Nije sad da ja nešto zagovaram ...
Prosto sam u svom procesu mršavljenja otkrila da ja nisam umela da se hranim. I ne samo ja, pripadamo generaciji koja je zaboravila da se hrani. Brza hrana, grickalice na dohvat ruke, nedostatak vremena za pripremu normalnih obroka, nervoza, premor, depresija koje lečimo hranom ... živimo u nekim čudnim vremenima.
A nije teško hraniti se normalno, samo treba malo razmisliti o tome kakvo sve smeće unosimo u sebe i da li želimo tako da nastavimo. Ja sam najveći korak napravila u promeni ishrane i kilaže kad sam izbacila grickalice (tj. nisam sasvim izbacila, desi se tu i tamo da uzmem šaku smokija - ali nikad više celo porodično pakovanje kao nekad).
Opustim se ja otprilike jednom nedeljno, kad pojedem i kolač, palačinku ili pohovano meso ... šta god mi se jede u tom momentu, ostalih dana pazim i to uspeva. To smatram normalnom ishranom jer su se tako hranile moje bake ... kolači su se pravili nedeljom i za praznike. Ostalim danima ... pa, zasladili smo se voćem za užinu.
Zaista nije teško, niti si gladan, niti su ti neophodne u životu te količine slatkiša. U krajnjoj liniji, ako ih jedeš svaki dan, onda prestaju da budu uživanje.
Moja kilaža, po očekivanju, ove nedelje stoji na istom nivou. Doduše, imala sam par brljeva u vidu malo veće količine kikirikija i orašastih plodova, ali ... idemo dalje. Ja planiram da za Novu godinu mogu da obučem neku lepu haljinu
(iskreno, sumnjam da ću ići negde na doček, ali ... nikad se ne zna, treba biti spreman za svaki slučaj).
Početna kilaža 99 kg, krajnja 67 (oko godinu dana dijete).
Nov početak 03.09.2018.početna 79, trenutna 76, cilj 67.