Plan jelovnika za danas:
U principu, manje-više isto kao i juče - ima musake (mm ne jede tikvice, a ja ih jednostavno obožavam - tako da su sva jela sa tikvicama, plavim patlidžanom, a i velika većina jela sa karfiolom, brokolijem, spanaćem, blitvom ... isključivo moja pa ih imam par dana kad ih spremim. Sreća je da su te razne musake ili povrće zapečeno sa jajima zapravo vrlo ukusna, ako ne i ukusnija hladna nego topla). Ćorbe ima puno manje u zalihama ... ćorbe su zapravo moj način da utrpam mm-u svo ono gore navedeno povrće koje ne jede -
Tako da:
D: natopljena sirova mlevena pšenica, jabuke, orasi, med (slična kaša kao i juče, samo sa pšenicom koja je bila natopljena tokom noći). Tokom dugog istraživanja u toku dijete šta mom organizmu prija, a šta ne, zaključila sam da se moji problemi sa varenjem regulišu isključivo ako koristim cele žitarice ... mlevene žitarice, hleb Tonus ili Vitas, tj. od celih proklijalih žitarica i sl. To je specifičnost mog organizma i otkad poštujem ovo pravilo moje varenje funkcioniše zaista bez ikakvih problema (pre toga se dešavalo da imam zatvor i po 2 nedelje).

U: jabuka
R: musaka od tikvica, 2 parčeta tonusa + kiseli krastavci (ovo ću poneti na posao kao i juče).
V: ostatak čorbice (ako je bude), ako ne, smućkaću već nešto, pa ću napisati naknadno (i mm je sklon da pojede neverovatne količine čorbe, što je velika sreća budući da mu je u drugom obliku povrće nemoguće utrpati) ,
Ostalo čorbice, dodala zalogajče od oko 20 gr kobasice i oko 20 gr lepinje (od onog dugotrajnog brojanja kalorija ostao mi osećaj da zaista realno procenjujem težinu namirnica). Ovaj zalogaj lepinje baš i nisam morala, ali ... baš sam bila gladna, a nije strašna količina.

Usput da objasnim zašto sam vratila koje kilo (bila sam svesna da će se to desiti). Zbog apsolutne nemogućnosti da se organizujem. Naime, imala sam period koji je baš dugo trajao kad sam dolazila sa posla u 9, 10, 11 uveče, tako da je zaista bilo nemoguće da kuvam. U tim situacijama zaista nisi u mogućnosti da biraš ... faktički sam mesecima živela na bureku i pecivima (ne zato što to volim, nego zato što je to jedino bilo dostupno). Ne bih ovde da obrazlažem zašto neko ko je privatnik u ovoj državi mora da radi od jutra do sutra samo da bi preživeo (ukratko u cenama formiranim od strane konkurencije koja po pravilu radi na crno nema prostora da platiš radnika i da ti nešto ostane). Situacija je takva kakva je, ne želim da se žalim, ima daleko većih problema sa kojima se ljudi suočavaju od mene. U redu, izgubila sam roditelje (to nas nažalost čeka sve pre ili kasnije), radim od jutra do sutra (mislim da većina ljudi trenutno radi po dva posla da bi preživela ... ko sam ja da se žalim). ali zdrava sam, imam bar nedelju kad odbijam da radim već odem u voćnjak koji sam nasledila i berem voće, ostavljam sokove, džemove, kompote ... skupljam orahe (sad je došlo vreme da ih čistim, ne znam kako će to ići ... za taj posao sam popriličan antitalenat, ali ... sve se nauči). Čak se nedeljom desi da se družim sa dragim osobama i to mi ulepša celu narednu sedmicu. Tako ... ima lepih stvari u životu, samo ih treba videti .

