Postoji uvreženo mišljenje da kad se popiju kalorije nisu kalorije. Ustvari, kad neka osoba pojede više neke hrane smanjuje unos druge dok kad se popije neki napitak kao sto je sok, mleko ili neki drugi vrlo je mala šansa da se to kompenzuje smanjenjem unosa neke druge hrane. Stoga je formiran Vodič za unos napitaka (The Beverage Guidance Panel – ), čiji je cilj da omogući zainteresovanima da sistematizuje relativan rizik i korist za organizam različitih vrsta napitaka. Kraći prikaz ovog vodiča autori su prikazali u decembarskom broju časopisa Diabetes Voice (The Healthy Beverage Guidelines: a tool to fight obesity), kome je pristup slobodan i nalazi se na web adresi http://www.idf.org.


Glavni razlog da se formira ovakav Vodič je to da je za nekoliko desetina godina u Americi udvostručen doprinos napitaka ukupnom kalorijskom unosu i prosečan Amerikanac sada 21% kalorijskog unosa ima kroz napitke dok su zaslađeni napici odgovorni u proseku za unos 189 kCal dnevno. I u drugim zemljama je slična situacija pa i u našoj.
Nije za čuđenje što je voda u ovom Vodiču označena kao idealan napitak da se zadovolje dnevne potrebe. Svi ostali napici podeljeni su u nekoliko kategorija, prema svom zdravstvenom i nutricionom značaju. Svaki napitak analiziran je u odnosu na

* Energetsku i nutricionu gustinu
* Doprinosu ukupnom kalorijskom unosu i uticaju na telesnu težinu
* Doprinosu dnevnom unosu esencijalnih materija ishrani
* Pozitivnih efekta na zdravlje
* Neželjenih efekta na zdravlje.

Vodič napitke deli u 6 kategorija, od najpoželjnijeg (prva grupa) koji se uzimaju kao glavni napici, do najmanje poželjnih (šesta grupa) koje treba uzimati u vrlo ograničenim količinama.

Prva grupa napitaka – voda

Konzumiranje vode je neophodno za metabolizam i normalne fiziološke funkcije. Obezbeđuje unos esencijalnih minerala kao što su kalcijum, magnezijum i fluorid. Akutna dehidratacija dovodi do smanjenog rasuđivanja, nesvestica, poremećaja u regulaciji telesne temperature, oštećuje funkciju kardiovaskularnog sistema i umanjuje radnu sposobnost. Ispijanje vode u normalnim količinama praktično nema neželjenih efekata. Iako se voda može uneti u višku to se zaista retko dešava kod zdravih osoba koje imaju normalnu bubrežnu funkciju. Bubrezi su u stanju da izluče veliku količinu mokraće u kratko vreme i koriguju bilo kakav preveliki unos.

Druga grupa napitaka – čaj i kafa

Čaj je izvor flavonida i antioksidanasa kao i manjih količina mikronutritienata, posebno fluorida. Postoje validni dokazi da čaj može prevenirati kancer kod životinja ali je još uvek nejasno da li konzumacija čaja ima isti efekat kod ljudi. Čaj, takođe, sadrži tanine za koje se pokazalo da poboljšavaju imunitet.
Kafa je u nekoliko prospektivnih studija povezana sa smanjenjem rizika od nastanka tipa 2 dijabetesa. Sličan rezultat dala je i dekofeinizovana kafa pa se sugerira da je nešto drugo a ne kofein komponenta koja doprinosi smanjivanju rizika od dijabetesa. Konzumacija kafe, takođe, je povezana sa smanjivanjem rizika od nastanka Parkinsonove bolesti kod muškaraca ali ne i kod žena, verovatno zbog modifikujućeg efekta estrogena. Kuvana, nefiltrovana kafa ima nepovoljne efekte na kardiovaskularni sistem jer povećava nivo holesterola u cirkulaciji.

Treća grupa napitaka – obrano i sojino mleko

Mleko je deci glavni izvor vitamina D u zemljama gde se ono obogaćuje ovim vitaminom i kalcijumom i odličan je izvor visoko kvalitetnih proteina. Obrano mleko i niskokalorijski jogurt može biti deo zdrave ishrane ali nije neophodan. Sojino mleko dobra je zamena za kravlje.

Četvrta grupa napitaka – niskokalorijski napici

Nekalorijski zaslađeni napici (takozvani diet-napici) preporučljiviji su od kalorijskih napitaka. Sadrže vodu i nekalorijske zaslađivače i dobar su izvor tečnosti ali postoji indicija da konzumacija ovih napitaka izaziva želju da se piju i šećerom zaslađeni napici.

