... Znate kako se kaze - nismo zgodni al' smo neophodni...

ali jos malo pa cemo biti i ZGODNI i NEOPHODNI,daj Boze ehheheh

uh nekako mi je lakse kad znam da nisam sama, i muka me uhvati kad izadjem u park sa decom, a tamo zenica seta bebironce koji su mladji od mojih devojaka 3 meseca i izgleda kao da nije nikad radjala, gram sala nema.

Ovde vidim da su svi iskreni i kad grese i kad ne grese, i kad su ocajni zbog brojke koja se zaleti na vagi, i kad su srecni sto brojka padne. U sustini ja ne volim nista da radim sama, volim ljude oko sebe pa makar i ovako preko neta, meni se sve drugarice bore sa manjkom kg, pa mi se desava da kukaju sto su im kosti poispadale, i ocajno se osecaju isto kao i ja nekim retkim danima.

Sve u svemu svi mi imamo neku svoju misao kojom se nosimo, meni je svakako drago sto sam vas nasla

Dok nisam otkrila ovaj forum bila sam "usamljena" u svom problemu.
Ne bukvalno jer svugde ima i mršavih i debelih -nezadovoljnih sobom.
Svakom se njegov problem čini najveći i nerešiv naravno.
U zadnje vreme me je postalo sramota da stalno pričam o dijetama i
svojoj borbi sa kilogramima sa meni bliskim osobama.Da me skinu sa dnevnog reda obično kažu
"Bitno je kako se ti osećaš!"Pa kako ću se osećati sa 20.kg. viška na sebi!
Sve devojačke stvari su mi male a tako bih volela da se bar još jednom uvučem u njih!
Počela sam da se povlačim u sebe čak imam osećaj da mi je lice ogromno i da mi obrazi vise!
Odakle mi sad to?
Prošli mesec vas nisam redovno pratila jer sam pila tablete za mršavljenje Calivita od
kojih naravno nisam ni kilu smršala a platila sam ih 2000.din.
Tretman sa njima bi trebao da traje tri meseca ali pošto nisam ništa skinula ni jednu jedinu kilicu
bojim se da se ne opustim previše za ta tri meseca tipa "jedite sve normalno i mršavite..."
Žvaka za ludaka.
A ja!Ja sam probala sve moguće tablete,čajeve,.....što je dostupno na našem tržištu.
Jedino nisam "zelenu kafu" i baš i neću iz inata!
Čitam vaše predloge,sugestije,sreće i tuge....
Motivišete me naravno...imamo isti problem....
i moramo se držati zajedno i savetovati jedni druge!
Srećna vam Nova godina i želim vam ostvarenje svih želja posebno onih o idealnoj težini!
Iskreno vaša....Kiwi......................................................

Forum mi veoma znači ali ne u smislu da čeznem za posetiocima u dnevniku koji će vikati "bravo!". Inače u bilo kom poslu ne očekujem posebnu podršku, čak su me pohvale uvek zbunjivale. To je posledica što sam odrasla bez standardne roditeljske podrške, bez dečjeg "mama vidi me!". Ako je neke reakcije na moje postupke bilo to su bile kritike, optužbe ili bar zakeranje, ali je uglavnom bilo ignorisanje - meni je to nekako prirodno stanje, zašto bih bila nekom važna da uopšte obrati pažnju? Baš zato jako cenim tudji trud i vreme posvećeno mojim postovima i problemima. Ne prestaje da me začudi kadgod zateknem nečiji post u sopstvenom dnevniku. Naravno, svaka iskrena reakcija je dobrodošla, neiskrene igorišem bez ljutnje, sve je to u dobroj nameri! Isto se odnosim prema drugima, ne komentarišem ako se dovoljno ne udubim u tudji problem, ne hvalim reda radi. Zato mogu nekad izgledati gruba jer ne očekujem da mišljenje može nekog povrediti! Znam da tu grešim, da me zato mnogi vide strogom i neosetljivom - ali moje je deviza "što ne želiš sebi ne čini drugima". Ne volim da me neko tetoši u smislu "ja tebi, ti meni", da me podržava u samozavaravanju, zazirem od manipulacija bilo koje vrste, bilo da ih sama činim ili (polu)svesno tražim/primam. Od nedavno se trudim da osetim kada svojom iskrenošću prelazim tudji prag osetljivosti, jer moj je mnogo više podignut - pa da zaćutim na vreme! Ali sve se to odnosi više na RL a ne na forumski život. Ovde zaista ne vidim zašto bih nekom nešto neprijatno rekla u cilju "otvaranja očiju". Ali to ne znači da neko moje reči neće tako doživeti...