Usput budi rečeno, budući da mm (a ni sin kad je tu) ne jedu jela sa onim povrćem koje sam nabrojala, kad sebi kuvam jela koja ja volim, njima skuvam ono što bi oni jeli ... dok sam sebi spremala musaku od tikvica, mm-u sam grašak sa mesom (to je jedno od jela koje je on spreman da jede 2 dana uzastopno, a može se podgrejati). U principu ... bar imam sreće da mm voli jela na kašiku, pa mogu da skuvam danas za sutra (što je jedino moguće s obzirom na moj raspored) ... pasulj, kupus sa mesom, sarme, razni gulaši, paprikaši, punjene paprike ... sve su to jela koja su ukusna kad se sutradan podgreju, a koja mm i sin rado jedu pa su vrlo često na kućnom jelovniku. E, kad ćera dođe, onda uživamo u obilju povrća koje ova dvojica mrko gledaju. Kao prilog hladno natrpam u pećnicu tikvice, plavi patlidžan, karfiol, pečurke ... ma šta god mi padne na pamet i nas dve se davimo u zapečenom povrću. Njima iznesemo pečeni krompir .

zdravo Leonida, dobro dosla i srecno sa smanjenjem kg i srecno sa "podizanjem" foruma . Ja sam stalnotu, stalno citam ali slabo pisem jer nemam nista pametno da napisem. Ne mogu da se usredsredim na ishranu i onda nemam sta da napisem.

Leonida,divno je sto si opet tu(ne radujem se tvom visku od par kilograma,vec druzenju )!
Znam da znas lepo da se hranis bez ikakve dijete i verujem da ce to sve uskoro da dodje na svoje.

dada77ns , zaista nije teško. Potrebno je samo malo vremena da se jelovnici osmisle unapred.
Juče prvi put posle dugog vremena nisam imala napad gladi uveče ... iz jednostavnog razloga što sam ispoštovala sve obroke u pravo vreme.
Samo malo organizacije i sve je pod kontrolom

Jelovnik danas:
D: palačinka od heljdinog brašna sa feta sirom, zeleni paradajz iz turšije (palačinku smućkam sa 3 kašike heljdinog brašna, 1 jajetom, vode dovoljno da se razlije po tiganju, malo soli, vreo tiganj predjem maslacem - otopi se minimalna količina, u kapima, koliko da se palačinka ne zalepi, ispečem je sa obe strane, pa kad je izvadim stavim u sredinu oko 25 gr feta sira i zavijem je da se feta istopi od toplote. Onda nasečem na male rolatiće i uživam uz salatu koju imam.
U: jabuka
R: opet musaka od tikvica, 2 parčeta tonusa, zeleni paradajz iz turšije. (kao što već objasnih u Dadinom dnevniku, budući da sam kući stigla sa posla u 10 uveče nije bilo šanse da kuvam, pa je suva sreća da je musake ostalo još).
U: jabuka
V: nemam pojma, nadam se da ću stići da smućkam neko povrće sa jajima koje bi moglo da mi posluži za večeru danas, a za ručak sutra. - smućkala pakovanje spanaća, oko 100 gr fete, 1 jaje, maslaca koliko da namažem tiganj + parče tonusa
Nikako da izbacim to parče hleba iz večere, moraću da radim na tome ovih dana ...

Cao draga Leonida! Drago mi jr da se vracas na prave staze! Bitno je da ne odustanemo trajno!
Covek jrdnostavno mora da nadje ventil, inace mu se ne pise dobro.

Jedno vreme sam i ja praktikovala slican sistrm ishrane sa "neutralnim" povrcem, ali tesko odolim i onom sto se sprema ostalim ukucanima.

Ja nemam tih problema da teško odolevam jelima.
Ja sebi spremam neverovatno ukusna jela, po meni neuporedivo ukusnija nego njima. Uopšte ne poželim da jedem njihov krompir umesto mog obilja povrća.
Ono što mi jesu malo veća iskušenja su razna testa (kiflice, pogačice, štrudlice, krofnice, pite, slatke i slane, naročito slane), tako da je suva sreća da apsolutno nemam vremena da spremam ove stvarčice ovih dana ... eventualno nedeljom, a ako ih taj jedan dan i pojedem svakako nije nikakva šteta.
Ja to jednostavno ne zovem neutralno povrće. Ja ga posmatram kao predivan izbor različitih divnih ukusa. Ja sam se toliko navikla na povrće da zaista uživam u njemu.
Ja zapravo uživam na ovakvoj ishrani. Moj problem je više nedostatak vremena nego ukus za loše namirnice.
Mislim, volela sam ja u startu loše stvarčice tipa čipsa, smokija ... prosto sam se odvikla i to mi više nije ukusno. To nekako dođe samo po sebi.
Još uvek na poslu . Nadam se da će bilo koja prodavnica koja ima povrće raditi kad budem krenula kući.

