Draga Leonida,
Kada sam ja osporavala otvaranje dnevnika ishrane?
....
narocito u toj meri da sam vas isprovocirala da to podvucete rozim?...sa boldom
Dnevnik ishrane jeste jedna od tehnika koja se koristi kao pomocno sredstvo u otkrivanju gresaka pacijenta u ishrani, posebno onda kada sam pacijent ima problem da gresku uvidi! (`ne jedem skoro nista, ceo dan,..a opet se gojim!...al` stvarno!`).
Vidovi podrske bilo preko foruma bilo preko grupa za podrsku (u licnom kontaktu) su odlicna stvar....ako se shvate kao podrska necijem istrajavanju u nameri!
POENTA JE U NAMERI!
Ono sto jeste problem je to sto nas narod MISLI DA SE U SVE NAJBOLJE RAZUME I DA SVE ZNA NAJBOLJE ....pocev od politike, preko zdravlja, svetske ekonomske krize, obrazovanja itd,itb...ma nema onoga u sta se prosecan Srbin ne razume!
Ovo sto ja pricam se vidi iz ogromne popularnosti raznih dijeta koje ljudi drze.... kako koje novine uhvatite tako iskacu `razne dijete`-bar 5 komada po svakom broju izdanja , reklame preparata i `uspesi` istih......
jos jedan od dokaza jeste i vase shvatanje da je normalno da svako sam izabere svoju dijetu a vid demokratije jeste da se drugi u to ne petljaju pa je samim tim to zato super?!
`Niko se nikome ne petlja u dijetu koju je odabrao, ma šta mislio o njoj...`
Retko koji narod pod kapom nebeskom ima tu osobinu i moram reci da je to veoma iritantna osobina.
Naime ja mahom radim sa strancima i bas zato mogu da uocim razliku izmedju nasih i onih drugih.
Na moju licnu veliku zalost-ti drugi su znatno zahvalniji pacijenti!
Prvo oni kad cuju rec lekar/zdravstveni radnik imaju postovanje prema tom pojmu generalno! Nas narod u vecini pljuje zdravstvene radnike gde stigne, pocev od novina preko raznih foruma, drustvenih mreza pa nadalje.....
Drugo, oni kad udju u ordinaciju prvo pozdrave, sednu i ne progovaraju dok im se ja prva ne obratim (zaista...i vremenom sam shvatila da je to vid respekta prema osobi koja sedi preko puta a koju oni uvazavaju kao autoritet), zatim saslusaju pitanje koje im ja postavim...onda na isto odgovore, a tada ja slusam.....
Na kraju dobiju savet koji u vecini slucajeva poslusaju bez komentara (sem u slucaju da nesto od navedenog nisu razumeli pa je potrebno da im pojasnim).
Nikakva druga komunikacija posebno na samom pocetku rada nije prisutna.
Prosto receno ljudi su dosli po savet i imaju nameru da isti i primene inace ne bi ni dosli da je obrnuto!
Nas narod prvo kad udje pocne sa pitanjima i to jos maltene sa vrata, od kojih je najcesce-za koliko DANA
cu ja da skinem 20kg? ...a, to ne moze brze?...aha.....onda krece prica o tome sta to oni sve ne mogu da ispostuju...pa ne mogu oni toliko vode, toliko salate, dva puta nedeljno da stignu na aerobik-ijao,....
`ne, ne mogu da jedem ujutro dorucak, nisam navikla....ma, nema sanse da nosim na posao salatu, ....znaci bas moram da smanjim kafu i secer?....i onu casu vina-jel smem ja to ponekad, npr 2-3 puta nedeljno, ono posle rucka, to mi bas prija?....a jel mogu ono povremeno, ovo ovako i ono onako`....itd, itb.....
E,onda dodje kontrola...tu obicno sledi poduza lista sa mogucim varijacijama na temu kako bi oni to promenili i sta im se sve ne svidja....onda provedemo podosta vremena u modifikaciji dijete ne bi li je ikako ispostovali a da iole ima smisla......
da skratim-terapija se svede na RVANJE sa pacijentom-ko ce koga da ubedi! Ja njega da me poslusa ili on mene da je uzaludno da i pokusavam!
