E, nažalost, dosta toga se pojavilo i kod nas.
Ono što je najtužnija činjenica ... ni ovde više nema druženja ... svi su nekako pogubljeni, depresivni, rade po dva posla, premoreni, a ta druženja često i koštaju više nego što sebi mogu da priušte ... drugo je to kad se pojaviš ti, ti si neko koga ljudi nisu videli godinama, svi se iskreo obraduju, otkažu svoje obaveze i žele da provedu vreme sa tobom, pa ti se čini da ima puno druženja
. Nije to možda stvar ni para ... sećam se onih devedesetih, kad su zaista bile teške godine, pa smo se nekako družili ... možda je prosto moja generacija postala nekako depresivna, evo, klinci se druže ...
O kvalitetnijoj hrani bi se dalo raspravljati. Kvalitetnije je ono što sam uzgojiš. Ja imam to neprskano voće (poprskam ga samo plavim kamenom, to je zaista neophodno na ovim prostorima). Oko voćki nema preterano posla kad ga imaš za svoje potrebe i ne uzgajaš za prodaju, pa ti je ama baš svejedno da li će jabuke biti male ili velike, da li će u njima biti crvića ili neće ... za uzgajanje povrća, pa i za sopstvene potrebe, potrebno je vreme koje retko ko od nas može sebi da priušti. Nekada davno si na pijaci mogao da nađeš bakice koje su iznele svoj višak domaćih jaja u cegeru (onaj starinski, pleteni), koju koku, paradajz koji su same uzgojile (nisu imale tezgu, stajale su onako sa strane sa svojom skromnom ponudom, ali to je bio domaći, a ne industrijski uzgoj). To, nažalost, inspekcija više ne toleriše. Da bih prodala npr. svoj višak džema od svog neprskanog voća, morala bih da registrujem poljoprivredno gazdinstvo, što naravno uključuje određene obaveze prema državi ...
Eto ... raspisasmo se o stvarima koje nemaju puno veze sa dijetom, a s druge strane možda baš i imaju. Svi ti stresovi i te kako mogu da utiču na kilažu. A da ne pričam o tome da nisi u mogućnosti da se kvalitetno hraniš ako sebi možeš da priuštiš samo krompir, kupus, luk, pasulj i brašno ... a nekako nam dođe i lakše kad se izjadamo ... kao što sam više puta rekla, ovaj forum i te kako ima ulogu psihologa.
Sve u svemu, moj jučerašnji jelovnik protekao manje-više po planu
D: kupovna ovsena kaša
R: pakovanje pečurki (300 gr), 3 jaja, sve proprženo zajedno na neka 3 gr maslaca, 2 tonusa (ne volim baš pečurke spremljene na ovaj način, ali ništa drugo nije bilo u lokalnoj prodavnici od povrća koje se moglo na brzaka spremiti, a ja sam žurila na izložbu koju sam želela da vidim - u sklopu proslave 267 godina Rusina na ovim prostorima, bila je izložba 3 međunarodno priznata autora - 2 slikara i jednog vitražiste, pa sam imala želju da je vidim, a i da u spomen na moju mamu čujem jezik koji, nažalost, nisam slušala uživo od detinjstva - eto, ipak ima onih sitnih lepih stvari koje te mogu usrećiti )
U: 20 gr orašastih plodova
V: čaša obranog jogurta + 100 gr domaće kobasice + 50 gr hleba (ove kobasice i hleb mi baš i nisu trebale, mrzi me da računam, ali mislim da nisam kalorijski nešto preterala, pošto su pečurke prilično zanemarive ...)
Današnji jelovnik:
D:čaša nemasnog jogurta, parče tonusa
R: pečeni pileći karabatak, dinstana boranija sa lukom na malo maslaca (5 grama na 800 grama boranije i 500 grama luka ja sam pojela otprilike pola), začinjena sa malo pavlake (2 kašike pavlake na celu količinu), 2 tonusa.
V: videćemo ... jutros mi iskoči datum, pa se setih da nam je godišnjica braka (22 godine), pa se eto krempita mota po kući i mami ... možda joj odolim, a možda i ne ... nisam naročito lakoma na kolače, ali krempite i princes krofne su mi slabost. Zasad odolevam.
P.S. Za večeru pojela jednu narandžu i oko 20 gr orašastih plodova, što se tiče krempite, pokupila malo fila koji je otpao dok sam sekla ... zaista u zanemarivoj količini, koliko da me želja mine
Početna kilaža 99 kg, krajnja 67 (oko godinu dana dijete).
Nov početak 03.09.2018.početna 79, trenutna 76, cilj 67.