Juče se nisam javljala zbog omanje nezgode.
Probala sam da glavom razbijem spoljnu jedinicu klime i bojim se da moja glava nije najbolje reagovala Naravnoo, sreća je da sam pri padu usled udarca (mislim da je normalno da u tim situacijama za neki sekund ostaneš bez svesti) pala na zadnjicu koja je fino amortizovala udarac. Nije ništa strašno, samo sam se prepala zbog količine krvi (kasnije su mi objasnili da sve povrede na glavi jako krvare) Sve u svemu ... ja koja teško odem kod lekara, ipak se uplašim i odem najpre u hitnu, pa me upute u bolnicu, pa je bilo stavljaće šav, neće stavljati ... ipak nađu malo parčence onog materijala kojim kod malih povreda mogu da zalepe ranu umesto da šiju, za svaki slučaj mi snime glavu (nisu našli ništa interesantno unutra ), i upute me kući na spavanje. Sve ovo se naravno prilično razvuklo ... ja usput videh svakakvih slučajeva na urgentnom i još jednom zaključih da je posao lekara (naročito na urgentnom) neverovatno težak ... jedva sam čekala da pobegnem odatle ... zaista, treba skinuti kapu svakom lekaru (i medicinskom tehničaru, medicinskoj sestri) koji rade na ovim odeljenjima.
Tako, juče ishrana krajnje konfuzna:
D: sir, ajvrar, tonus
U: banana
R: banana
U: banana
V: piletina (naravno da nisam kuvala nego se nabavilo gril pile),sir, ajvar, krastavac, 2 parčeta tonusa
Nije baš idealno, ispalo kako je ispalo ... u nepredviđenim situacijama snalaziš se kako znaš i umeš.
Videćemo kako će danas ići.
Malo me boli glava (čudo jedno), pa nisam sigurna koliko ću moći da kuvam. Videću, spremila sam za juče smesu za pljeskavice (ćureće i svinjsko mleveno meso), pa mislim da ću to moći da ispečem). Nije da imam glavobolju, nego me mesto udarca boli kad pomeram glavu, ali mislim da će to brzo proći ...
Usput budi rečeno, pojavio se moj tiker od letos koji laže ... višak je veći, ali ja i dalje odbijam da stanem na vagu. Kako imam više nego dovoljno problema, ne želim da me cifra dodatno opterećuje (koja sam ja kukavica). Ovako sam prosto srećnija ...
Kad vidim da sam se upristojila sa ishranom (zato i pišem jelovnike) verovatno ću i skupiti hrabrosti ...

Mrzim da pisem sa telefona, a ovde, na salašu, nemam PC.
Juče:
D: sir, ajvar,tonus
U : mali sladoled (krofnica)
R: pljeskavice 150 gr, zapečeni karfiol 600 gr, salata od krastavaca sa jogurtom oko 200 gr, hleb parče oko 30 gr
U: kompot od dunja
V: pljeskavica 75 gr, karfiol oko 200 gr, pola parčeta hleba oko 15 gr
Greške u kucanju ispravljam sutra sa računra ☺

I moj danasnji meni ce biti slican.Obozavam karfiol,mogu da ga jedem samo obarenog ,cak ne moram ni da ga solim.Kada ces da se izmeris?Zar ti ne bi bilo lakse da ipak znas na cemu si?

