Evo ... posle godinu dana teške depresije ... vraćam se.
Danas sam ... posle svih ovih praznika i prezderavanja (kad kazem svih praznika, kod nas se slave oba Božića, pa Nova Godina, pa se između tih praznika ždere hrana koja je preostala, pošto ja definitivno nisam u stanju da napravim normalnu količinu hrane već se to vuče danima) stala na vagu, i situacija je mnogo bolja nego što sam očekivala ... 78 kg, sto je samo par kila vise od gornje poželjne granice mog BMI-a, a nekih 10-ak kila više od moje željene težine (iskreno, s obzirom na ishranu u zadnje vreme, mislila sam da sam nakupila bar 5 kg više).
Najbitnije je da sam se prisilila (uz veliku pomoc mm-a) da izađem iz depresivnog stanja, čak sam par puta izašla u grad na muziku koja godi mojim ušima (ne želim da se ovde raspravljam o muzičkim ukusima, bitno je da uživaš u izlasku). Onda sam otišla kod frizera i rekla
seci (kad god želim nešto da promenim, ja prvo promenim frizuru, a realno, bilo je krajnje vreme da isečem sav onaj višak). Počela sam i ponovo da šetam (misici su mi toliko atrofirali da imam blagu upalu od moje obične šetnje do posla - moja šetnja se doduše više vodi kao brzo hodanje, ali to ne menja suštinu).
Od praznika sam počela da vodim računa o ishrani, manje-više se hranim onako kao što sam opisivala ranije, s tim da sam, pošto sam gledala neke emisije o potrebnoj količini mesa za funkcionisanje organizma, a da ja definitivno jedem previše mesa, odlučila da ga smanjim na 150 gr po obroku. Znam da to zvuči malo, ali sitno iseckano i uz puno povrća zaista je više nego dovoljno. Gledajući iste emisije, drastično sam smanjila brzinu kojom jedem (ja sam ranije trpala hranu u sebe, pa dok mi osećaj sitosti dopre do mozga ...). I u periodu dijete, potrudiću se da konzumiram manje masna mesa i sireve (ovo prvo mi nije nikakav problem, zapravo više volim meso sa malo masnoće, ali sireve volim baš masne
, ali ću tu i tamo da napravim žrtvu tog tipa).
Doručak zadržavam onaj moj sa sirovim žitaricama, voćem i orašastim plodovima, ručak meso i puuuuno povrća (juče sam ispekla u rerni onaj čudan brokoli (broccoli romanesco) i moram priznati da je ukus bolji i od karfiola i od brokolija (ili je meni ukus ovih namirnica već pomalo dosadio, pa mi prija promena) ili povrće sa jajima (recimo praziluk sa jajima baš prija u ovo doba kad nema puno zeleniša u ponudi) i ponekad nečim mlečnim uz dva parčeta tonusa, večera nešto mlečno i povrće ili povrće sa jajima, bez hleba. Ovakvom ishranom se nadam da ću ponešto od garderobe moći da obučem do proleća, a većinu garderobe do leta.
Inače, u proteklih godinu dana gledala sam razne emisije o zdravoj ishrani (to me zanima, pa kad ugledam takvu emisiju na nekom od ozbiljnijih programa, ja je i odgledam).
U jednoj od njih, propisivana je kolektivna dijeta gojaznima, ali su ih prethodno podelili na tri grupe po uzrocima gojaznosti (u grupe su ih svrstali na osnovu fizičkih i psihičkih testova svakog pojedinca, ispitivanja funkcionisanja raznih hormona kod svakog ponaosob). Ispostavilo se da ne odgovara sasvim ista dijeta svakoj grupaciji.
Grupe su podelili na:
Prežderače (kod njih do mozga kasno stiže signal da su siti, pa je osnovni savet osim ishrane sa niskim glikemijskim indeksom da jedu sporije) - u ovoj kategoriji sam se ja po opisu našla.
Emotivne žderače - njima, uz dijetu, najviše pomažu kolektivni sastanci, gde mislim da ovaj forum ima svoju dokazanu ulogu
Stalno gladne (opet neki hormonski uzrok, slično kao kod prežderača kojima kasno stiže signal sitosti, koji nisam sasvim shvatila, ali potrudiću se da temu proučim kad budem imala vremena, sigurno ima po net-u), njima preporučuju da uz izbacivanje nepoželjnih namirnica - svi znamo koje su to, dva dana nedeljno izguraju sa veoma niskim kalorijskim unosom - samo 800 kcal ...
Naravno, ovaj savet da se jede sporije i činjenica da emotivna podrška i te kako ima efekta, važe za sve grupe. Bilo bi poželjno (što je meni jednostavno nemoguće) svoj obrok lagano žvakati pola sata. Budući da očito nisam u trećoj grupaciji, ne znam kako funkcioniše ovo dva dana nedeljno gladovanja, ali činjenica je da je ogromna kontrolna grupa koja se prijavila na ovaj eksperiment uspela za tri meseca da lepo skine kilograme (cilj je bio 5% početne težine i on je dobro premašen, mislim da je u proseku rezultat bio 8% - bilo ih je koji su skinuli daleko više, ali bilo je i onih koji se baš nisu pridržavali uputstava).
Lagana fizička aktivnost (ko može i više od lagane, još bolje) je svakako neophodna.
Početna kilaža 99 kg, krajnja 67 (oko godinu dana dijete).
Nov početak 03.09.2018.početna 79, trenutna 76, cilj 67.