E sad je logično pitanje zašto mi Forum znači ako sam skoro ravnodušna na tudje komentare. Sa jedne strane radi se o korisnoj razmeni informacija i ideja u kojima volim da aktivno učestvujem. Jako mi je drago ako nekome pomognem makar nekim hintom, a opet sam uvek u potrazi za svežim uticajem drugih. Pozitivni primeri su mi neophodni. Sa druge strane, imam osećaj obaveze (koja je izgleda moj pokretač!?) da zaista uradim ono što obelodanim/napišem na Forumu. Inače lako izgubim motiv da za sebe nešto korisno uradim. Sam Dnevnik je odlična retrospektiva okidača mojih postupaka koja mi povremeno znači za otrežnjenje i normalizaciju... Forum mi dozvoljava da budem društvena u meri koja mi odgovara, gledam svoja posla, neobavezno posećujem tek nekoliko tudjih dnevnika a opet osećam podršku samom činjenicom pripadanja nečemu. Za sada ne doprinosim dovoljno svojim iskustvom van dnevnika na opštim temama - ali prija mi taj osećaj neobaveznosti, da iako nisam korisna, samim postojanjem zavredjujem da budem deo nečega!

Hvala Forumu što postoji!

Pa, ovde se zaista može dolaziti i odlaziti po volji ( osim ako ti neko u medjuvremenu ne obriše dnevnik ), niko vas ne osudjuje, i to je utešno. Ja sam bila aktivna prošle godine, išla sam u bar 10-15 dnevnika redovno, pratila kako kome ide. Onda je nastupila stagnacija kod mene, koja je dovela da preko leta potpuno izgubim motiv da se bavim ovom temom, samim tim sam i retko svraćala na forum. Sad, vratila sam par kila i vreme je da krenem ponovo. I u tom smislu je forum dobar, jer provodjenje vremena ovde znači da se čovek malo fokusira na pitanja zdravlja/ishrane/lepote/psihologije, i samim tim mu je lakše da se disciplinuje. Onda "sutra" prestaje da bude "malo sutra"
Ima jako puno dnevnika, meni je postalo izuzetno teško da to pratim. Zato sam izabrala da uopšte ne posećujem dnevnike članova na UN dijeti, jer tu jedino mogu da mahnem i ništa drugo. Pogledam poneki dnevnik gde je u pitanju brojanje kalorija ili neka uopštena dijeta, ili je u pitanju neka osoba koja mi je slična po godinama i okolnostima, pa se tu lakše nadjem. I tada više čitam, ne pišem ako nemam nešto pametno da kažem.
Znači mi što mogu da pronadjem neku informaciju, podršku i savet, a najviše to što me drži koliko toliko "u fokusu".

Pa, ovde se zaista može dolaziti i odlaziti po volji ( osim ako ti neko u medjuvremenu ne obriše dnevnik

Leco, dnevnici se brisu automatski ukoliko su 45 dana neposeceni...

A tu je caka!!! Ja jadna izgiboh tražeći moj dnevnik a ne smem nikog da pitam da ne bih dobila Znači ako hoću da se pridružim treba da otvorim nov dnevnik?

Ja sam mislila da moderatori s vremena na vreme obave veliko spremanje, pa pobrišu dugo neaktivne, ali vi ste automatizovani, nema šale. Dobro, ko ne dodje 45 dana, taj i nije baš posvećen, jelte

Tako je Bebelice... Otvori novi dnevnik...

ljudi ima li neko ziv da me podrzi?:(

Ima, naravno. Uvek.

e hvala vam jel neko na dijeti osim mene od danas? Kako izdrzavate?

Jelena otvori dnevnik i njemu mozes da pises sve sto zelis i naravno imaces i podrsku svih clanica foruma...

otkrice ovog foruma mi je dalo snage da i ja zajdno sa svima vama radim na tome da sebe promjenim na bolje, zaista podrska je neophodna, ljudi svuda u svijetu (pogotovo ovdje u usa) idu na razlicite skupove vezane za kilazu, gubitak kilograma,podrsku..
Ovaj sajt je za mene najbolje otrice do sada..
Drago mi je da konacno i ja imam mjesto gdje mogu da pisem o mojim mukama sa kilazom, o mojim planovima kako da se oslobodim kilaze...jednostavno srecna sam da u ovoj borbi nisam sama, i da neko je tu sa mnom da me podrzi, ispravi kad pogrijesim i da volju.Svaka cast...zaista
Ja vas sve vec volim a jos dijetu nisam pocela(dva dana jos do prvog aprila)...i vec sam vam zahvalna za snagu koju ste mi dali kroz vasa licna iskustva.hvala vam