I sami znate: šecer goji. Ipak, teško vam je da se odreknete kolaca i drugih slatkiša. Možete nešto uciniti za sebe tako što cete ograniciti unos šecera kroz druge namirnice i napitke. Za pocetak, ne dodajte ga u hranu, poput sosova, salata, supa... a pogotovo ne u žitarice, kafu i caj. Sledeci korak je da ne podležete prici o tome da postoji “zdrav” šecer: smedi, onaj od šecerne trske: za vaš organizam je to sve isto.

Ucinite napor da smanjite ili iskljucite iz ishrane preradene ugljene hidrate, poput hleba, vecine testenina i grickalica. Vecina ih je prepuna brašna i drugih sastojaka, koji se u organizmu pretvaraju u šecere isto tako brzo kao i cista glukoza. A oni se u organizmu skladište kao trgliceridi, a to je lepši nacin da se kaže – salo. Cuvajte se takozvanih nemasnih grickalica. Jedan od najvecih mitova je da hrana oslobodena masnoca ne goji. To ne znaci da ona ne sadrži i kalorije, a pri tom treba znati da vecina nemasnih grickalica sadrži šecer.

Trudite se da pazarite raznobojno. Što vam je šarolikija kotarica, to bolje. To obicno znaci da uzimate više svežeg povrca i niskoglikemijskog voca, poput bobicastog i višanja. Postanite “detektiv” za hranu: pažljivo citajte etikete. Da biste smanjili unos šecera, morate znati gde ga ima. Cuvajte se veštackih zasladivaca. Iako uglavnom ne sadrže kalorije, oni, nažalost mogu povecati vašu neodoljivu potrebu za sletkišima i ugljenim hidratima uopšte. Neki naucnici veruju i da oni troše zalihe hroma u organizmu, sastojka od kljucne važnosti za metabolizam šecera.
Kad na etiketi procitate kolika je ukupna kolicina šecera, broj grama podelite sa cetiri – to oznacava broj kašicica šecera koji unosite tom namirnicom. Sama ta operacija odvici ce vas od šecera zauvek!

Cak i kolicinu voca treba da ogranicite. Ono uz vlakna i korisne hranljive sastojke sadrži i šecer. Stoga ne preterujte ni u jednom pravcu. Iako se preporucuje pet porcija na dan, ako želite da smršate, zadovoljite se s dve.
Izbacite iz upotrebe vocne sokove (ukoliko nisu od 100 odsto voca t.j. kada ih sami iscedite). Oni su puni šecera, a za uzvrat, ne sadrže vlakna i imaju mnogo manje hranljivih materija nego sveže voce.

http://www.herbateka.eu/node/1229

Ja bih samo dodala da SVI kupovni sokovi imaju u sebi šećer ili nekakve zaslađivače, čak i ako na njima piše 100% voće. Najčešće proizvođači to nekako zabašure tako što u specifikaciu upišu hemiske formule umesto jednostavnih naziva, ili napišu "bez dodatnog šećera". Dodatnog u odnosu na šta?
Napravite mali test. Kupite sok 100% voće breskva na primer, i onda uzmite najslađe moguće brskve, izmiksajte i uporedite ukus. Kupovni sok će imati mnogo više kiseline i biće mnogo slađi. Istina je da se većina gustih sokova pravi od bundeve, što samo po sebi nije loše jer je bundeva zdrava, ali bundeva nema jak ukus i nije slatka, pa da bismo poverovali da je breskva u pitanju, proizvođač u nju stavi razne arome kiseline, šećer...

Dakle, jedini sok za koji ste sigurni da nema šećera je onaj koji iscedite sami kod kuće.

Praslin napisao:Ja bih samo dodala da SVI kupovni sokovi imaju u sebi šećer ili nekakve zaslađivače, čak i ako na njima piše 100% voće. Najčešće proizvođači to nekako zabašure tako što u specifikaciu upišu hemiske formule umesto jednostavnih naziva, ili napišu "bez dodatnog šećera". Dodatnog u odnosu na šta?
Napravite mali test. Kupite sok 100% voće breskva na primer, i onda uzmite najslađe moguće brskve, izmiksajte i uporedite ukus. Kupovni sok će imati mnogo više kiseline i biće mnogo slađi. Istina je da se većina gustih sokova pravi od bundeve, što samo po sebi nije loše jer je bundeva zdrava, ali bundeva nema jak ukus i nije slatka, pa da bismo poverovali da je breskva u pitanju, proizvođač u nju stavi razne arome kiseline, šećer...
Dakle, jedini sok za koji ste sigurni da nema šećera je onaj koji iscedite sami kod kuće.

U potpunosti si u pravu draga, pogotovo za bundevu!