Juče sam primetio na starom forumu tek pridošli komentar naše posetiteljke Dragane. Odmah sam je kontaktirao i zamolio da dotični komentar prebacim na ovaj forum - da ne ostane "zakopan" među gomilom poruka koje nisu vremenski a ni tematski složene. Ništa vam više neću reći, pročitajte i razmislite o ovome:

"Zdravo svima ko hoce da cita. Cestitam svima koji su postigli da izgube kilograme, po receptu neke od dijeta. Vjerujem da su se poslije osjecali srecno i zadovoljno, i to je ono sto je posebno vazno u zivotu svakog covjeka kojem visak kilograma predstavlja neki od psiholoskih, emotivnih ili problema socijalne vrste. Zato nemojte pogresno razumjeti moje slijedece rijeci, jer i ja sam jedna od vas.

Djelomicno sam upoznata i sa naucnim tretiranjem gojaznosti i smatram da to jeste bolest, i to emocionalna, ponajprije. Evo i zasto. Visoka sam 171 cm i imala sam 90 kg. Uzasno velika, debela i ruzna, takva sam bila. Probleme oko pronalazenja garderobe necu ni spominjati. Ali nikada nisam ni pomisljala na dijetu, tek na odlazak kod nutricioniste koji bi mi na osnovu doktorskih nalaza propisao neku od dijeta, koja najvise odgovara mom organizmu. Ali nutricionista nije postojao u mom gradu, sramota reci, ali Banja Luka tek treba da dobije takvog strucnjaka. Onda sam odlucila da sama poduzmem nesto. Prvo sam dugo ramisljala i odlucala da krenem od sala iz glave kako sam ga ja zvala. Posto obozavam da kuvam, pocela sam da pravim obroke od hrane koju najvise volim koju sam jela kad i koliko sam htjela. Takodje, organizovala sam sebi aktivnosti koje su podrazumijevale kretanje od jutra do mraka. Ponekad sam i izmisljala obaveze samo da ne sjedim ili boravim u zatvorenom prostoru vise nego sto je najmanje potrebno. Takodje, pocela sam da sredjujem i svoj emotivni zivot, tipa govorenja onoga sto stalno mislim i istjerivanja stvari do kraja. Za manje od dva mjeseca izgubila sam 30 kg, a da nisam imala ni opustenu kozu ni na jednom dijelu tijela. Osjecala sam se fantasticno, iz 44, 46 konfekcijskog broja usla sam u 38 sa takvom lakocom da se i sad nakon cetiri godine ponosim na sebe. Dansas nisam toliko vitka, jer sam prihvatila stav okoline da sam bila premrsava, iako mislim da je to najbolja tezina za mene. Uradila sam po njihovom, iako su mi i nalazi kod doktora bili odlicni.

Dvije godine nakon relativno dobijenih 10 kilograma, jer mi je trebalo vremena da ih dobijem, vratili su se i neki od emocionalnih problema koje nisam htjela iskontrolisati i pustila sam da me preovladaju. Sad imam deset kilograma koje ne zelim ali nisam nesrecna, jer znam da cu ponovo postici zeljenu tezinu. Ukratko, gojaznost debljine je bolest za koju sam sigurna da je u osnovi psiholoske prirode koja nastaje onda kada osoba prestaje biti ono sto jeste i postaje neko ko se dopada okolini ili kojeg okolina prihvata. Sigurna sam da smo predodredjeni za srecan zivot, zato svima porucujem da se bore za svoju srecu u zivotu bez obzira na sve i svakoga. Sviju vas podrzavam i pozdravljam."

Lepo iskustvo.Samo treba imati petlju i lupiti pesnicom o sto i reci dosta!Idemo drugacije! Dovidjenja lose navike, lose misli i slicno.

Dragana je u pravu da je gojaznost psihicki problem,ali kod mene ima jos jedna zackoljica...sa majcine strane svi su mrsavi ali zato imaju krupne kosti,a sa oceve strane, pak gojazni ...a ja sam od oca dobila gojaznost,a od majke kosti...hvala im na tom divnom poklonu ...ja sam skinula nepotrebno salo vec jednom i imala zeljenu tezinu,ali moj organizam je takav da ako ne nastavim da se tako hranim(na taj nacin na koji sam izgubila kilograme) oni ce se vratiti...pricam iz iskustva...ali moram da priznam da sam pocela sebe da prihvatam takvu kakva sam...naravno jos uvek se malo cimam...ali veoma malo...nadam sa da ce da potraje...

Tako je Kala !
Mrsavljenje zavisi i od nasih vec urodjenih predispozicija, a kada dodjemo do zeljene tezine, tu nije kraj, tu je pocetak odrzavanja iste sto moze biti jos teze nego samo mrsavljenje.

Pre svega se moramo odluciti sada, ne od ponedeljka, od prvog u ovom-onom mesecu ili slicnih izgovora, jer oni to i jesu - pokusaj da odlozimo pocetak je samo alibi za neaktiviranje i stagnaciju ili "nedajboze" jos koji kg vise.

Dragana je posla pravim putem, teskim, suocila se sa onim problemom koji je u nasoj glavi. Resavanje tog problema povlaci lancanu reakciju - nema problema, nema ni potrebe za prejedanjem, za losim i kalorijskim bombama od namirnica, za izbegavanje bilo kakvih fizickih aktivnosti i uspeh je tu.

Izgleda nam nemoguce, ali nije tako.
Mozemo mi to, samo jos moramo i da hocemo !!!
Moramo prestati sazaljevati sebe ili se uljuljkivati da ima vremena i vec je pola uspeha - krenuti danas !!!

Ova prica mi deluje malo neverovatno, a onaj deo da je ponovo dobila deset kolograma, ali da je i dalje zadovoljna, jer ce ponovo smrsati, mi nije bas najjasniji, jer se jojo efektom uvek dobijea sve lakse, a sa godinama gubi sve teze.