepoverljivi?
Da li samim cinom razvoda postajemo samostalni?
U cemu je razlika izmedju ostajanja u losoj vezi i straha od ulaska u novu vezu?
Ja ne vidim veliku razliku. Na obe strane cujem pricu o navici i strahu.

Drago mi je da ste obe ispricale deo svog iskustva svaka na svoj nacin:)

Ella to sto si ispricala je vrlo cesta prica u vezama i ne znam zasto ljudi odlaze tako duboko u nju cak i kad shvate da ona nije za njih. Ti si na primer otisla u drugi grad i vidjali se povremeno dok je trajalo studiranje. Verovatno bi shvatila ranije da nije za tebe da ste bili sve vreme u kontaktu. Mnogo prici sam cula koje kazu....svi su isti a varijacije minimalne a na njega/nju sam se navila......nemam zivaca da ponovo izlazim.....sve mi prijateljice udate ili u vezi...ima vise devojaka nego momaka.....pregurala sam odredjen broj godina a jel si videla kakve cice setaju po gradu, bas ce neko mene da gleda ....itd,itd,sve u krug....Svi ti izgovori mogu da prodju ako se u vezu ne zaglibi toliko da je iz nje vrlo tesko izaci (brak,deca,moral(lazni),finansije....)....tesko se izlazi jer na prethodno navedene razloge karikaju se druge....on im je otac, neka se izduva, kako da detetu platim ekskurziju,sta ce rodbina reci kad cuju da sam se razvela, ostacu sama, ko ce mi dodati casu vode kad sam bolesna,navika......
Treba shvatiti da su to sve zablude i izgovori za pokretanjem ka promenama......bilo je spomenuto, strah od promene i nepoznatog.....svaka je veza bila ne poznata dok je nismo upoznali pa smo svakako usli u nju.....sta dobijamo a sta gubimo izlaskom iz odredjene veze ili u Norminoj prici sta gubim ili dobijam ulaskom u vezu.....ovo ne govorim mestarskim jezikom jer ako nemamo snage za promenom jer mislimo da je to ok onda stavimo sve na papir KAKO PROMENITI SITUACIJU......ovaj zadatak se obicno dobije kad se krene na psihoterapiju.....da li je svakodnevna psihofizicka neizvesnost bolja od sedenja sa prijateljicama u kaficu ili citanja knjige, strikanja ili prosto ne razmisljanja "sta ce se desiti kad se vrati sa posla".
Drga strana medalje je ta da kad smo neko ko je krajnje tolerantni (pa vrlo cesto na nasu stetu) posle prekida te veze odlazimo u krajnost tj. vise nisam tolerantna,ecu opet da se zeznem i odbi od mog srca......milion pitanja ....."sta ako???"......Pa sta ako?!....pa nista.......postoje samo 2 mogucnosti....moze da ti bude lepo ili ne.....ako je ok onda mu kazes"vidimo se mace ovih dana" a ako ne onda" sve najbolje i laku noc, prijatno".
Treba da shvatimo da nema generalizovane seme sta je dobra veza.....idealna NE POSTOJI jer i mi sami cesto sizimo na nas a kako onda da ne sizimo na kekog ko ima drugacije neke stavove, drugacije odrastao, bio odgajan.....
Ljubav je prijatno osecanje koje osecamo prema nekom koga smatramo vrednog naseg intimnog sveta. Ono sto mi smatramo zdravom vezom ne znaci da to neko drugi to smatra ali zato postoji mogucnost izbora.
Samostalnost je mogucnost izbora.
Svrha ljubavi je vezivanje za partnera i time se kreira intimni deo sveta tj. tj.deo sveta gde smo potpuno adaptirani i mozemo biti onoakve kakve jesmo.
Osoba koja zdravo funkcionise sposobna je za bliskost i za distancu. Sem sto moze da funkcionise u ova dva socijalna polja ona takoce dobo funkcionise i u samoci.

Kada se radi sa osobom koja je zlostavljana a imamo vremena da joj ne spasavamo goli zivot onda se prvo radi na njoj i na ispravljanju njenih arsina da bi bila spremnija da pravi rezove u zivot. Za mnoge odluke covek prvo sebe treba upoznati.

Strah od samoce i sopostvene nemoci da izvrsi sve obaveze fizicki i finansiski

Strah je emocija kao i svaka druga. Dok je kreativna (koliko god vam to zvucalo nemoguce) ona je odlicna ali trebalo bi raditi na njoj ako je paralisajuca.