I sad....kad se u to ukljuci sindrom zvani novac-to izgleda ovako:
-ako je usluga besplatna-lekaru se nimalo ne isplati da se mlati sa pacijentom koji ga nista ne slusa, tezak je za saradnju, pametuje, sve najbolje zna, na svoju ruku uzima sta mu padne na pamet ili je cuo od komsinice Mare, pola bitnih stvari precuti sto namerno sto zato sto misli da nije bitno da se kaze....onda taj lekar negde u nekom momentu izgubi nerve pa sa takvim nesaradljivim pacijetom shvati da gubi vreme, nista ne postize i naravno tako pocinje prema njemu i da se ponasa....
onda pacijent krece da se zali kako je lekar nadobudan, nezainteresovan i sve u tom stilu... rezultati su slabi, ponekad skoro nikakakvi a cak i kada ih ima daleko su ispod moguceg!
varijanta 2-usluga se placa.....e, tu ce lekar dok god pacijent placa da `trpi` pacijentove `zelje, cestitke i pozdrave` na svakoj kontroli ma na sta one licile, imace tonu zivaca-iz prostog razloga jer on za to daje dobru kolicinu novca! Sa druge strane pacijenti ce ipak biti malo prijemciviji za saradnju bas zato jer su uslugu papreno platili pa ne bi bas da ispadne da su novac bacili u vetar!
Negde ce od tolike silne upornosti i ubedjivanja doci do pozitivnih rezultata koji ce opet biti ispod mogucih za potroseno vreme ali ce ih ipak biti.
Onda ce krenuti prica kako je sve to super, ali KOSTA ko sv. Petra kajgana, pa onda ide tirada o tome kako obicni smrtnici nemaju tog novca sto znaci da njima sirotanima ostaje da se zlopate sa onim zlotvorima iz drzavne sluzbe, sto znaci uzaludan posao-pa se onda naravno opet bace na savete komsinice Mare (e, znas procitala sam u Lisi najnoviju dijetu sa prokeljom-deluje casna rec...moja koleginica smrsala 5 kila za dva dana, majke mi!)....i naravno da ne zaboravim gugl i internet doktora, fejsbuk, i razne forume podrske!
I na kraju-kad sve to nista ne pomogne uvek se nadje opravdanje u:`spor mi metabolizam, do zla boga-ma, sve sto pojedem lepi mi se, ja se, bre i od vode gojim....znas, ja sam se pomirila sa tim da cu zauvek da budem ovolika (odn dok ne postane pacijent tip 4, na zalost-v.dole za definiciju)....a i promaja ubija!`
Opet da ne bude zabune vid psiholoske podrske u istrajavanju bi sam po sebi bio divna stvar,kad bi to samo bilo to..ali na zalost nije uvek....podrska psihologa ponekad moze biti potrebna slazem se....ali prica o sramoti devojke koja ne sme da kaze nutricionisti sta je prekrsila se svede tacno na ono sto sam malogore navela o odnosu koji vlada na relaciji pacijent/nutricionista....podrska bi na recimo tu temu trebala da ide u smeru `idi i reci na sl kontroli sve, ne treba da krijes...a ako eventualno dobijes neprimerenu kritiku-menjaj nutricionistu!`
Da ne bude sve tako crno postoji i treci tip pacijenata u Srbiji koji slusaju a ti su retki ko ugrozene vrste, i onaj cetvrti koji isto slusa ali koji je tu zato jer ima zaista ozbiljan zdravstveni problem i koji je pre toga potrosio tonu vremena gubeci vreme!...i zato dospeo tu gde jeste, kao krajnje zdravstveno zapusten slucaj sa visestrukim dijagnozama i komplikovanom zdravstvenom slikom...takav pacijent se do tada lecio samostalno, po komsiluku, u veledrogerijama pomocnih lekovitih sredstava, preko novina i interneta sve dok nije shvatio da je djavo odneo salu...e, taj pacijent, slusa savete, odgovara na postavljena pitanja, nema suvisnih komentara i nikad ne zaboravi da nesto od simptoma spomene-naprotiv, informise i vise nego sto je potrebno!
Da li je kod takvih moguce uvek postici makar poboljsanje uz svesrdan trud sa obe strane?
Ponekad!....a nekad na zalost i nije!
Toliko od mene na temu naseg mentaliteta.
I verujte nema to veze sa negiranjem foruma podrske!
Ima samo sa istinom sagledavanja cinjenicnog mentalnog stanja nacije da smo na zalost zdravtsveno jako neprosvecena nacija bilo kad je rec o prevenciji, bilo lecenju!
Zato i jesmo u samom vrhu neslavne evropske liste po broju gojaznih, pothranjenih, ljudi koji pate od anemija, hronicnih nezaraznih bolesti (dijabet, hipertenzija, kardiovaskularne bolesti, hiperlipidemije), kancera svih vrsta.......