Ja jedem nocu preko raspusta-ne puno, ali ipak kada neko ostaje budan do 5-6 ujutru, mislim da je ok kada nesto pregrizem oko 3 Medjutim, to je samo tokom letnjeg raspusta

Ah nocu ispred tv-a bih mogla da jedem konstantno,semenke,grickalice,slatko ,keks,cokolade ma sve....bukvalno se pretovarim.hm...pretovarala,posto sam od danas krenula sa programom

U sitne sate hodam kao Zombi po kuci i gledam sta bih sve mogla da pocistim ispred sebe. Po ceo dan mogu da ne jedem ali nocu...
Nemci su radili studiju tipova gojaznih i ja mu spadam u kategoriju tzv. 'nocnih zderaca'. Kazu da su ti slucajevi najtezi. Jednostavno kada uvece pomislim da nesto treba da pojedem, a svesna sam da ne treba, ja to ne mogu da izbacim iz sistema dok ne pojedem. Ne mislim ni na sta drugo, ne mogu sebi da skrenem misli a i ako uspem vratim se na predmet zelje i tako sve dok to sto sam ufiksirala ne prozderem. Racunam noc je pa niko ne vidi...

ja inace ne jedem nocu, ali kokiska mi je bila najbolji drug,bogme sam je se tesko odvikla, ali ponosno kazem da jesam, nisam je okusila vise od 2 meseca

ja sam imala taj problem dok mi se brat nije preselio u bg, i tako nas dvoje obicno zajedno gledamo tv uvece,kad se vrati sa posla, a on vecito gladan. A moze tonu hrane da pojede i ne primecuje mu se (blago njemu), i posto ga mrzi da bilo sta sam spremi, pa ja napravi mu sendvic, pa nesto slatko, pa sok, pa grickalice i ja naravno ne mogu da odolim i nesvesno uz njega jedem. Sutradan on nista, valjda istrosi sve to, a ja iz dana u dan deblja. Medjutim od kad sama ili sa nekim drugim gledam tv uvece nemam naviku, niti se setim hrane, jednostavno ne prilayim kuhinji, nemam razlog. I ne vidim hranu, tako da mi se i ne trazi. Vi lepo same od sebe sakrijte svu hranu, ili ako bas ne mozete da izdrzite nemojte kupovati ni grickalice, ni nista, tako da necete imati nista na dohvat ruke i videcete kako cete brzo izgubiti naviku za nocnim gojenjem [/quote]

meni ne treba tv da bih nocu jela ne mogu da zaspem ako sam gladna i onda njopam,i kad se vracam kasno iz grada jedem kalooooricnu hranu tj sve je to u proslom vremenu,dugo to ne radim,jedino kokice grickam uz filmice
ne palite tv dok jedete to je strucno dokazano da se tad vise jede...

nana napisao:Ja sam kao student - kampanjac jela nocu po dva puta, pila litar kafe i pusila kutiju cigareta spremajuci ispite a izgledala sam super! Kakav visak kilograma, celulit i kojesta...

Pa cak i da ste izgledali dobro, takav nacin zivota je poguban za zdravlje.

A ja sam isto imala ovaj problem, ali sada polako pocinjem da se hranim zdravo i stvarno nema tog problema vise! Uopste nisam gladna posle 6,7,8 sati uvece i tako sam zahvalna na tome.. Ja mislim da je tajna u tome da se ne izgladnjujete u toku dana.. Meni su i trener i nutricionista rekli - na svaka 3 sata da se jede nesto.. ali stvar je u tome da se jede vise puta, ali po malo.. i tako se bolje osecam od tog rezima..
Inace preporucujem uvece pre spavanja caj od kamilice, bez secera/meda/zasladjivaca.

mene i ubija prejedanje u kasne noćne sate.. a nisu to samo sendviči i te pizdarije nego i slatkiši..
triba ić leć u 10h pa ću bit fit!!

Uzrok noćnog jedenja , ili onog večernjeg uz TV je pre svega psihološki. Mene često oko 10 hvata nervoza da bih nešto gricnula...omako volim uz film ili knjigu da nešto jedem. Rezultat je poznat. Ja se borim protiv toga tako što skuvam čaj. Tako imam utisak da nešto unosim, i držim u rukama i prinosim ustima, a nije opasno.
Ti obroci su ogledalo naše zavisnosti od hrane, ili od cigareta. Mašamo se za gricu kao pušač za kutiju cigara - i njim je suštinski važno da ih premeću po rukama i ustima, a zavisnot im zadovoljava u stvari mnogo manje cigareta nego što popuše.

lasata napisao:U sitne sate hodam kao Zombi po kuci i gledam sta bih sve mogla da pocistim ispred sebe. Po ceo dan mogu da ne jedem ali nocu...
Nemci su radili studiju tipova gojaznih i ja mu spadam u kategoriju tzv. 'nocnih zderaca'. Kazu da su ti slucajevi najtezi. Jednostavno kada uvece pomislim da nesto treba da pojedem, a svesna sam da ne treba, ja to ne mogu da izbacim iz sistema dok ne pojedem. Ne mislim ni na sta drugo, ne mogu sebi da skrenem misli a i ako uspem vratim se na predmet zelje i tako sve dok to sto sam ufiksirala ne prozderem. Racunam noc je pa niko ne vidi...

Isti slucaj...

Kasno lezem (takav mi je nacin zivota, nema sile da bih legla u deset navece) i poslednjih godina sam cesto jela u kasne sate, sto je uvecalo moj ionako veliki problem sa kilogramima. Slabo gledam tv, ali mnogo vremena provodim ispred kompjutera i uglavnom tu i jedem.
Cesto sam u kasnim nocnim satima przila kajganu sa puno masnog sira ili pavlake, majoneza, cak sam i testo pravila, ili bih otisla po pljeskavicu ili topli sendvic... Ma, hiljadu puta sam jela iz ciste dosade.
Rezultat - oko 100 kg (par kila manje - vise, desavalo se i da premasim tu famoznu stotku) na mojih 162 cm visine, uzasan podbradak i sve teze nalazenje odgovarajuce garderobe.
Lekar mi je zabranio obroke posle 19 casova navece, i to mi je, uz neke male promene u ishrani zaista pomoglo, dosla sam na 85 kg . Inace, u pocetku su mi ti nocni obroci nedostajali do ludila, bilo je zaista pretesko, ali vremenom sam se navikla i svakoj hrani cu odoleti posle 19 casova, izuzev u retkim, specijalnim prilikama - slavljima. Naravno, moj zadatak tu nije gotov. Moja porodica je prijatno iznenadjena i podrzavaju me da nastavim tako.

Uh, ti noćni obroci su bili moj porok.Još uvek se borim sa tim.Kad mi je baš frka, uzmem jednu malu jabuku i nju grickam polako