I ja sam za pravo chudo sredila probavu s tom jutarnjom ovsenom kashom sa mlekom, plus malo suvog grozdja, plus dve suve shljive, plus malo rendane jabuke sa orasima, plus kashika lana, plus mlevene semenke od divljih kajsija ( dobio muz na poklon, kazu odlichno protiv raka ). I to radi vec evo duze vreme pu-pu ( to ja pljuckam ). Inache sam jednom skoro mislila da idem u hitnu kakav sam zatvor imala
Povrce je i meni spas mada sam ga oduvek jela ...poshto padam u napast kad su testa u pitanju njih pravim ali sporadichno. Od hleba sam se odavno odvikla.
I ja naskachem na vagu svaki drugi dan mada ne zelim ali me vuche. Ipak nije loshe jer tako na vreme vidish kada preterash sa jelom. Svaki i najmanji minus me obraduje. Guramo dalje.

Da vidimo ... kad ću stati na vagu.
Kad se uprostojim sa ishranom (npr. još uvek ne mogu da izbacim ono parče hleba iz večere i ishrana mi još uvek nije onakva kakvu smatram normalnom) i kad primetim po garderobi da je stanje bolje ... onda ću biti psihički u stanju da se suočim sa istinom.
Ne bih sad previše da objašnjavam, ali trenutno sam u specifičnom periodu života ... osećam se pretovarena obavezama i problemima, budim se po nekoliko puta noću iz snova u kojim te probleme rešavam i ne želim da ishranu dodam na spisak tih problema, nego da je shvatim kao povratak normalnom životu, a ne kao dodatno opterećenje.

U nedelju jelovnik sa brljanjem koji ne moram ni da ispišem ... nije drastično, ali upala su 2 kolača (pa nedelja je, nedeljom mogu i da brljam).
Juče opet neorganizovano, ali uspela sam da se manje-više provučem, mada nije idealno ...
D: natopljene ovsene pahuljice, kruška, 4 male smokvice, 1 kašičica džema od joste (ovo dok sam pravila sok od joste, ostale nakon ceđenja soka one kožice i semenkice i meni je bilo žao to da bacim, pa sam prokuvala sa malo šećera i stavila u tegli računajući da će to biti ukusan dodatak mojim voljenim kašama), sve strpala u bledner i dobila divnu kašu.
U: kruška
R: giros, salata (sve bez pomfrita), pola lepinjice
V: kobasica, sir, kiseli kupus, parče tonusa


Još uvek ne mogu bez parčeta hleba uveče. Vremenom ...

Ma i ja ne mogu da zaspim nocu reshavajuci probleme u glavi (uglavnom oko dece...unuke i toga shta nosi sutra za sve njih ) ...a da bar neki ishod zavisi od mene pa da ima svrhe...ali misli se roje.
Meni je onomad kad sam krenula u februaru sa UNkom to nekako odlichno doshlo da mi odvuche misli a i da imam taj osecaj da bar neshto mogu ja da kontrolishem...ali to me sada proshlo...a nesanica me razbija. Samo se bojim da sa ovim jedenjem uveche ne vratim onu staru naviku da hranom "ubijam tugu"...

dobrodošla

o, vau. Bravo!!! Svaka čast, čoveče, ovo je baš ogroman uspeh!