Peta grupa napitaka – kalorijski napici sa hranljivim materijama

Voćni sokovi (100%) sadrže većinu hranljivih materija koje ima i njihov prirodni izvor. Međutim, imaju relativno veliku energetsku vrednost a manje vlakana i drugih nenutricionih komponenata samog voća. Vodiči za zdravu ishranu, sve više, savetuju unos samog voća umesto voćnih sokova.
Punomasno mleko sadrži veliku količinu kalorija i zasićenih masnih kiselina i osobe starije od 5 godina ne treba da ga konzumiraju. Neželjeni efekat zasićenih masti pokazale su mnogobrojne studije posebno što se tiče povećanog kardiovaskularnog rizika.
Alkoholna pića, takođe, sadrže kalorije. Dok je eksesivan unos alkohola povezan sa ozbiljnim zdravstvenim i socijalnim problemima, umerena konzumacija ima blagotvorna dejstva na kardiovaskularni sistem pa i na dijabetes tip 2. Umerenost se definiše kao ne više od jednog pića za žene i dva za muškarce.

Šesta grupa napitaka – zaslađeni napici

Zaslađeni napici koji imaju veliku energetsku gustinu a nemaju drugih nutritivnih materija najmanje su preporučljivi. Oni mogu biti gazirani ili negazirani i obično su zaslađeni saharozom ili fruktozom. Kalorijski napici povezuju se sa pojavom karijesa, gojaznošću i tipom 2 dijabetesa. Preporuka je da se ovi napici konzumiraju i vrlo izuzetnim prilikama

Voćni sokovi

Za pravilno pripremanje prirodno ceđenog voćnog soka treba birati dozrele, nenagnječene plodove, bez tačkica i gnjilih mesta. Operite plodove u hladnoj vodi. Odstraniti peteljke i semenke. Pripremati u sokovniku ili pasiranjem, tj. samo mehanička obrada.
Piti bez dodavanja šećera a ako vam je prekiseo dodati malo meda ili veštačke niskokalorične zaslađivače.

SOK OD BRESKVE ima visok sadržaj šećera (do 15 %) kao i organske kiseline, etarska ulja, te vitamine A i C. Pomaže kod držanja dijeta, a preporučuje se i kod želudačno crevnih bolesti. Omogućava brže varenje nesvarljive i masne hrane, a efikasan je i protiv povraćanja, ali ne treba da ga piju oboleli od kostobolje.

SOK OD ŠLJIVA sadrži 17% šečera, organske kiseline, pektine, vitamine C,P,B1 i B2 i karoten. Pospešuje mokrenje, popravlja apetit, poboljšava varenje, čisti creva, a koristan je i u slučaju poremećaja kiselo-bazne ravnoteže organizma, kod želudačnih i bubrežnih tegoba, ali se ne preporučuje kod čira na želucu i zapaljenskih procesa u srevima.

SOK OD KUPINE je pun blagotvornih minerala i vitamina, odlično utoljava žeđ, osvežava i hrani organizam, a deluje i kao blago smirujuće sredstvo. Preporučuje se kod prehlada i zapaljenskih procesa, pa čak može i da spusti temperaturu.

SOK OD KAJSIJA izaziva nadimanje pa se ne preporučuje gojaznim osobama, čirašima, dijabetičarima, kolitičarima i ateriosklerotičarima, ali je pun raznih voćnih kiselina, karotina, gvožđa, vitamina A, B1 i C, a sadrži i srebro i mineralne soli. Može da se pije protiv kašlja i za podizanje imuniteta. Popravlja krvnu sliku. 100 gr ceđenog soka od kajsija ima istu količinu gvožđa kao i 250 gr dzigerice, pa se preporučuje anemičnim osobama.

SOK OD DINJA pored šeđera, karotina i vitamina C i P sadrži veliku količinu folne kiseline, gvožđa, pektina, masti i mineralnih soli. Odlično utoljava žeđ, a preporučuje se kod bolesti želuca, zatvora i hemoroida. Sok od semenki dinje poznat je kao efikasno sredstvo za umirenje, protiv bolesti jetre, bešike i bubrega, umirujuće deluje na nervni sistem, protiv malokrvnosti, kardiovaskularnih bolesti,...Ali može da izazove koprivnjaču i svrab.

SOK OD DUNJE jača krvne sudove i odlično deluje na krv.

SOK OD DUNJE I JABUKE protiv anemije

SOK OD JABUKA sadrži belančevine, masti, celulozu, bezazotne aktivne materije, jabukovu, vinsku, limunsku i dr. organske kiseline, vitamine A, C i B, eterična ulja, mineralne soli i mnogo gvožđa. Blagotvoran za srce, pomaže u lečenju prehlada i malokrvnosti, olakšava kapalj i pije se po 3-4 puta na dan pre ili posle jela u dužem vrem. periodu. Ako bolujete od gastitisa ne pijte sok od jabuka jer jabučna kiselina može da izazove tegobe.

SOK OD RENDANIH JABUKA pomaže u lečenju dijareje, sprečava dehidraciju.