Evo ... posle godinu dana teške depresije ... vraćam se.
Danas sam ... posle svih ovih praznika i prezderavanja (kad kazem svih praznika, kod nas se slave oba Božića, pa Nova Godina, pa se između tih praznika ždere hrana koja je preostala, pošto ja definitivno nisam u stanju da napravim normalnu količinu hrane već se to vuče danima) stala na vagu, i situacija je mnogo bolja nego što sam očekivala ... 78 kg, sto je samo par kila vise od gornje poželjne granice mog BMI-a, a nekih 10-ak kila više od moje željene težine (iskreno, s obzirom na ishranu u zadnje vreme, mislila sam da sam nakupila bar 5 kg više).
Najbitnije je da sam se prisilila (uz veliku pomoc mm-a) da izađem iz depresivnog stanja, čak sam par puta izašla u grad na muziku koja godi mojim ušima (ne želim da se ovde raspravljam o muzičkim ukusima, bitno je da uživaš u izlasku). Onda sam otišla kod frizera i rekla seci (kad god želim nešto da promenim, ja prvo promenim frizuru, a realno, bilo je krajnje vreme da isečem sav onaj višak). Počela sam i ponovo da šetam (misici su mi toliko atrofirali da imam blagu upalu od moje obične šetnje do posla - moja šetnja se doduše više vodi kao brzo hodanje, ali to ne menja suštinu).
Od praznika sam počela da vodim računa o ishrani, manje-više se hranim onako kao što sam opisivala ranije, s tim da sam, pošto sam gledala neke emisije o potrebnoj količini mesa za funkcionisanje organizma, a da ja definitivno jedem previše mesa, odlučila da ga smanjim na 150 gr po obroku. Znam da to zvuči malo, ali sitno iseckano i uz puno povrća zaista je više nego dovoljno. Gledajući iste emisije, drastično sam smanjila brzinu kojom jedem (ja sam ranije trpala hranu u sebe, pa dok mi osećaj sitosti dopre do mozga ...). I u periodu dijete, potrudiću se da konzumiram manje masna mesa i sireve (ovo prvo mi nije nikakav problem, zapravo više volim meso sa malo masnoće, ali sireve volim baš masne , ali ću tu i tamo da napravim žrtvu tog tipa).
Doručak zadržavam onaj moj sa sirovim žitaricama, voćem i orašastim plodovima, ručak meso i puuuuno povrća (juče sam ispekla u rerni onaj čudan brokoli (broccoli romanesco) i moram priznati da je ukus bolji i od karfiola i od brokolija (ili je meni ukus ovih namirnica već pomalo dosadio, pa mi prija promena) ili povrće sa jajima (recimo praziluk sa jajima baš prija u ovo doba kad nema puno zeleniša u ponudi) i ponekad nečim mlečnim uz dva parčeta tonusa, večera nešto mlečno i povrće ili povrće sa jajima, bez hleba. Ovakvom ishranom se nadam da ću ponešto od garderobe moći da obučem do proleća, a većinu garderobe do leta.

Inače, u proteklih godinu dana gledala sam razne emisije o zdravoj ishrani (to me zanima, pa kad ugledam takvu emisiju na nekom od ozbiljnijih programa, ja je i odgledam).
U jednoj od njih, propisivana je kolektivna dijeta gojaznima, ali su ih prethodno podelili na tri grupe po uzrocima gojaznosti (u grupe su ih svrstali na osnovu fizičkih i psihičkih testova svakog pojedinca, ispitivanja funkcionisanja raznih hormona kod svakog ponaosob). Ispostavilo se da ne odgovara sasvim ista dijeta svakoj grupaciji.
Grupe su podelili na:
Prežderače (kod njih do mozga kasno stiže signal da su siti, pa je osnovni savet osim ishrane sa niskim glikemijskim indeksom da jedu sporije) - u ovoj kategoriji sam se ja po opisu našla.
Emotivne žderače - njima, uz dijetu, najviše pomažu kolektivni sastanci, gde mislim da ovaj forum ima svoju dokazanu ulogu
Stalno gladne (opet neki hormonski uzrok, slično kao kod prežderača kojima kasno stiže signal sitosti, koji nisam sasvim shvatila, ali potrudiću se da temu proučim kad budem imala vremena, sigurno ima po net-u), njima preporučuju da uz izbacivanje nepoželjnih namirnica - svi znamo koje su to, dva dana nedeljno izguraju sa veoma niskim kalorijskim unosom - samo 800 kcal ...
Naravno, ovaj savet da se jede sporije i činjenica da emotivna podrška i te kako ima efekta, važe za sve grupe. Bilo bi poželjno (što je meni jednostavno nemoguće) svoj obrok lagano žvakati pola sata. Budući da očito nisam u trećoj grupaciji, ne znam kako funkcioniše ovo dva dana nedeljno gladovanja, ali činjenica je da je ogromna kontrolna grupa koja se prijavila na ovaj eksperiment uspela za tri meseca da lepo skine kilograme (cilj je bio 5% početne težine i on je dobro premašen, mislim da je u proseku rezultat bio 8% - bilo ih je koji su skinuli daleko više, ali bilo je i onih koji se baš nisu pridržavali uputstava).
Lagana fizička aktivnost (ko može i više od lagane, još bolje) je svakako neophodna.